Јапанци у Републици Српској

С Википедије, слободне енциклопедије
Јапанци у Републици Српској
јап. スルプスカ共和国の日本人
Flag of Japan.svg Seal of the Republika Srpska.svg
Укупна популација
10(2013)
Региони са значајном популацијом
Бања Лука, у мањем броју широм Републике Српске
Језици
јапански и српски
Религија
православље
махајана, шинтоизам, јапанске нове религије

Јапанци у Републици Српској (јап. スルプスカ共和国の日本人) су грађани јапанског поријекла и јапанске етничке припадности, који живе и раде на територији Републике Српске. Јапанци су на просторе Републике Српске почели да долазе у времену Социјалистичке Југославије, бавећи се разним професијама. Крајем 20. вијека и почетком 21. вијека забиљежен је спорадичан долазак припадника овог народа на простор Републике Српске.

Јапанци немају статус службене националне мањине у Републици Српској, а сходно томе немају представнике и делегате у Вијећу народа Републике Српске, Савјету националних мањина и Савезу националних мањина.

Историјат[уреди | уреди извор]

Током Одбрамбено-отаџбинског рата, одређен број Јапанаца се борио у Редовима Војске Републике Српске.[1]

Одређен број Јапанаца стигао је у Републику Српску у годинама током друге деценије 21. вијека, када су покретали приватне послове. Неколико припадника овог народа је на крајњем југу Српске, у граду Требињу покренуло, а у оквиру Пројекта за развој међународног туристичког коридора Херцеговине, који проводи Међународна развојна агенција „Џајка“ из Јапана, у сарадњи са њиховом Владом, градњу туристичког информативног и дегустационог пункта на Тулима, којим ће се промовисати и требињски туризам, а и јапанска култура.[2] Јапанска амбасада у БиХ је годинама спроводила активности за помоћ развоја села у Рогатици, Братунцу и Сребреници. Овим поводом је у Републици Српској више пута боравио Миоши Хироки, задужен за међународну сарадњу Јапана.[3]

На факултетима у Републици Српској, школује се одређен број студената из Јапана.[4] Приликом боравка у Републици Српској, млади јапански студенти се упознају са српским обичајима и културом.[5]

Фудбалски клуб Славија из Источног Сарајева представља спортски колектив у коме је своју срећу окушало неколико јапанских фудалера. Током премијерлигашког такмичења јапански фудбалера су често боравила у Источном Сарајеву, играјући за локални фудбалски клуб.[6]

Религија[уреди | уреди извор]

Јапанци у Републици Српској, као и већина њихових сународника, у матичној земљи, као и широм свијета су припадници махајана религије (будизам у Јапану), шинтоизма, у мањем броју јапанске нове религије, хришћанства и осталих религија.

Култура[уреди | уреди извор]

Припадници јапанског народа у Републици Српској, труде се да кроз своје активности задрже традионални начин живота, обичаје, културу и кухињу као у матичној земљи.

Дух Јапана у Републици Српској је најприсутнији у њеном највећем граду, Бањалуци, гдје се редовно одржавају манифестације на којима се промовише јапанска култура. Једна од таквих менифестација је традиционално „Вече нанбудо спорта и јапанске културе”, које се сваке године одржава у Бањалуци. На овој манифестацији се предтављају традиционални јапански плесови, док се поред тога одржавају предавања о јапанској историји и култури. Манифестација је отвореног типа и има за циљ промовисање нанбудоа као вјештине борења, унутрашње равнотеже и здравља појединца. Ова манифестација се организује у склопу активности Нанбудо центра Бањалука. [7] Ова манифестација се одржава сваке године у граду на Врбасу.[8]

Друга манифестација на којој се промовише јапанска култура и традиција, се такође одржава у Бањалуци и назива се „Фестивал јапанске трешње”.[9] Једна од честих украсних садница широм Републике Српске јесте и јапанска трешња, која краси иулице Бањалуке, што контролишу стручњаци који из Јапана редовно долазе у Републику Српску.[10]

У Републици Српској је монгуће изучавање јапанског језика, што омогућавају домаћи језички центри.[11]

Удружења[уреди | уреди извор]

У Републици Српској, не постоји ни једно удружење, које окупља припаднике јапанског народа, док је активно неколико неформалних група као поштоваоци јапанске, историје и културе. Једно од таквих удружења је Нанбудо центар Бањалука, чије активности имају за циљ промоцију ове борилачке вјештине, као и приближавање јапанске културе народу у Републици Српској.[12]

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према подацима које је издала Агенција за статистику Босне и Херцеговине у Републици Српској је живјело 10 Јапанаца.[а][13]

Значајне личности[уреди | уреди извор]

  • Јон Фон Лу, добровољац у редовима Војске Републике Српске, који је рањен крајем 1994. на Игману, након чега се вратио у Кобе на лијечење.[1]
  • Кебин Кентаро Рајбхандари , фудбалер који је играо за источносарајевски фудбалски клуб Славију.[6]
  • Мацушито Микио , инжињер који је радио и боравио у Бањалуци од 1968. до 1970. године.[14]
  • Отани Соума , фудбалер који је играо за источносарајевски фудбалски клуб Славију.[15]
  • Танака Шоићиро , фудбалер који је играо за источносарајевски фудбалски клуб Славију.[16]
  • Хиронори Сугијама , јапански научник, који се школовао на бањолучком универзитету.[4]

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Институције Републике Српске, не признају резултате, приказане од стране Агенције за статистику Босне и Херцеговине, али не планирају издати сопствене податке за ову пописну категорију.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Јапански добровољац у редовима Војске Републике Српске”. Фронтал. Приступљено 9. 1. 2021. 
  2. ^ „Јапанци развијају туризам у Херцеговини: На Тулима туристички пункт”. Радио Требиње. Приступљено 9. 1. 2021. 
  3. ^ „Рогатица: Отворен „лов“ на удаваче”. БН ТВ. Приступљено 9. 1. 2021. 
  4. ^ а б „Јапански научник дошао по знање у Бањалуку: Свиђају му се дјевојке и храна, саобраћај га збуњује”. БЛ 24 Њуз. Приступљено 9. 1. 2021. 
  5. ^ „Како се провео Јапанац у Бањалуци на Бадњи дан?”. Бањалука.цом. Приступљено 9. 1. 2021. 
  6. ^ а б „Јапанац стигао у Славију”. Спорт ДЦ. Приступљено 9. 1. 2021. 
  7. ^ „Дух Јапана у Бањалуци”. Независне новине. Приступљено 9. 1. 2021. 
  8. ^ „The Evening of Nanbudo Sport and Japanese Culture held in Banja Luka”. Сарајево таимс. Приступљено 9. 1. 2021. 
  9. ^ „Предсједница Републике Српске присуствовала Фестивалу јапанске трешње – у спомен Јадранки Стојаковић”. Пресједник Републике Српске. Приступљено 9. 1. 2021. 
  10. ^ „Курс јапанског језика за почетнике у Бањалуци”. Моја Бањалука инфо. Приступљено 9. 1. 2021. 
  11. ^ „Курс јапанског језика за почетнике у Бањалуци”. Центар за афирмацију и развој. Приступљено 9. 1. 2021. 
  12. ^ „Шта је нанбудо”. Нанбудо клуб Банјалука. Приступљено 9. 1. 2018. 
  13. ^ „Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност”. Агенција за статистику БиХ. Приступљено 9. 1. 2021. 
  14. ^ „Јапанац овјековјечио Бањалуку 1968. године”. Мондо. Приступљено 9. 1. 2021. 
  15. ^ „Јапанац Соума прешао из Берана у Славију из Сарајева”. Вијести. Приступљено 9. 1. 2021. 
  16. ^ „Фудбалер Олимпика појачао Славију, екипу напустио Јапанац Танака Шоићиро”. Спорт центар. Приступљено 9. 1. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Шаблон:Јапанска дијаспора