Јармук

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јармук
اليرموك
Yarmooch.jpg
Рушевине железничког моста Св. Матеја преко реке Јармук.
Опште информације
Дужина57 km
Водоток
УшћеЈордан
Географске карактеристике
Држава/е Сирија,  Јордан,  Израел
Језерајезеро Музејриб

Река Јармук (арап. نهر اليرموك [Nahr Al-Yarmūk], или شريعة المناذرة [Šarīʿat el Menāḏira]; хебрејски: נהר הירמוך‎ [Nahar HaYarmukh]; лат. Hieromices)[1][2] највећа је притока реке Јордан.[3] Она тече кроз Јордан, Сирију и Израел и натапа велики део висоравни Хауран. Њене главни извори су долине Алан и Рукад са севера, као и Ехреир и Зеизун са истока.[4] Иако је уска и плитка целим својим током, на крају постаје широка попут реке Јордан, достижући тридесет стопа у ширину и пет у дубину. Некада је чувени мост Св. Матеја служио за прелазак реке Јармук, код њеног спајања са реком Јордан.[5]

Историја[уреди]

Преисторија[уреди]

Јармучка култура је неолитско-керамичка култура која је насељавала делове Палестине и Јордана. Њено пребивалиште је у Sha'ar HaGolan, на ушћу реке. Рано бронзано доба заступљено је око Голана само у области реке.[6]

Старо доба[уреди]

Јармук представља природну границу између равница на северу - Хауран, Башан и Голан - и Гилеад планинама на југу. Кроз читаву своју историју, Јармук је често служио као гранична линија између политичких ентитета. Арамејска краљевства и Краљевство Израел (Самарија), из Библије на хебрејском, вероватно су се на овом месту насељавала. Под влашћу Асираца и Персијског царства, провинција Астарот Карнајимски настала је на северу, а провинција Gal'azu (Гилеад) на југу. У време хеленизма, територија Хипос налазила се у близини реке Гадаре и Абиле на југу, док је Дион водио источне притоке. Абила (Тел Абил) се помиње још у 14. веку пне у писмима из Амарне. Ово вероватно важи и за Гешура, за кога се претпоставља да се налазио северно од реке.[7] Други историјски градови на току реке су Дара'а, Хит и Џалин; а могу се видети и археолошка налазишта у близини Тел Шихаба и Хирбет ел-Дувеира.[7]

Битка на Јармуку, где су муслиманске снаге поразиле византијску војску и стекле контролу над Сиријом, одржана је северно од реке током 636. године.

Ново доба[уреди]

Данас реком управљају Израел и Јордан на подручју долине Јордана, и Сирија и Јордан даље узводно (граница је у великој мери усвојена по плану Француско-британског пограничног споразума из 1923. године). Област Ал-Хама, или Хамат Гадер у долини је под управом Израела, али Сирија полаже право на њу.

Један крак Хеџаске железнице (који се надовезује на пругу Џезрел долине у Самаху), саобраћао је у долини реке између 1905. и 1946.[8] Он је искључен након што је бомбардован у Ноћи мостова. Операција Markolet била је подухват у ноћи између 16. и 17. јуна 1946. године, у британском мандату Палестини. Његов циљ је био да се уништи једанаест мостова који су повезивали Палестину са суседним државама, Либаном, Сиријом, Јорданом и Египтом, како би зауставили интернационални саобраћај. Хидроелектрана Нахарајим, на ушћу у реку Јордан, радила је у Палестини од 1932. до 1948. Брана Ал-Вехда су изградили Јордан и Сирија током 2000-их.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Schürer, Emil (30. 01. 2014). The History of the Jewish People in the Age of Jesus Christ. A&C Black. pp. 133, note 243. ISBN 9781472558299. [мртва веза]
  2. ^ На грчком језку се понекад изговара као грч. Ἱερομύαξ, Hieromyax, или грч. Ιερμουχάς,Iermouchas
  3. ^ Ова река је једна од три најважније притоке Јордана између Галилејског мора и Мртвог мора; јужно од ње су реке Зарка и Муџиб (Арнон).
  4. ^ Хидро-геолошки подаци о реци Јармук
  5. ^ 1906 Jewish Encyclopedia
  6. ^ Ma'oz 1997, стр. 418.
  7. 7,0 7,1 Ma'oz 1997, стр. 420.
  8. ^ Yarmuk River railway bridges, 1933 aerial photographs. Aerial Photographic Archive for Archaeology in the Middle East / National Archives, London.

Литература[уреди]

  • Ma'oz, Zvi Uri (1997). „Golan”. The Oxford Encyclopedia of Archaeology in the Near East. ISBN 978-0-19-511215-3.