Јасапати

Јасапати мађ. Jászapáti
Кружни ток у насељу
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Мађарска
Регион	Велика северна равница
Жупанија	Јас-Нађкун-Солнок
Срез	Кунхеђеш
Становништво
Становништво	‍
— 2018.	8.313
— густина	108,01 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	47° 18′ 16″ С; 20° 04′ 59″ И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина	78,16 km2
Јасапати Јасапати на карти Мађарске
Поштански број	5130
Позивни број	(+36) 57
Веб-сајт
http://www.jaszapati.hu/

Јасапати (мађ. Jászapáti) је град у Мађарској. Јасапати је град у оквиру жупаније Јас-Нађкун-Солнок.

Географија

Локација

Јасапати је други по величини град у Јасшагу. Насеље се налази на равници између река Тисе и Зађве.

Непосредна суседна насеља су: Јасентандраш са севера, Јасивањ са истока, Јаскишер са југоистока, Јастелек са југозапада, Јасјакохалма са запада и Јасдожа и Тарнаерш са северозапада.

Историја

Има историју дугу 600 година. Прво је добио статус града 1746. године, који је изгубио 1876. године, а затим је поново добио 1989. године.

Северно од насеља пролази траса Черског јарка, који су изградили Сармати између 324. и 337. године, који повезује Дунав са Тисом.

Породична презимена јаског порекла: Аба, Аго, Бато, Гоча, Котан, Сабари (сабуриада значи тиха, мирна особа на осетском, потиче од претка по имену Сабуран), Тајтхи

У 17. веку се у насеље доселила племићка породица Мако из Керекгедеа. Порекло ове историјске породице може се пратити од мађарске породице Чанад, потомака Добокиног сина Чанада. Њихово породично имање Мосон било је у Нежидеру (Neusiedl am See), затим је једна од њихових филијала стекла имање у округу Гомор (Керекгеде), касније су се населили у Јасапати. Племенити Лоринц Мако из Керекгедеа и његова жена Доротиа Балајћи, племић Гестет, су били основа породице.

Потомци:

Каталин Мако (1697) удата је за Јаноша Сабарија.

Гергељ Мако (1698) сеоски главни судија и одборник, капетан Надорских хусара, супруга Јудит Сике.

Пал Мако (1723) је био један од најистакнутијих научника, математичара, филозофа и истраживача свог времена.

Становништво

Године 2001. 90% градског становништва се изјаснило као Мађари, 10% Роми.

Током пописа из 2011. године, 89,2% становника се изјаснило као Мађари, 10,4% као Роми, 0,2% као Грци и 0,4% као Немци (10,5% се није изјаснило).

Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 60,2%, реформисани 2,3%, лутерани 0,2%, неденоминациони 13,2% (22,3% се није изјаснило).

Промене у броју становника насеља по годинама:

Година	Становника
1900.	9.995
1910.	10.267
1920.	11.221
1930.	11.258
1941.	10.960
1949.	10.976
1960.	10.864
1970.	10.233
1980.	10.332
1990.	9.822
2001.	9.672
2011.	8.889

Спољашње везе

• Званични веб-сајт