Јасен
| Јасен | |
|---|---|
| |
| Fraxinus excelsior | |
| |
| Fraxinus ornus 1862 илустрација[2] | |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Plantae |
| Кладус: | Tracheophytes |
| Кладус: | Angiospermae |
| Кладус: | Eudicotidae |
| Кладус: | Asterids |
| Ред: | Lamiales |
| Породица: | Oleaceae |
| Потплеме: | Fraxininae |
| Род: | Fraxinus Tourn. ex L.[1] |
| Врсте | |
|
видети у тексту | |
| Синоними[3] | |
| |
Јасен (Fraxinus)[4] је назив за род дрвенастих скривеносеменица из фамилије маслина (Oleaceae). Врсте из овог рода насељавају велике делове Европе, Азије и Северне Америке.[3][5][6][7][8] Енглески назив стабла, ash, води порекло до староенглеске речи æsc, која се односи на прото-индо-европску реч за дрво, док је генеричко име настало на латинском потекло од прото-индоевропске речи за брезу. Обе речи се користе и за означавање „копља” на њиховим респективним језицима јер је дрво добро за прављење копља.[9]
Лишће је наспрамно (ретко у групама од три), и углавном перасто-сложено, а код неколико врста просто. Семе је крилата орашица. Већина врста рода Fraxinus је дводома, са мушким и женским цветовима на засебним биљкама,[10] док је пол код јасена изражен као континуум између мушких и женских јединки, међу којима доминирају једнородна стабла. Са годинама, јасен може да промени своју сексуалну функцију од претежно мушке и хермафродитне према женској.[11] Ако се узгаја као украсно стабло и ако су присутна оба пола, јасен може да проузрокује значајан проблем својим семеном (због велике количине коју рађа). Планински јасени имају лишће и пупољке који су површно слични правом јасену, али припадају несродном роду Sorbus у породици ружа.
Опис[уреди | уреди извор]
Биљке су углавном средње високо до високо дрвеће, већина врста је листопадна (постоје зимзелени јасени у суптропским пределима), листови су наспрамни, ређе по три у пршљену, и перасто сложени (код неколико врста прости). Цветови у гроздастим цвастима, четворочлани: чашица четворозуба код неких врста остаје на плоду; круница код већине врста изостаје (анемогамне врсте) код црног јасена (научни назив — лат. F. ornus) бела, латице издужене; са два прашника и синкарпним тучком од две карпеле; жиг дворежњевит. Плод је крилата орашица. Једна од најтежих и најчешћих болести које напада јасен је „јасенова ружа”.
Списак врста[уреди | уреди извор]
Род Fraxinus броји око 65 врста дрвећа распрострањених углавном у северној хемисфери.[12][13]
- врсте јасена из западног дела Старог Света (Палеарктика)
- Fraxinus angustifolia[14][15][16][17]
- Fraxinus angustifolia var. oxycarpa (syn. F. oxycarpa)
- Fraxinus excelsior[18][15][19][20][21][22]
- Fraxinus holotricha
- Fraxinus ornus[23][15][24][25]
- Fraxinus pallisiae[26]
- врсте јасена из источног дела Старог Света (Палеарктика)
- Fraxinus apertisquamifera
- Fraxinus baroniana[27]
- Fraxinus bungeana[28]
- Fraxinus chinensis[29][30][31]
- Fraxinus chiisanensis
- Fraxinus floribunda
- Fraxinus griffithii
- Fraxinus hubeiensis
- Fraxinus japonica
- Fraxinus lanuginosa
- Fraxinus longicuspis
- Fraxinus malacophylla
- Fraxinus mandshurica
- Fraxinus mariesii
- Fraxinus micrantha
- Fraxinus paxiana
- Fraxinus platypoda
- Fraxinus raibocarpa
- Fraxinus sieboldiana
- Fraxinus spaethiana
- Fraxinus trifoliata
- Fraxinus xanthoxyloides[32][33]
- врсте јасена из Северне Америке (Неарктика)
- Fraxinus americana
- Fraxinus biltmoreana
- Fraxinus caroliniana
- Fraxinus nigra
- Fraxinus pennsylvanica (пенсилванијски јасен)
- Fraxinus profunda (syn. F. tomentosa)
- Fraxinus quadrangulata
- Fraxinus anomala
- Fraxinus cuspidata
- Fraxinus dipetala
- Fraxinus dubia
- Fraxinus gooddingii
- Fraxinus greggii
- Fraxinus latifolia
- Fraxinus lowellii
- Fraxinus papillosa
- Fraxinus purpusii
- Fraxinus rufescens
- Fraxinus texensis
- Fraxinus uhdei
- Fraxinus velutina
Екологија[уреди | уреди извор]
Северноамеричке аутохтоне врсте јасена су кључни извор хране за северноамеричке жабе, јер је њихово опало лишће посебно погодно за пуноглавце да се хране њима у језерцима (и привременим и сталним), великим барама и другим воденим телима.[34] Недостатак танина у америчком јасену чини њихово лишће добрим извором хране за жабе, али и смањује његову отпорност на јасенов бушача. Врсте са вишим нивоом танина у листовима (укључујући јаворове и алохтоне врсте јасена) заузимају место аутохтоног јасена, захваљујући њиховој већој отпорности на јасеновог бушача. Они производе много мање прикладну храну за пуноглавце, што резултира ниским стопама преживљавања и малим величинама жаба.[34]
Врсте јасена пореклом из Северне Америке такође обезбеђују важно станиште и храну за разна друга створења пореклом из Северне Америке. Ово укључује ларве вишеструких дугорогих буба, као и друге инсекте, укључујући оне из рода Tropidosteptes, чипкасте стенице, лисне уши, ларве жучних мува и гусенице. Птице су такође заинтересоване за црни, зелени и бели јасен. Сам црни јасен подржава каролинкe, дивље ћурке, кардинале, борове крупнокљунце, кедрове копринаркe и жутотрбушне детлиће, са стаништем и храном (као што је сок који је значајан за сисаче) између осталог. Многе врсте сисара, од чивавских волухарица које једу семе, до белорепаних јелена који једу лишће до гнежђења сребрнодлаких слепих мишева, такође користе стабла јасена.[35][36][37][38]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Fraxinus L.”. Germplasm Resources Information Network. United States Department of Agriculture. 3. 4. 2006. Приступљено 21. 8. 2016.
- ^ Franz Eugen Köhler, Köhler's Medizinal-Pflanzen
- ^ а б „Fraxinus”. World Checklist of Selected Plant Families. Kew Royal Botanical Gardens. Приступљено 16. 4. 2016.
- ^ Sunset Western Garden Book, 1995, стр. 606—607
- ^ „Fraxinus”. Altervista Flora Italiana. Приступљено 16. 4. 2016.
- ^ „Fraxinus Linnaeus, Sp. Pl. 2: 1057. 1753”. Flora of China. стр. 273 — преко 衿属 qin shu.
- ^ Philips, Roger (1979). „Trees of North America and Europe: A Guide to Field Identification, Revised and Updated”. New York: Random House. ISBN 978-0-394-50259-5. OCLC 4036251.
- ^ „Genus Fraxinus”. US Department of Agriculture. Приступљено 21. 8. 2016.
- ^ Mallory, J. P.; Adams, Douglas Q., ур. (1997). Encyclopedia of Indo-European culture. Taylor & Francis. стр. 32. ISBN 978-1-884964-98-5.
- ^ „Monoecious and dioecious plants”. saylorplants.com. Приступљено 15. 4. 2013.
- ^ Gender variation in ash (Fraxinus excelsior L.) Pierre Binggeli & James Power (1991)
- ^ „Systematics of Fraxinus (Oleaceae) and evolution of dioecy” (PDF). Приступљено 28. 8. 2016.
- ^ Hinsinger, Damien Daniel; Basak, Jolly; Gaudeul, Myriam; Cruaud, Corinne; Bertolino, Paola; Frascaria-Lacoste, Nathalie; Bousquet, Jean (21. 11. 2013). „The Phylogeny and Biogeographic History of Ashes ( Fraxinus, Oleaceae) Highlight the Roles of Migration and Vicariance in the Diversification of Temperate Trees”. PLOS ONE. 8 (11): e80431. PMC 3837005
. PMID 24278282. doi:10.1371/journal.pone.0080431.
- ^ Flora Europaea: Fraxinus angustifolia
- ^ а б в Rushforth, K. (1999). Trees of Britain and Europe. Collins ISBN 0-00-220013-9.
- ^ „Desert ash”. Weeds Australia. Архивирано из оригинала на датум 2016-03-03. Приступљено 2008-06-11.
- ^ „Desert Ash” (PDF). Shire of Yarra Ranges. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 2019-04-06. Приступљено 2015-01-17.
- ^ Khela, S.; Oldfield, S. (2018). „Fraxinus excelsior”. Црвена листа угрожених врста IUCN. IUCN. 2018: e.T203367A67807718. doi:10.2305/IUCN.UK.2018-1.RLTS.T203367A67807718.en . Приступљено 12. 11. 2021.
- ^ Den virtuella floran: Fraxinus excelsior distribution
- ^ Kew World Checklist of Selected Plant Families, Fraxinus excelsior
- ^ Biota of North America Program, Fraxinus excelsior
- ^ Altervista Flora of the United States and Canada, Fraxinus excelsior
- ^ Rivers, M.C.; Harvey-Brown, Y.; Barstow, M. (2018). „Fraxinus ornus”. Црвена листа угрожених врста IUCN. IUCN. 2017: e.T61918784A112585867. doi:10.2305/IUCN.UK.2017-1.RLTS.T61918784A112585867.en . Приступљено 12. 1. 2023.
- ^ Flora Europaea: Fraxinus ornus
- ^ Med-Checklist: Fraxinus ornus
- ^ „Fraxinus pallisiae Wilmott | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (на језику: енглески). Приступљено 18. 2. 2021.
- ^ „Fraxinus baroniana in Flora of China @”. Efloras.org. Приступљено 2022-05-01.
- ^ „Fraxinus bungeana A.DC. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (на језику: енглески). Приступљено 11. 3. 2021.
- ^ Wallander, Eva (2008). „Systematics of Fraxinus (Oleaceae) and evolution of dioecy”. Plant Systematics and Evolution. 273 (1–2): 25—49. S2CID 24152294. doi:10.1007/s00606-008-0005-3.
- ^ Bensky, D., Clavey, S., Stöger, E., Gamble, A., Bensky, L. L., & Martin-Kagartsang, J. (2016). Materia Medica (3rd ed.). Schiedlberg: BACOPA.
- ^ Xhou-Zhong, Y., Flaws, B., & Shou-Zhong, Y. (1998). The divine farmer's Materia Medica: A translation of the "Shen Nong Ben Cao Jing." United States: Blue Poppy Press.
- ^ „Species Records of Fraxinus”. Germplasm Resources Information Network. United States Department of Agriculture. Приступљено 22. 2. 2010.
- ^ „Fraxinus L.”. ITIS Standard Reports. Integrated Taxonomic Information System. Приступљено 22. 2. 2010.
- ^ а б Stephens, Jeffrey; Bervan, Keith; Tiegs, Scott (3. 5. 2013). „Anthropogenic changes to leaf litter input affect the fitness of a larval amphibian”. Freshwater Biology. 58 (8): 1631—1646. doi:10.1111/fwb.12155.
- ^ „Black Ash”. Illinois Wildflowers. Dr. John Hilty. Приступљено 27. 8. 2018.
- ^ „White Ash”. Illinois Wildflowers. Dr. John Hilty. Приступљено 27. 8. 2018.
- ^ „Green Ash”. Illinois Wildflowers. Dr. John Hilty. Приступљено 27. 8. 2018.
- ^ „Red Ash”. Illinois Wildflowers. Dr. John Hilty. Приступљено 27. 8. 2018.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Cofrin Center for Biodiversity Herbarium, University of Wisconsin, Trees of Wisconsin, Fraxinus comparison chart Архивирано на сајту Wayback Machine (17. октобар 2014)
- Campbell, Julian J. N. (2017). „Green/red and white ashes (Fraxinus sect. Melioides) of east-central North America: Taxonomic concepts and polyploidy” (PDF). Phytoneuron. 2017-28: 1—36. ISSN 2153-733X. Приступљено 8. 1. 2022.
