Јасеница (Неготин)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јасеница
Административни подаци
Држава Србија
Управни округБорски
ОпштинаНеготин
Становништво
 — 2011.581
Географске карактеристике
Координате44°15′00″ СГШ; 22°25′35″ ИГД / 44.25° СГШ; 22.426333° ИГД / 44.25; 22.426333Координате: 44°15′00″ СГШ; 22°25′35″ ИГД / 44.25° СГШ; 22.426333° ИГД / 44.25; 22.426333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина132 м
Јасеница на мапи Србије
Јасеница
Јасеница
Остали подаци
Поштански број19332
Позивни број019
Регистарска ознакаNG

Јасеница је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 581 становника (према попису из 1991. било је 772 становника).

Положај села[уреди]

Јасеница је ратарско-сточарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 10 километара северозападно од Неготина. Смештено је на просечно 180 метара надморске висине, на долинској страни Јасеничке реке, десне притоке Дунава. Северна географска ширина насеља је 44° 15’ 00”, источна географска дужина 22° 25’ 58”, а површина атара 2.746 хектара. До овог насеља се може стићи директним асфалтним путем од Неготина.

Мањи део сеоског атара је на десној, а већи на левој страни највеће реке у Крајини, која је, по имену овог села, названа Јасеничка река. Куће су удаљене од Јасеничке реке, по странама њене леве притоке Селског потока, који их не плави, јер тече дубоком јаругом и има мало воде.[1]

Историја[уреди]

Претпоставља се да назив насеља потиче из шумадијског краја, Јасеница и да су се оснивачи села населили из села Буковица код данашње Велике Плане. Прво насеље је било формирано на месту званом Старо Селиште (где се данас налазе Штубичке пивнице), затим на месту Селиште поред Јасеничке реке, да би потом (због страдања од поплаве) било премештено на данашњу локацију.

Кроз историју се помиње више пута: 1530. године (са 30 кућа), 1736. под именом Есеница, 1784. као Jassenicza, 1846. године (са 113 кућа) и 1866. године (са 154 куће). Данашње насеље је подељено на две главне физиономске целине које су сеоским потоком одвојене на Северну и Јужну страну.

На аустријској карти Темишварски Банат на десној страни Јасеничке реке постоји знак за насељено место али није забележено његово име. Године 1807. помиње се кнез „Ђулашин Јасеница“ а 1811. године поново село Есеница, како и данас мештани обично изговарају име свога села. Године 1846. Јасеница је имала 113, 1866. 154, а 1924. 246 кућа.[2]

Након Првог светског рата у Јасеници су живеле следеће породице: Цуркићи (слава Свети Трифун), Перункићи и Радићи (слава Свети Андреја), Буклијачићи (слава Свети Андреја), Јанкуловићи и Гушачићи (слава Ђурђевдан), Белобречићи (слава Свети Јован), Купиничићи (слава Свети Јован), Бељићи (слава Ђурђевдан), Јелкићи (слава св. Јован), Паларчићи (слава Јован), Матићи, Најдановићи и Кривуљчевићи (слава Ђурђевдан), Инђићи (слава Свети Василије), Караџићи (слава Свети Јован), Богданчићи (слава Свети Никола), Дујкићи (слава Петковица), Миљковићи (слава Ђурђевдан), Ристићи (слава Петковица), Милосављевићи (слава Свети Петка Параскева), Милићи (слава Свети Трифун), Стојановићи (слава Ђурђевдан), Томићи (слава Ђурђевдан), Мијајловићи (слава Свети Андреја), Перишићи (слава Свети Арханђео) и Ђорђевићи (слава Свети Никола).[3]

Православна црква Вазнесења Господњег, чији дан је црквена слава и заветина насеља, подигнута је 1895. године.

Становништво насеља је српско, православно и углавном се бави ратарством, сточарством и виноградарством.

Године 1921. Јасеница је имала 246 кућа и 1.230 становника, 1948. 261 кућу и 1.149 становника, а 2002. године 225 кућа и 577 становника.

Основна школа у насељу постоји од 1871. године. Школске 2006/2007. године имала је 20 ученика. Земљорадничка задруга у Јасеници основана је 1930. године, задружни Дом је почео да се гради 1948. године, а електрификација насеља урађена 1956. године. Асфалтни пут насеље добија 1975, а телефонске везе са светом 1981. године.

Демографија[уреди]

У насељу Јасеница живи 489 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,6 година (46,1 код мушкараца и 49,1 код жена). У насељу има 172 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,38.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 1.149
1953. 1.130
1961. 1.115
1971. 994
1981. 850
1991. 772 734
2002. 581 627
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
572 98,45 %
Муслимани
  
1 0,17 %
Македонци
  
1 0,17 %
Југословени
  
1 0,17 %
непознато
  
2 0,34 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Податке о насељима сакупио МИОДРАГ ВЕЛОЈИЋ, дипл. географ радник Историјског архива Неготин


Референце[уреди]

  1. ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 212. 
  2. ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 213. 
  3. ^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 213,214. 
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]