Јасладањ
| Јасладањ мађ. Jászladány | |
|---|---|
 Име насеља писано ровашким писмом | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Велика северна равница |
| Жупанија | Јас-Нађкун-Солнок |
| Срез | Јасапат |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2018. | 5.426[1] |
| — густина | 59,39 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 46° 12′ 55″ С; 20° 05′ 43″ И / 46.2153° С; 20.0952° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 92,73 km2 |
  Јасладањ Јасладањ на карти Мађарске | |
| Поштански број | 5055 |
| Позивни број | (+36) 57 |
| Веб-сајт | |
| http://www.jaszladany.hu/ | |
Јасладањ (мађ. Jászladány) је насеље у Мађарској. Јасладањ је веће насеље у оквиру жупаније Јас-Нађкун-Солнок. [2]
Географија[уреди | уреди извор]
Локација[уреди | уреди извор]
Насеље покрива површину од 9.273 km2 (3.580 sq mi) и има популацију од 5.642 становника (процена за 2013.)[3]
Јасладањ се налази на северном ободу жупаније, у југоисточном делу Јасшага. Непосредно суседна насеља су: Јаскишер са севера, Тисашили са истока, Бешењсег са југоистока, Сасберек са југа и Јасалшосентђерђ са запада. Од важнијих насеља у региону, Јаношхида је удаљен 9 километара, Јасапати је удаљен 20 километара, а Солнок 24 километра.
Историја[уреди | уреди извор]
Археолошки налази из овог краја су углавном из бакарног и римског доба, а према Ференцу Фодору, први пут се помиње 1067. године у повељи опатије Засти. Други извори истичу писани помен из 1399. године (Ладан), а 1550. године под именом Јас Ладан, 1567. се зове Јаз Ладањ, 1828. године се у разним документима помиње као Ладањ, а 1910. већ се помиње под данашњим именом Јасладањ. Порекло његовог имена је непознато, али га неки људи изводе од речи "лада". Ференц Фодор претпоставља да су га првобитно насељавали Печенези.
После преокрета у турско време, насеље је поново насељено, основана је парохија, подигнута је камена црква 1736. године и постала самостална матична црква. Године 1745. Јасладањ је уврштен међу откупна насеља, а 1828. краљ Ференц II доделио је Ладању четири национална сајма заједно са статусом трговишта, али је 1876. године насеље изгубило статус града. Неке од породица су се преселиле у Бенепусту у Кишкуншагу, у власништву града, где је 1907. основано независно село.[4]
Кружна брана која окружује Ладањ завршена је у марту 1856. за само 3 недеље уз рад људи који су живели у насељу. Насеље је прикључено на државну железничку мрежу 1882. године, чиме је окончана његова претходна изолација.
Становништво[уреди | уреди извор]
Године 2001. 89% становништва насеља се изјаснило као Мађари, 11% Роми.[5]
Током пописа из 2011. године, 83,9% становника се изјаснило као Мађари, а 12,3% као Роми (16% се није изјаснило).
Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 55,7%, реформисани 1,8%, лутерани 0,3%, неденоминациони 13,6% (25,5% се није изјаснило).[6]
| Година | 1980. | 1990. | 2001. | 2010. | 2011. | 2013. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Популација | 6,659 (попис)[3] | 6.028 (попис)[3] | 6.194 (попис)[3] | 5.861 (процена)[7] | 5.614 (попис)[3] | 5.642 (процена)[3] |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ [1]. Hungarian Central Statistical Office. 2017. szeptember 27. (Приступљено: 25. јануар 2023.)
- ^ „Jászladány City Info”. CitySeek.org. Архивирано из оригинала 11. 12. 2013. г. Приступљено 8. 12. 2013.
- ^ а б в г д ђ „Jászladány Population Table”. citypopulation.de. Приступљено 8. 12. 2013.
- ^ Kürti László: Ladánybenei évszázadok. Ladánybene önkormányzata, 2. bővített kiadás, 2018.
- ^ A 2001-es népszámlálás nemzetiségi adatsora
- ^ Jászladány Helységnévtár
- ^ „Helységnévkönyv adattár 2010”. KSH (Hungarian Central Statisctical Office). 1. 1. 2010. Архивирано из оригинала 7. 11. 2012. г. Приступљено 8. 12. 2013.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Насељена места Јас-Нађкун-Солнок жупаније у Мађарској | ||
|---|---|---|
| Градови са жупанијским правима |
|   |
| Градови | ||
| Већа насеља | ||
| Села |
| |
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
