Јасна Шамић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јасна Шамић
Jasna Šamić, 2016.jpg
Јасна Шамић, 2016
Датум рођења1949.
Место рођења Сарајево



Јасна Шамић (Сарајево, 1949) је босански (екс-југословенски) и француски писац, оријенталиста, преводилац, књижевни критичар, књижевни историчар, драматург, и аутор (режисер) позоришних представа и документараца. Живи у Паризу.

Биографија[уреди]

Јасна Шамић је рођена 1949. године у Сарајеву као ћерка Мидхата Шамића. Ту је завршила основну школу, гимназију и средњу музичку школу (одсек клавир). Дипломирала је на Филозофском факултету у Сарајеву на Групи за Турски језик и књижевност и Арапски језик и књижевност. На истом факултету је студирала и персијски језик као трећи оријентални језик. Магистрирала је на истом факултету, одбранивши магистарску тезу из области опште лингвистике. Била је стипендиста Француске владе за израду доктората у Паризу. Докторирала је на Сорбони (Université de Paris III - Sorbonne Nouvelle), стекавши докторат (Doctorat d’Etat) из области суфизма и историје Босне. Јасна Шамић се остварила као књижевник, преводилац, режисер и научни истраживач. Држала је предавања и учествовала на научним скуповима неколико европских и америчких универзита. Објавила је дела из белетристике, есејистике, као и научно-истраживачке радове. Од 1992. године, дефинитивно се настанила у Француској, у Паризу где и данас живи и ради, и то као слободан уметник, бавећи се писањем и прављењем документараца и позоришних представа.[1]

О свом родном граду, Сарајеву, Јасна Шамић је рекла:

„Тамо одлазим јер имам још родбине и пријатеља, јер је Сарајево и с овим рустикалним, дивљим елементима у себи и даље шармантан град, фасцинантан, инспиративан. Тамо недостаје много чега, али нема досаде, а ја се бојим досаде.[2]

Професионални рад[уреди]

Јасна Шамић је у свом веома богатом професионалном раду обављала бројне и значајне функције. У периоду од 1973. до 1992. године, била је асистент, доцент а потом и ванредни професор на Одсеку за оријенталистику Филозофског факултета у Сарајеву. У периоду од 1986. до 1993. године била је сарадник француског националног радија (RFI, Radio France Internationale) као и радија France Culture у периоду од 1992. до 1996. године. Током 1992. године била је директор истраживања у Националном истраживачком центру у Паризу (Directeur de recherche associée au CNRS). До 2002. године, била је предавач на Универзитету Марк Блох у Стразбуру, где је држала предавања из језика, књижевности, историје и цивилизације Балкана. До 1992. године била је члан Издавачког савета у издавачкој кући „Веселин Маслеша”, и члан редакције београдског часописа „Културе Истока”. Била је потпредседник Удружења преводилаца БиХ. Члан је Азијског друштва у Паризу (Société asiatique) од 1984. године. Члан је Француског удружења књижевника од 1994. године, затим члан ПЕН-а БиХ и члан Босанског удружења писаца. Аутор је бројних чланака из суфизма и историје Балкана објављених у европским и америчким гласилима, као и у енциклопедијама. Поставила је десетак представа на сарајевске и париске позоришне сцене. Међу последњим је и поетски спектакл „D'un soleil à l'autre” („Од сунца до сунца”), на стихове француског песника Роубена Мелика, одржан у Паризу 2009. године. Снимила је више документарних и краткометражних играних филмова приказаних у Сарајеву, Стразбуру и Паризу. Такође, ауторка је изложбе Париз - Сарајево 1900. чија је поставка била у Сарајеву (Музеј града), током јула и августа 2000. године, затим у Паризу (La galerie Le Lys) током новембра и децембра 2002., и у Луксембургу (Centre de documentations de Dudelange), током 2004. године. Јасна Шамић се остварила и као књижевни преводилац. Преводила је са турског, арапског, персијског, италијанског, енглеског и француског језика на српскохрватски (босански) језик као и са српскохрватског (босанског) на турски-османски, шпански и француски језик. Уредница је часописа „Књижевна сехара” који излази на три језика: босанском (српскохрватском), енглеском и француском.

Библиографија[уреди]

Приређене антологије[уреди]

  • „Антологија савремене француске књижевности”, (ЗИД, Сарајево, 1997)
  • „Антологија босанске књижевности” (издавачка кућа из Грчке)

Дела писана и објављена на француском[уреди]

  • „Eclatement yougoslave, (s grupom autora), éd. de l’Aube, (Paris, 1994)
  • „Voyage balkanique”, (s grupom autora), ((Stock, Paris, 1994)
  • „Bosnie - Pont des deux mondes”, (ISIS, Istanbul, 1996)
  • „Pavillon bosniaque”, (ISIS, Istanbul, 1996)
  • „Histoire inachevée”, éd. de l’Oeil sauvage, (Bayonne, 1996)
  • „Les extrémismes de l’Atlantique à l’Oural”, (s grupom autora), éd. de l’Aube, (Paris, 1996)
  • „La Méditerranée des femmes”, pripovjetke, (s grupom autora), éd. l’Harmattan, (Paris, 1998)
  • „Paris Sarajevo 1900”, Katalog za izložbu, (Centre de documentations de Dudelange, 2004)
  • „Pavillon bosniaque/Palais des illusions”, roman, novo izdanje, (Dorval éditions, Paris-Orléans, 2005)
  • „Amoureux des oiseaux”, poezija i prozа, francusko-bosansko izdanje,(Bf éditions, Strasbourg, 2006)
  • „Portrait de Balthazard”, (MEO, Bruxelles, 2012)
  • „L’Empire des ombres”, (Publibook, Mon petit éditeur, Paris, 2013)
  • „Le Givre et la Cendre”, (M.E.O., Bruxelles, 2015)
  • „Trois Histoire un Destin”, Harmattan, (Paris, 2016)
  • „Dans le lit d'une rêve”, (M.E.O., Bruxelles, 2017)

Дела писана и објављена на босанском (српскохрватском)[уреди]

  • збирка поезије „Исјечени тренуци”, (Свјетлост, Сарајево, 1973)
  • збирка поезије „У Хладу друге коже”, (Веселин Маслеша, Сарајево, 1980)
  • збирка поезије и прозе „Из забиљежака Бабур Шаха”, (Свјетлост, Сарајево, 1986)
  • научна студија „Мистички Ерос – Јунус Емре”, критичко издање уз превод поезије турског суфијског пјесника, (Глас, Бања Лука, 1990)
  • збирка политичких есеја „Париски ратни дневник”, (ЕНЕС, Истанбул, 1994)
  • драмски текст „Сјећање на живот”, (Водникова Домачија, Љубљана, 1995)
  • драмски текст „Град љубав смрт”, (Водникова Домачија, Љубљана, 1995)
  • роман „Мраз и пепео”, (Босанска Књига, Сарајево, 1997)
  • збирка приповедака „Валцер”, (Media Press, Сарајево, 1998)
  • роман „Босански павиљон”, (Свјетлост, Сарајево, 2000)
  • роман, „Соба с погледом на океан”, (Тешањ, 2001)
  • монографија „Париз Сарајево 1900”, (Media Press, Сарајево, 2001)
  • роман „Портрет Balthazara Casiglionea”, (Рабиц, Сарајево, 2002)
  • „Драме”, (Босанска ријеч, Wuppertal - Тузла, 2006)
  • роман „Царство сјенки”, (Зоро, Сарајево - Загреб, 2007)
  • приче-цртице „На Сени барка”, (Wuppertal - Тузла, 2007)
  • збирка филозофских есеја „Мистика и мистика”, (Плима, Цетиње, 2010)
  • роман „Мозарт”, (Шахинпашић, Сарајево, 2013)
  • збирка филозофских есеја „Мистика и мистика”, поновљено допуњено издање, (Buybook, Сарајево, 2015)
  • збирка поезије „На постељи од сна”, (Добра књига, Сарајево, 2015, награда Фондације за издаваштво БиХ)
  • роман (први дио трилогије) „Предјели лутајућих душа” (Planjax, 2017, награда Фондације за издаваштво БиХ)
  • роман „Царство сјенки”, (Factum, Београд, 2018)
  • збирка поезије „Свјетло мрака”, (Добра књига, Сарајево, награда Фондације за издаваштво БиХ, 2018)

Књижевни преводи[уреди]

Преводи на босански (српскохрватски)

  • превод с арапског, избор из дела „1001 ноћ”, (Свјетлост, Сарајево, 1980, 1981, 1988, 1990)
  • превод с турског, роман „Дјеца трију улица”, Зекерија Неџати, (Свјетлост, Сарајево, 1982)
  • превод с француског, књига „Изаћи из проклетства : ислам између цивилизације и барбарства”, Meddeb Abdelwahab, (Buybook, Сарајево, 2011)
  • превод с француског, „Светковина безначајног”, Милан Кундера, (Buybook, Сарајево, 2015)

Преводи на француски

  • превод на француски (с османског турског), збирка поезија суфијског песника Хасан Каими Баба, „Dîvân de Kâ’imî”, (ADPF, Recherche sur les civilisations, Paris, 1986)
  • превод на француски (са српскохрватског), роман Иве АндрићаПроклета авлија”, (éd. L'Age d' Homme, Paris, 1990)
  • превод на француски „Монографија Сарајева”, (Свјетлост, Сарајево, 1997)
  • превод на француски (са црногорског ) заједно са Gérardom Adamom , збирка поезије Игора Лукшића, „Le livre de la peur”, (M.E.O. , Bruxelles, 2016)
  • превод на француски (са босанског ) заједно са Gérardom Adamom , роман Златка Топчића, „Le mot de la fin”, (M.E.O. , Bruxelles, 2016)


Документарни и краткометражни филмови[уреди]

  • Les Nakshibendis de Visoko, међународни научни скуп посвећен дервишком реду накшибендија, (Paris, 1986)
  • Où sont les Bektachis de Bosnie?, међународни научни скуп посвећен дервишком реду бекташија, (Strasbourg, 1987)
  • Une ville l'amour la mort, (Festival de toutes les cultures, Paris, 1996)
  • Bonjour mon amour j' ai seize ans, (IPI, Parimages, 2006)
  • L' artiste et son gâteau (IPI, Parimages, 2005)
  • 1900 Paris - Sarajevo, (BiH TV , 2000)
  • Quo vadis 68 Paris-Sarajevo , (Федерална ТВ, БХ и Фестивал Сарајевска зима, 2008)
  • Coucher auprès du ciel – un souvenir mis en images (IPI, Parimages, ASJA , 2010)
  • Сарајевске приче из Париза, низ документараца за телевизију Сарајево, (2013—2015)

Награде[уреди]

  • лауреат француске награде „Missions Stendhal” за 2008. годину
  • лауреат француске награде „Gauchez-Philippot” за 2014. годину
  • награде „Фондације за издаваштво БиХ” за збирку поезије „На постељи од сна”, и за роман „Предјели лутајућих душа” и за збирку пиезије „Свјетло мрака”

Извори[уреди]

klix.ba

lalibre.be

espace-livres

Референце[уреди]

  1. ^ Jasna Samic, Le Givre et La Cendre", M.E.O. , Bruxelles, 2015.
  2. ^ Кекез, Синиша (5. 9. 2011). „У Босни има превише народа, али фали Босанаца”. Слободна Далмација. Приступљено 23. 7. 2016. 

Спољашње везе[уреди]