Јастук
Јастук (тур. yastık) мања је и често мека подлога за главу, углавном се користи као подметач за главу приликом спавања или лежања у кревету. Раније је углавном био испуњаван вуном или перјем али се у последње време користе и синтетички материјали. Јастук се још користи и као подлога телу приликом седења на каучу или фотељи, за клечање, а постоје и декоративни јастуци који су направљени зарад улепшавања животног простора и не пружају комфор претходно споменутих. Поред овог основног значења, израз јастук се користи и у техничким наукама за означавање уређаја за безбедност у саобраћају и противпожарној заштити.
Основни делови[уреди | уреди извор]
Јастук се састоји од два основна дела:
- врећа, направљена од текстила, углавном памука или свиле
- пуњење, које може да буде природно (најчешће перје, вуна, памук ...) или синтетичко (разне синтетичке пене и сунђери)
Да би се улепшао јастук и заштитио од прљања користи се јастучница (навлака за јастук). Јастучнице могу бити са извезеним мотивима, обојене или необојене, и лако се мењају и перу.
Историја[уреди | уреди извор]

Први јастуци су пронађени у гробницама из доба древне египатске цивилизације. У почетку су их користили само имућнији. Изузетно лепо и скупоцено декорисани јастуци током Средњег века су постали цењена роба прво у Кини, а затим у Персији и Европи. Коришћење јастука временом почиње да бива све распрострањеније. Индустријска револуција је довела до масовне производње декорисаног текстила па и јастука.
Подела јастука[уреди | уреди извор]
Јастуци се деле на три основне категорије: јастуци за спавање, ортопедски јастуци, декоративни јастуци. Поред њих постоје и многе ближе одређене врсте, као што су јастучић за игле, јастук за грљење, јастук за пливање, сексуални јастук и други. Посебни јастуци су саставни део врећа за спавање, док се приликом коришћења јастука обично лежи на јоргану и прекрива ћебетом.