Јачинце

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јачинце
мкд. Јачинце
Административни подаци
Држава Северна Македонија
ОпштинаКуманово
Становништво
 — (2002)106
Географске карактеристике
Координате42°05′45″ СГШ; 21°52′59″ ИГД / 42.095833° СГШ; 21.883056° ИГД / 42.095833; 21.883056Координате: 42°05′45″ СГШ; 21°52′59″ ИГД / 42.095833° СГШ; 21.883056° ИГД / 42.095833; 21.883056
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина440 м
Јачинце на мапи Северне Македоније
Јачинце
Јачинце
Остали подаци
Поштански број1304
Позивни број031
Регистарска ознакаKU

Јачинце (мкд. Јачинце) је насеље у Северној Македонији, у северном делу државе. Јачинце припада општини Куманово.

Географија[уреди]

Јачинце је смештено у северном делу Северне Македоније. Од најближег града, Куманова, село је удаљено 22 km источно.

Насеље Јачинце се налази у историјској области Средорек. Село је смештено на северним падинама планине Манговице, на приближно 440 метара надморске висине. Северно од села протиче Крива река, док се западно од насеља пружа поље.

Месна клима је континентална.

Историја[уреди]

По статистици Васила Кнчова село је почетком 20. века имало 246 становника, православних Словена.[1] По статистици секретара Бугарске егзархије село је 1903. имало 184 „србомана“ и 48 „бугараша“. тада је село имало и српску и бугарску школу.[2]

У Јачинцу је 1899. године било 35 домова. Становништво се бавило сточарством (поред осталог држе и биволе) и ратарство, а од култура ту се гаје конопља, пасуљ, сочиво (лећа). До 1821. село се налазило северније, на локацији "Селиште",где су остале развалине цркве посвећене Св. Ђорђу и српско старо гробље. Премештање насеља условиле су две епидемије колере, почев од 1820-1821. године. Ту је између 1893-1896. године радила бугарска "егзархистичка" основна школа. Срби, предвођени Јованом и Димитријем Величковићем радили су на отварању и српске школе. Дозвола царска је стигла априла 1896. године, па је иста одмах почела рад. Први учитељ којег је послала Митрополија 1896. године био је Тодор Јовановић из "Прилипа" (Прилепа). Свештеник 1899. године био је поп Димитрије Јовановић, заједнички и за суседно Довезенце. Заједнички учитељ био је из истог места, Јован Станојковић.[3]

У месту је 1900. године прослављен национални празник и школска слава Савиндан. Чинодејствовао је у цркви и српској школи поп Раде Тодоровић, а домаћин славе био мештанин Бошко Тасић.[4]

Године 1904. стварањем српске четничке организације „бугараши“ напуштају Бугарску егзархију и прилазе Цариградској патријаршији, односно српској четничкој организацији. У овом селу је 1903. створена прва српска чета која је село бранила од комита ВМРОа, војвода ове чете био је Чича Павле Младеновић и водио је своје наоружане сељане.[5]

Становништво[уреди]

Јачинце је према последњем попису из 2002. године имало 106 становника.

Већинско становништво у насељу су етнички Македонци (100%).

Претежна вероисповест месног становништва је православље.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_28.htm
  2. ^ Brancoff, D.M. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, pp. 128-129.
  3. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1899. године
  4. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1900. године
  5. ^ Илија Ж. Трифуновић, Трновитим стазама, Београд 1933, 24-28.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]