Јашуња

С Википедије, слободне енциклопедије
Јашуња
Selo Jašunja.jpg
Село Јашуња
Административни подаци
Држава Србија
Управни округЈабланички
ГрадЛесковац
Становништво
 — 2011.Пад 400
Географске карактеристике
Координате43°04′01″ СГШ; 22°01′05″ ИГД / 43.066833° СГШ; 22.018166° ИГД / 43.066833; 22.018166Координате: 43°04′01″ СГШ; 22°01′05″ ИГД / 43.066833° СГШ; 22.018166° ИГД / 43.066833; 22.018166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина315 м
Јашуња на мапи Србије
Јашуња
Јашуња
Јашуња на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број016
Регистарска ознакаLE

Јашуња је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 400 становника.

У близини села се налазе тзв. Јашуњски манастири, који су под заштитом Републике Србије, као споменици културе од великог значаја[1].

Током септембра 2010. године у селу је избио пожар који је захватио 500 хектара ниског растиња, шума и пчелињаке.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Подаци о насељавању нису најјаснији, због чега се у многим предањима налази информација да су становници овог подручја аутохтони.

Током средњег века, село Јашуња јесте било значајан геополитички центар развојних делатности у немањићкој Србији. Тада су на обронцима Бабичке горе подизани манастири од изузетног значаја, за духовну и образовну свест локалног становништва. Услед појављивања куге, велики број крупних и ситних земљопоседника напустио је своја огњишта и населио се нешто јужније, на месту на коме се село налази и данас.

Долазак велике византијске породице Кантакузин на обронцима старих и већ срушених светиња допринео је препороду и реорганизацији тадашњег манастирског комплекса, који је задржао своју лепоту и структуру све до 21. века.

Због надоласка учених људи, свештеника и писара, дошло је до јачања образовне свести у друштву. Тако је године 1868. село добило основну школу. Ова установа је скоро славила 150 година од свог оснивања, и једна је од најстаријих основних школа на југоистоку Србије.

У 20. веку становници Јашуње су били укључени у оба светска рата. Доста жртава у овом селу носило је исту судбину као и многи из разних предела Србије. У духу револуција током Другог светског рата, становници села укључују се у Народно-ослободилачкој борби против нацизма. Тада се ствара чувени Бабички одред који је показао изузетан значај против локалних четничких јединица Косте Пећанца и мањих нацистичких формација у Јабланичком округу. Споменици који су сведочили о јунаштву бораца су уништени, као и сама колиба у којој је одред настао.

После великих ратова и губитака, дошло је ново време просперитета, у коме је село поново постало центар моравског поднебља у Лесковачкој општини. У таквој ситуацији реновирана је школа, створена је Пољопровредна задруга, као и сам фудбалски клуб.

Пољопривреда[уреди | уреди извор]

Пољопривреда је водећа привредна грана по обиму производње као и по запослености локалног становништва. Што се тиче земљорадње, највише се гаје воћни производи, а у нешто мањим количинама присутна је и култура узгајања поврћа и житарица.

Сточарство је значајна грана производње у пољопривреди у Јашуњи и свим околним селима у Поморављу. Ова грана пољопривреде је изузетно повољна, јер њени производи (месо, маст, млеко, јаја) спадају у главне прехрамбене производе становништва. Сељаци ситних пољопривредних газдинстава у овом селу чувају разне врсте стоке и живине.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Јашуња живи 431 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 45,9 година (44,0 код мушкараца и 47,6 код жена). У насељу има 149 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,45.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[3]
Година Становника
1948. 839
1953. 886
1961. 820
1971. 773
1981. 697
1991. 613 612
2002. 514 525
2011. 400
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
508 98,83 %
Роми
  
2 0,38 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Група аутора (2007). Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (II измењено и допуњено изд.). Београд: САНУ. ISBN 978-86-80879-60-4. 
  2. ^ РТС: Угашен пожар у околини Лесковца (17. септембар 2010., Приступљено 4. 5. 2013.
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]