Пређи на садржај

Јашуња

Координате: 43° 04′ 01″ С; 22° 01′ 05″ И / 43.066833° С; 22.018166° И / 43.066833; 22.018166
С Википедије, слободне енциклопедије
Јашуња
Село Јашуња
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ГрадЛесковац
Становништво
 — 2022.Пад 300
Географске карактеристике
Координате43° 04′ 01″ С; 22° 01′ 05″ И / 43.066833° С; 22.018166° И / 43.066833; 22.018166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина315 m
Јашуња на карти Србије
Јашуња
Јашуња
Јашуња на карти Србије
Остали подаци
Позивни број016
Регистарска ознакаLE

Јашуња је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2022. има 300 становника (према попису из 2011. било је 400 становника).[1]

У близини села се налазе тзв. Јашуњски манастири, који су под заштитом Републике Србије, као споменици културе од великог значаја[2].

Током септембра 2010. године у селу је избио пожар који је захватио 500 хектара ниског растиња, шума и пчелињаке.[3]

Историја

[уреди | уреди извор]

Током средњег века село Јашуња је било есенцијално геополитичко језгро привредних делатности у немањићкој Србији. Тада су на обронцима Бабичке горе подизани манастири од изузетног значаја за духовну и образовну свест локалног становништва. Услед појављивања куге, велики број крупних и ситних земљопоседника напустио је своја огњишта и населио се нешто јужније, на месту на коме се село налази и данас.

Долазак велике византијске породице Кантакузин на обронцима старих и већ порушених светиња допринео је препороду и реорганизацији тадашњег манастирског комплекса који је задржао своју лепоту и импозантну структуру све до 21. века.

Због доласка разних учитеља, свештеника и писара наступило је јачање образовне свести у друштву. Тако је 1868. године село добило основну школу. Ова установа је скоро славила 150 година од свог оснивања и једна је од најстаријих основних школа на југоистоку Србије.

Током XX века житељи Јашуње су били укључени у великим међународним конфликтима. У духу револуција током Другог светског рата, становници овог поднебља се укључују у Народно-ослободилачкој борби против нацизма. Тада се ствара чувени Бабички одред који је приредио изузетан отпор локалним четничким јединицма Косте Пећанца и мањим нацистичким формацијама у Јабланичком округу. Споменици који су сведочили о јунаштву бораца су уништени, као и сама колиба у којој је одред настао.

После великих ратова и недаћа дошло је ново време просперитета у коме је село поново постало центар моравског поднебља у Лесковачкој општини. У таквој ситуацији реновирана је школа, створена је Земљорадничка задруга, као и сам фудбалски клуб.

Пољопривреда

[уреди | уреди извор]

Пољопривреда је водећа привредна грана по обиму производње као и по запослености локалног становништва. Што се тиче земљорадње, највише се гаје воћни производи, а у нешто мањим количинама присутна је и култура узгајања поврћа и житарица.

Сточарство је значајна грана производње у пољопривреди у Јашуњи и свим околним селима у Поморављу. Ова грана пољопривреде је изузетно повољна, јер њени производи (месо, маст, млеко, јаја) спадају у главне прехрамбене производе становништва. Сељаци ситних пољопривредних газдинстава у овом селу чувају разне врсте стоке и живине.

Демографија

[уреди | уреди извор]

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2022. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[4]
Година Становника
1948. 839
1953. 886
1961. 820
1971. 773
1981. 697
1991. 613 612
2002. 514 525
2011. 400
2022. 300
Етнички састав према попису из 2022.‍[5]
Срби
  
 292 97,33%
Роми
  
 6 2,00%
непознато
  
 2 0,67%
Становништво према полу и старости[6]
м
ж
? 1
  
  
 1
80+ 4
  
  
 10
75—79 8
  
  
 20
70—74 22
  
  
 30
65—69 24
  
  
 21
60—64 19
  
  
 24
55—59 13
  
  
 13
50—54 16
  
  
 13
45—49 21
  
  
 16
40—44 13
  
  
 16
35—39 25
  
  
 16
30—34 6
  
  
 15
25—29 14
  
  
 12
20—24 18
  
  
 13
15—19 13
  
  
 10
10—14 15
  
  
 14
5—9 12
  
  
 10
0—4 6
  
  
 10
Просек : 44,0 47,6
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 145 164 163 172 173 165 149


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 24 39 16 19 26 19 4 2 0 0 3,45
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 217 48 150 14 5 0
Женски 230 26 154 45 5 0
УКУПНО 447 74 304 59 10 0
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 139 83 0 0 30
Женски 97 72 0 0 16
Укупно 236 155 0 0 46
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 0 4 5 0 4
Женски 0 1 2 0 0
Укупно 0 5 7 0 4
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 2 3 3
Женски 0 0 0 2 3
Укупно 0 0 2 5 6
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 1 0 0 4
Женски 0 0 0 1
Укупно 1 0 0 5

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Земљорадничка задруга
    Земљорадничка задруга
  • Основна школа
    Основна школа
  • Основна школа
    Основна школа
  • Основна школа
    Основна школа
  • Основна школа
    Основна школа
  • Амбуланта
    Амбуланта
  • Спортски терен
    Спортски терен

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024. 
  2. ^ Група аутора (2007). Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (II измењено и допуњено изд.). Београд: САНУ. ISBN 978-86-80879-60-4. 
  3. ^ РТС: Угашен пожар у околини Лесковца (17. септембар 2010., Приступљено 4. 5. 2013.
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Етничка структура 2022.”. pop-stat.mashke.org. Приступљено 2. 7. 2024. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јашуња&oldid=30558986”