Јањски сабор

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јањски сабор
Janjski Sabor.jpg
Јањски сабор, 2010. године
Жанрдуховни, културно-умјетнички и народни
Датум(и)Недјеља Свих светих
Основан1991.
Трајањевише дана
Типмеђународни
ЛокацијаПорта Манастира Глоговац
ОснивачиЕпархија бихаћко-петровачка и Општина Шипово

Јањски сабор је духовна и културна манифестација, која се сваке године, према црквеном календару, одржава у Недјељи Свих светих у порти манастира Светог Георгија Побједоносца у Глоговцу, недалеко од Шипова, у Републици Српској. Манифестација је традиционална и има црквено-народни карактер.[1]

Историјат сабора[уреди]

Прва јањска саборовања су одржана још за вријеме Краљевине Југославије, али су прекинута током успоставе НДХ, а комунистичке власти су га коначно и забраниле 1941. године. Сабор је обновљен 2. јуна 1991. године када му је присуствовао и патријарх српски господин Павле, који је водио службу на архијерејској литургији. Послије тога, патријарх је сабор походио још неколико пута.[2] Окупљање народа око манастира Глоговца забиљежено је још од настанка првог глоговачког манастира, изграђеног у првој половини XIV вијека, за који се сматра да је био задужбина српског краља Милутина, којег су Турци порушили и запалили 1463. године. Манастир је обновљен у другој половини XIX вијека када му је озидана купола. У II свјетском рату запаљен од стране усташа.[3] Све је то утицало да организовано саборовање уз саслужење црквених отаца почиње тек почетком XX вијека. Манастир је у потпуности обновљен пред крај XX вијека. Сабор је веома цијењен у народу и у црквеним круговима.[4]

Важност сабора[уреди]

Порта манастира Глоговац - мјесто одржавања Јањског сабора

Јањски сабор је једна од најстаријих и најмасовнијих манифестација становништва шиповачког краја. Она одражава свијест народа о трајању и очувању на тим просторима, под окриљем Српске православне цркве. Сабор представља смотру народног и културног стваралаштва, са изложбама рукотворина и умјетнина, разних ручно прављених и резбарених предмета, ратарских алатки, справљених разних прехрамбених производа из домаће радиности, од којих су свакако најпознатији јањски плетени сир од необраног млијека (гужваш и плета како га зову у тим крајевима)[5] и чувени јањски кајмак,[6] као и ручно тесане посебне троножне столице (тзв. јањски столац какве прави Миленко Миловац из Липоваче)[7] из једног комада дрвета. У културно-умјетничком програму учествују етно-групе и културно-умјетничка друштва, писци, гуслари и рецитатори.[8] Важност Јањског сабора јесте и у томе што представља највеће нематеријално културно добро народа јањског краја.

Спортска такмичења[уреди]

Јањски сабор има и свој спортски дио, који чине разна такмичења: трка за крст Манастира Глоговац, бацање камена с рамена, скок у даљ и натезање конопаца, за које најбољи учесници добијају разне награде. Своје коријене у Јањском сабору има и посебна спортско-културна манифестација Јањски вишебој. Суштина овакве врсте саборовања је да се на њему скупљају и они који не станују више на Јањској висоравни. Највише посјетилаца изван Шипова долази из Војводине, гдје је отишла већина становништва јањског краја, у току колонизације и аграрне реформе 1945-1948, послије II свјетског рата.[9]

Традиција сабора[уреди]

Манастир Глоговац изнутра за вријеме трајања сабора, Архијерејска литургија, 2008. године

Сабор је 2018. године одржан по 28. пут, у форми вјерског сабора.[10] Одређене програме направе и Удружења Јањана у Србији, заједно са њиховим земљацима који су остали у родном крају.

У току манифестације, локално свештенство организује свечани ручак за званице и сав вјерујући народ. Домаћин манифестацији је сваке године епископ бихаћко-петровачки (прије епископи Хризостом и Атанасије Ракита, а данас је то епископ Сергије) који у току сабора рукополаже свештенике и држи бесједу.[11] Послије тога дијеле се грамате заслужнима.

Архијерејско саслужење увијек предводи онај који у црквеној хијерархији има већи чин. Јањски сабор има и свог кума, то је обично угледни привредник, који највише материјално помогне манифестацију.[12] Сабору присуствују и представници војног и политичког врха Републике Српске, као и директори јавних, просвјетних и културних институција са подручја општине Шипово.[13]

Географски положај[уреди]

Општина Шипово на мапи Републике Српске и Босне и Херцеговине

Саборује се у порти Глоговачког манастира, који географски припада МЗ Бабићи, 20 километара удаљеном од Шипова, на сјеверозападу Републике Српске, у прелијепом окружењу клисуре рјечице Глоговац. Најближа села су му Бабин До и Чуклић. Јањски сабор је значајна и препознатљива манифестација која увијек буде веома посјећена.[14]Јањском сабору, сваке године, присуствује више хиљада људи.[15]


Референце[уреди]

  1. ^ „Одржан 25. Јањски сабор у манастиру Глоговцу”. Дођи и види. Приступљено 09. 12. 2018. 
  2. ^ „Janjski Sabor”. Turistička organizacija opštine Šipovo. Приступљено 09. 12. 2018. 
  3. ^ „Манастир Глоговац”. Упознај Српску. Приступљено 09. 12. 2018. 
  4. ^ „Janjski sabor 2014.”. Turistička organizacija Šipovo. Приступљено 09. 12. 2018. 
  5. ^ „Ništa slađe u životu nisam probala”. Blic Srpska info. Приступљено 09. 12. 2018. 
  6. ^ „Kako nastaje janjski kajmak”. Agro media. Приступљено 09. 12. 2018. 
  7. ^ „Јањ, прва српска кнежевина”. Малован. Приступљено 09. 12. 2018. 
  8. ^ „Јањски сабор у манастиру Глоговцу”. СПЦ. Приступљено 09. 12. 2018. 
  9. ^ „Седам деценија од колонизације у Равном Селу: Људи са два завичаја”. Дневник. Приступљено 09. 12. 2018. 
  10. ^ „Позивница за 28. Јањски сабор”. СПЦ. Приступљено 09. 12. 2018. 
  11. ^ „Јањски сабор”. Дођи и види. Приступљено 09. 12. 2018. 
  12. ^ „Одржан 25. Јањски сабор у Манастиру Глоговцу”. Епархија бихаћко-петровачка. Приступљено 09. 12. 2018. 
  13. ^ „Одржан 27. Јањски сабор у манастиру Глоговцу код Шипова”. Савез Срба из Региона. Приступљено 09. 12. 2018. 
  14. ^ „Одржан јањски сабор”. Православие. Приступљено 09. 12. 2018. 
  15. ^ „Јањски сабор”. РТРС. Приступљено 09. 12. 2018.