Ја, Клаудије

С Википедије, слободне енциклопедије
Ја, Клаудије
Ориг. насловI, Claudius
АуторРоберт Грејвс
Дизајнер корицаЏон Олдриџ (прво издање)
Земља Уједињено Краљевство
Језикенглески
Жанр / врста делаисторијски роман
Издавање
Број страница468
Тип медијатврд повез
Превод
Датум
издавања		1934.
Хронологија
НаследникКлаудије Бог и његова жена Месалина

Ја, Клаудије (енгл. I, Claudius) је историјски роман енглеског књижевника Роберта Грејвса, оригинално издан 1934. године, који са симпатијама приказује будућег римског цара Клаудија, уз истовремено циничан приказ његове породице - Јулијевско-клаудијевске династије - у периоду од Цезаровог убиства 44. п. н. е. до убиства цара Калигуле године 41. н.е. На Грејвсово дело су изузетан утицај имала дела античких историчара као што су Корнелије Тацит, Плутарх и Светоније чије је дело Дванаест римских царева Грејвс превео на енглески непосредно пре писања романа. Успех романа је Грејвса подстакао да већ следеће године напише наставак Клаудије Бог и његова жена Месалина (Claudius the God and his Wife Messalina) у којем описује Клаудијеву владавину до његове смрти 54. године.

Оба романа имали су више издања на српском језику.

Ова његова дела, која се отада обично издавају у једном тону, су послужила као подлога за изузетно популарну и утицајну Би-Би-Сијеву мини-серију под називом Ја, Клаудије са Дереком Џејкобијем у главној улози.

Садржај[уреди | уреди извор]

Ја, Клаудије и Клаудије Бог и његова жена Месалина написани су у стилу тајне аутобиографије цара Клаудија. Прва књига описује догађаје у Риму од Цезаровог убиства 44. п. н. е. до убиства цара Калигуле године 41. н.е. и изненадног доласка Клаудија на власт. Друга књига описује Клаудијеву владавину од 41. до непосредно пред његову смрт 54. године.

Ја, Клаудије[уреди | уреди извор]

 УПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис књиге!

На почетку прве књиге Клаудије се обраћа читаоцима како би их упознао са мотивима свог дела, и описује како је као младић посетио знаменито пророчиште у Куми где му је Сибила рекла како ће написати књигу о свом животу која ће се читати за "хиљаду деветсто година" (односно у време издавања Грејвсове књиге).

Клаудије потом почиње описивати историју своје породице и улогу њених истакнутих чланова у последњим годинама Републике и новом царском режиму који је успоставио Цезаров нећак и усвојени син Октавијан Август. Међу њима се својим политичким амбицијама, али и бескрупулозношћу истиче Клаудијева бака Ливија Друзила која се разводи од свог мужа и удаје за Августа и постепено постаје сива еминенција на његовом двору. Ливијин циљ је очувати нови царски режим и осигурати да Августов наследник постане њен син Тиберије, и у ту сврху је спремна отровати, лажно оптужити и на сличне начине елиминисати свакога ко јој стоји на путу, укључујући и чланове Клаудијеве породице.

Међу Ливијиним жртвама је и Клаудијев отац Друз. Сам Клаудије је од најранијег детињства боловао од бројних болести које ће га учинити хромим и муцавим. Због тога постаје предмет поруге и породица одлучује држати га ван јавног живота и политике. Сам Кладије се окреће књигама и под паском мудрог учитеља Атенодора одлучује постати историчар, док истовремено прихвата и републиканске идеје.

Када на крају Август покуша окренути се против Ливије, она га отрује и коначно успева у намери да Тиберија постави за цара. Међутим, ускоро се испоставља да је Тиберије, кога од државних послова више занимају разврат и оргије, не само лоша замена за Августа, него и да нема намеру слушати своју стару мајку. Ливија постепено губи свој утицај науштрб преторијанског команданта Сејана који започиње страховладу. Сејан, ипак, ускоро почне ковати заверу против Тиберија заједно са његовом сестром Ливилом. После њеног откривања, нови Тиберијев миљеник постаје Калигула, син Клаудијевог брата Германика.

Када Тиберије умре, Калигула постаје нови цар, и убрзо се испоставља да је на чело Рима дошао душевни болесник. Нико у Риму није сигуран од његових сексуалних или хомицидалних порива, а Клаудије остаје у милости изигравајући безазленог идиота. Калигула је толико одушевљен шашавим Клаудијевим понашањем да му даје као супругу лепу Месалину. Када група завереника на челу са Касијем Херејом убије Калигулу, долази до масовног покоља чланова његове породице, а преторијанци почињу пљачкати царску палату. Тамо проналазе Клаудија како се крије и, више из шале него озбиљно, прогласе га за цара. Клаудије, који је сањао о обнови Републике, нерадо прихвата ту почаст како би новодобијеним ауторитетом покушао зауставити даље крвопролиће.

Позоришне, филмске и телевизијске адаптације[уреди | уреди извор]

Књига је убрзо по објављивању привукла пажњу филмске индустрије. Тако је 1937. године британски продуцент Александар Корда започео рад на раскошној филмској адаптацији коју је режирао Јосеф фон Стернберг, у којој је главну улогу требало да игра Чарлс Лотон. Снимање је нагло прекинуто када је Кордина жена Мерл Оберон, која је требала играти Месалину, доживела саобраћајну несрећу. Неснимљени филм је остао упамћен као једна од највећих филмских катастрофа у историји седме уметности, и дао је материјал за приче о тзв. Клаудијевој клетви.

1970-тих Би-Би-Си је, који се већ прославио низом успешних ТВ серија историјске тематике, после вишегодишњих напора успео откупити ауторска права за романе и на темељу њих је направљена изузетно успешна ТВ серија од 13. епизода.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ја,_Клаудије&oldid=26794648”