Ја, кад сам била клинац, била сам клинка

С Википедије, слободне енциклопедије
Ја, кад сам била клинац, била сам клинка
Филмски постер
Изворни насловЈа, кад сам била клинац, била сам клинка
Жанркратки документарни филм
РежијаИвана Тодоровић
СценариоОлга Димитријевић, Гоца
Главне улогеГордана Митровић Гоца
МузикаДрашко Аџић
МонтажаЈелена Максимовић
Година2013.
Трајање33 минута
Земља Србија
Језиксрпски
НаградеНајбољи документарни филм на фестивалу Кратки Метар.


Најбољи кратки документарни филм и „No Limit Award” на фестивалу филмова југоисточне Европе (ЦЕЕ фест) у Лос Анђелесу.


Најбољи балкански документарац на Докуфест филмском фестивалу у Призрену.
IMDb веза

„Ја, кад сам била клинац, била сам клинка” је документарни филм из 2013. године који говори о Гоци, трансродној особи из Београда. Филм је снимила и режирала Ивана Тодоровић, монтирала Јелена Максимовић, музику је радио Драшко Аџић, а обраду звука Данијел Милошевић. Филм је рађен у продукцији Академског филмског центра ДКСГ, а подржан је од стране Министарства културе Србије, фонда Хартфект и Реконструкције Женског фонда.[1]

Филм је сниман у периоду од 2010. до 2012. године, а током снимања филма Гоца се облачила у мушкој одећи искључиво за потребе филма. Такође, током снимања је почела узимање хормона на своју руку због тога што је било тешко доћи до доброг лекара.[2]

Радња[уреди | уреди извор]

Гоца је трансродна жена у Београду, главном граду земље у којој је забрањено организовање геј параде. Она подиже ћерку која је у ствари њена сестричина. Иако њен осамнаестогодишњи момак краде новац, она ризикује живот и тело као сексуална радница. Ипак, Гоца га још воли и успева задржати своју ведру природу, без предрасуда.[3]

Награде[уреди | уреди извор]

Филм је имао премијеру на Берлинале фестивалу, а након тога је проглашен за најбољи документарни филм на фестивалу Кратки Метар.

На фестивалу филмова југоисточне Европе (ЦЕЕ фест) у Лос Анђелесу, документарни филм је освојио награду за најбољи кратки документарни филм. Филм је такође добио и „No Limit Award”, награду у специјалној категорији која је на овом фестивалу први пут додељена филму из регије која се бави темом људских права ЛГБТ популације.

Такође, филм је на Докуфест филмском фестивалу у Призрену проглашен за најбољи балкански документарац.[4]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Film Ivane Todorović na Berlinalu”. B92.net (на језику: српски). 
  2. ^ Velagić, Emina (10. 10. 2013). „Razgovor sa Gocom, protagonisticom filma – Ja, kad sam bila klinac, bila sam klinka”. LGBTI.ba (на језику: бошњачки). 
  3. ^ „Cinema City - Ja, kad sam bila klinac, bila sam klinka | 2013”. cinemacity.org (на језику: енглески). 
  4. ^ „[Web] JOŠ JEDNA NAGRADA ZA FILM "JA, KAD SAM BILA KLINAC, BILA SAM KLINKA". dksg.rs. [мртва веза]