Јеврем Обреновић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јеврем Обреновић
JevremObrenovic.jpg
Јеврем Обреновић у униформи генерал-дивизијара
Биографија
Датум рођења (1790-03-18)18. март 1790.
Место рођења Горња Добриња
Османско царство
Датум смрти 20. септембар 1856.(1856-09-20) (66 год.)
Место смрти Марашешти, Влашка
Османско царство
Религија Православац
Супружник Томанија Обреновић
Деца Милош Обреновић
Отац Теодор Михаиловић
Мајка Вишња Урошевић
Политичка
партија
Нестраначка личност
1821. — 22. јануар 1826.
Монарх Милош Обреновић I
Претходник Петар Николајевић Молер
Наследник Милоје Тодоровић

Јеврем Обреновић (Горња Добриња, 18. март 1790Марашешти, 8/20. септембар 1856) је био најмлађи брат Милоша Обреновића, дугогодишњи обор-кнез Шабачке нахије, генерал-дивизијар и један од најзнаменитијих Шапчана и деда кнеза и краља Србије Милана Обреновића.

Биографија[уреди]

Рођен је у Горњој Добрињи (код Пожеге) око 1790. године. У марту 1816. године, Милош Обреновић га је поставио за обор-кнеза Шабачке нахије. Тада му је било само 26 година.

У Шапцу се оженио Томанијом, ћерком Анте Богићевића, с којом је изродио осморо деце — седам кћери и једног сина. Његов син Милош био је отац краља Милана Обреновића.

Јевремова кћерка Анка била је удата за Александра Констатиновића, с којим је изродила четворо деце, од којих су Катарина и Алексаднар оставили потомство, како мушко тако и женско. Катарином је хтео да се ожени кнез Михаило Обреновић. Ваља споменути и Анкину унуку Наталију, кћерку пуковника Александра Константиновића, команданта краљеве гарде, која се удала за кнеза Мирка Петровића, сина црногорског краља Николе, с којим је имала петоро деце од којих је један од синова, Михаило, отац Николе, актуелног претедента на престо Црне Горе[1].

Јеврем Обреновић умро је 10. септембра 1856. године на свом имању у Влашкој близу Јашија (данас Румунија тада Османско царство), после дуже болести, где је и сахрањен.[2]

Обор-кнез Шабачке нахије[уреди]

Јеврем Обреновић
Јевремова улица у Београду

У Шабачкој нахији, Јеврем је имао бројна задужења: прикупљање пореза, комунално и урбанистичко уређење, оснивање и устројство Магистрата, организација здравства и спречавање зараза и епидемија, сузбијање хајдучије, ушоравање села, гушење буна, учешће у дипломатским активностима итд. Учествовао је у гушењу Абулине (1821), Ђакове (1825) и Чарапићеве (1826) буне и својим рукама је, срамно и мучки, убио Милоја Ђака којег је кнез Милош био предао војсци да му суди, а они су одлучили да га поштеде.

У Шапцу је провео 15 година и својим делима сврстао се у ред знаменитих бесмртника. Зато се његов боравак у Шапцу назива „Јевремовим златним добом“. Својим визионарским деловањем ударио је темеље потоњег „Малог Париза“.

1829. године, Јеврем је из Сомбора довео Јосифа Шлезингера за учитеља музике својој деци. Шлезингер је у Шапцу основао сопствену „музичку капелу“, али ју је кнез Милош убрзо одвео у Крагујевац (1. јуна 1831. године Јосиф Шлезингер постављен је за капелника војне музике у Крагујевцу). Захваљујући Јевремовим напредним схватањима, Шабац је, међу првим градовима у Србији, имао: школу, учитеље, лекаре, апотекаре, „художественике“ итд. Шабачку варош Јеврем је такође по „европејски“ уредио: главне улице су се секле под правим углом, а остале „према њима... изведене лењиром“[тражи се извор]. За време Јевремове владе, у Шапцу су почеле да раде бројне значајне установе: Шабачки магистрат (1823), Школа код Цркве (коју је Јеврем подигао сопственим средствима), грађанска болница са две просторије (већа за болеснике, мања за лекаре, 1826. године), добро опремљена апотека (1826), касарна (зграда са четири просторије) са 60 војника итд. Јоаким Вујић сведочи да је, 1826. године, у Шапцу затекао солидно снабдевену апотеку са лековима у вредности од 5000 гроша.

Јевремов конак[уреди]

Јевремов конак у Шапцу

Године 1824. завршена је градња Јевремовог конака у Шапцу, складне спратне грађевине, која је била међу најлепшим у Србији. У њему се живело по „европејским“ назорима и манирима. Здање је било стециште школованих и учених људи, интелектуалне и уметничке елите ондашње Србије, којима је Јеврем био мецена и потпора.

Јеврем и његов Конак су по много чему значајни: по првом клавиру у тадашњој Србији, дакле не рачунајући три касније присаједињене нахије Источне Србије (кнегиња Сара Карапанџић имала је клавир у Неготину раније), првом савременом кревету и другом намештају и бечком прибору за јело, а имао је и прва пенџерска стакла у Србији (опет, ово нису први застакљени прозори уопште, јер је фиксних застакљених прозора било још у Средњем веку, него прозори који се отварају).

Била је у оквиру Конака и знаменита Јевремова библиотека (са делима Лафонтена, Купера, Скота, Шилера, и других) једна од богатијих у Србији. А у дворишту Конака, као симбол статуса и моћи, стајао је нацифрани фијакер (опет први у Србији), купљен у тадашњој аустријској Војводини.

Губернатор београдске вароши[уреди]

У новембру 1831. године, кнез Милош поставио је Јеврема за губернатора вароши и Нахије београдске. Половином 1835. године унапређен је у чин генерал-мајора, а надаље је заузимао многе значајне положаје: надзорник јавних грађевина, управник Војно-полицијске канцеларије, председник Државног савета, члан Намесничке владе итд.

Под Јевремовим покровитељством, почетком 1832. године, основана је у Београду јавна Библиотека као „полудржавна“ установа. Први дародавац књига био је управо Јеврем.

Породица[уреди]

Родитељи[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Теодор Михаиловић 1802.
Вишња Урошевић 30. јун 1817.

Супружник[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Томанија Богићевић
TomanijaObrenovic.jpg
1796. 13. јун 1881.

Деца[уреди]

име слика датум рођења датум смрти супружник
Јелена Обреновић 6. мај 1818. 188.. Константин Хадија
Симеона Симка Обреновић 6. мај 1818. 1837. Јанаћ (Јован) Герман
Анка Обреновић
Anka Obrenović-Konstantinović.jpg
1. април 1821. 10. јун 1868. Александар Константиновић
Јекатерина Обреновић 9. јул 1826. 6. август 1848. умрла у младости
Стана Обреновић 24. март 1828. септембар 1842. умрла у младости
Милош Обреновић
Milos Jevremov Obrenovic.jpg
25. новембар 1829. 20. новембар 1861. Елена Марија Катарџи

Извори[уреди]

  1. „Лоза Обреновића (објављено на форуму)”. Nadjisve.com. Приступљено 27. 12. 2011. 
  2. „Српски кнежевски гроб у Румунији”. Czipm.org. Приступљено 27. 12. 2011. 

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]