Јевреји у Босни и Херцеговини

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Синагога у Добоју

Јевреји су се као етничка верска заједница у БиХ појавили након прогона из Шпаније крајем 15. века, када су тражећи уточиште дошли у Босну (тада у саставу Османског царства).

Јеврејска заједница се одржала до данашњих дана, иако у знатно мањем броју (негде око 1.000 босанских Јевреја данас живи у Босни и Херцеговини). Велики број Јевреја у градским срединама БиХ (Сарајево, Тузла, Бања Лука, Добој, Зеница итд.) се утопио у локално становништво исламизацијом, а значајан део је нестао у погромима током Другог светског рата (данас у Тузли стоји споменик "Суза" посвећен тим дешавањима). Према проценама, у Босни и Херцеговини је од 14 000 Јевреја до краја рата побијено њих 12 000.[1] Један део Јевреја је након рата као свој нови дом одабрао Израел. О дуготрајном присуству Јевреја у БиХ сведоче и стара и нова синагога у Сарајеву, Тузли, Зеници и Добоју; као и Јеврејска гробља у Сарајеву и Тузли, који су данас више историјски споменици него функционалне целине. Такође су постојала два гробља у Бањој Луци, као и четири синагоге.

Један од познатијих босанскохерцеговачких политичара јеврејског порекла био је министар спољних послова Босне и Херцеговине Свен Алкалај, из Странке за БиХ, којем су политички представници Бошњака уступили место у Већу министара. Према постојећим уставним решењима, оспореним пресудама Европског суда правде, само тзв. конститутивни народи, тј. Бошњаци, Срби и Хрвати, обавезно имају етничке представнике у Већу министара на бази паритета, док је осталим грађанима земље то право ускраћено.

Познати босанскохерцеговачки Јевреји[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Зденко Левнтал, ур., Злочини фашистичких окупатора. pp. 15, 61-70.

Литература[уреди]

Види још[уреди]