Пређи на садржај

Јединствено подручје за плаћања у еврима

С Википедије, слободне енциклопедије
Лого

Јединствено подручје за плаћања у еврима (енгл. Single Euro Payments Area; SEPA) скраћено СЕПА је иницијатива Европске уније за интеграцију плаћања ради поједностављења банковних трансфера у еврима. До 2025. године СЕПА има 41 чланицу,[1] које обухватају 27 држава чланица Европске уније, четири државе чланице Европске асоцијације за слободну трговину (Исланд, Лихтенштајн, Норвешка и Швајцарска) и Уједињено Краљевство.[2][3][4] У техничким шемама учествују и неке микродржаве: Андора,[5] Монако, Сан Марино и Ватикан.[2] До 2025. године Албанија, Молдавија, Црна Гора и Северна Македонија, као четири државе које преговарају о приступању ЕУ, већ су биле укључене у СЕПА.[1] Крајем маја 2025. године, иницијативи се придружила и Србија као 41. чланица.[6][7][4]

СЕПА углавном обухвата уобичајене банковне трансфере. Начини плаћања који имају додатне опционе функције или услуге, као што су системи за плаћање путем мобилних телефона или паметних картица, нису директно обухваћени.[8] Међутим, СЕПА шема за тренутна плаћања омогућава производе за плаћање и на паметним уређајима.[9]

Шеме

[уреди | уреди извор]

Различите функционалности које пружа СЕПА подељене су у одвојене шеме плаћања.

СЕПА кредитни трансфер

[уреди | уреди извор]

СЕПА кредитни трансфер (SCT) омогућава пренос средстава са једног банковног рачуна на други. СЕПА правила за клиринг захтевају да уплате извршене пре крајњег рока радног дана буду пребачене на рачун примаоца до следећег радног дана. Ова шема је уведена у јануару 2008. године. У фебруару 2014. године заменила је националне шеме за кредитне трансфере и касније учинила обавезном употребу међународног броја банковног рачуна (IBAN) за трансфере.[10]

СЕПА тренутни кредитни трансфер

[уреди | уреди извор]

СЕПА тренутни кредитни трансфер (SCT Inst), познат и као СЕПА тренутно плаћање,[11] омогућава тренутно пребацивање средстава примаоцу, са кашњењем мањим од десет секунди, а у изузетним околностима највише двадесет секунди.[12] Ова шема је покренута у новембру 2017. године и тада је била доступна крајњим корисницима у осам земаља еврозоне.[13] До 2024. године све банке нису нудиле тренутне трансфере својим клијентима; међутим, у марту 2024. године ЕУ је усвојила Регулативу о тренутним плаћањима, која захтева да све банке нуде тренутне трансфере од јануара 2025. године (пријем трансфера) и октобра 2025. године (слање трансфера).[14]

Директно задуживање

[уреди | уреди извор]

Функционалност директног задуживања обезбеђују две одвојене шеме. Основна шема, Core SDD, првенствено је намењена потрошачима и покренута је 2. новембра 2009. године.[15] Банке које нуде СЕПА плаћања обавезне су да учествују у овој шеми.[16] Друга шема, B2B SDD, намењена је пословним корисницима. Банке које нуде СЕПА плаћања нису обавезне да учествују у овој шеми (учешће је опционално).[16] Међу разликама у односу на Core SDD:[16]

  • Захтева да мандат поднесу банци и поверилац и дужник.
  • Не дозвољава дужнику да затражи повраћај средстава од своје банке након што је његов рачун задужен.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „European Commission welcomes inclusion of Moldova and North Macedonia in the Single Euro Payments Area”. 6. 3. 2025. Приступљено 6. 3. 2025. 
  2. ^ а б „Extension of the geographical scope of SEPA schemes in March 2019”. European Payments Council. Архивирано из оригинала 10. 8. 2022. г. 
  3. ^ „List of SEPA countries {Updated 2020 version}”. B2B Pay powered by Barclays. 7. 12. 2015. 
  4. ^ а б „SEPA”. European Central Bank. 21. 1. 2020. 
  5. ^ „Andorra becomes a member of the Single euro payments area (SEPA) • All PYRENEES · France, Spain, Andorra”. 23. 6. 2018. 
  6. ^ „Србија постала део SEPA”. www.nbs.rs. Приступљено 2025-05-22. 
  7. ^ „Србија постала део СЕПА, заједничког европског система за плаћања у еврима”. РТС (на језику: српски). Приступљено 2025-05-22. 
  8. ^ Regulation (EU) No 260/2012 of the European Parliament and of the Council of 14 March 2012 establishing technical and business requirements for credit transfers and direct debits in euro and amending Regulation (EC) No 924/2009: article 1 point 3
  9. ^ „Instant payments (section "For consumers")”. Euro Retail Payments Board (ERPB). 30. 5. 2023. 
  10. ^ „SEPA Credit Transfer”. www.bundesbank.de (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-27. 
  11. ^ Groenfeldt, Tom. „Payments Are Moving To Real-Time Around The World, The U.S. Plays Catch-Up”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 2018-12-07. „The use of credit cards isn’t as prevalent in Europe where retailers are using the SEPA instant payment scheme.” 
  12. ^ „Introduction”. Архивирано из оригинала 26. 4. 2019. г. Приступљено 13. 8. 2017. 
  13. ^ „Launch of the SEPA Instant Credit Transfer scheme” (PDF). 
  14. ^ Regulation (EU) 2024/886 of the European Parliament and of the Council of 13 March 2024 amending Regulations (EU) No 260/2012 and (EU) 2021/1230 and Directives 98/26/EC and (EU) 2015/2366 as regards instant credit transfers in euro
  15. ^ „Single Euro Payments Area (SEPA): cross-border direct debits now a reality”. European Commission - European Commission. Приступљено 2025-05-22. 
  16. ^ а б в „Difference between SEPA Core and B2B”. 1. 3. 2013. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јединствено_подручје_за_плаћања_у_еврима&oldid=29925047”