Једноставна технологија

С Википедије, слободне енциклопедије

Једноставна технологија (Low technology), често се и скраћено назива low tech, најчешће је традиционална или немеханичка, обухвата занате и алате из периода пре Индустријске револуције. Представља супротност високој технологији. Термин се користи и за индустрију која не представља високо-технолошку индустрију.

Као све дефиниције, тако и ова треба да се схвати условно. Постоје и технички проналасци и технологије из ранијих времена за које постоји обновљени интерес, као када је у питању римски бетон чијим усавршавањем би се створио материјал са својствима те старе технологије али уз побољшања која су могућа уз савремену технологију.[1]

Грађевински материјали које сврставају и категорију зелених (Green ), врло често су коришћени у традиционалној архитектури, а обновљени интерес за њих проистиче често из захтева за енергетском ефикасношћу.[2] Такав материјал је мешавина глине, песка, сламе, воде и земље ( енгл. Cob или cobb ), који је сличан непеченој опеци. Материјал је отпоран на ватру, воду, сеизмичке активности и није скуп. Користио се још у преисторијским временима и може се наћи у различитим климатским појасевима на свим меридијанима.[2]

Градња на бази сламе (Straw-bale construction )је метода која користи бале сламе (најчешће слама од жита, пиринча, ражи и јечма) као структурнe елементe, изолација, или за обе ствари. Предност у поређењу са конвенционалним грађевинским системима лежи у обновљивој природи сламе, њеној цени, лакој доступности и високој вредности као изолатора. [2]

Сектор индустрије  једноставне технологије се сматра подстицајним за економски раст и стварање великог броја радних места не само у земљама попут Литваније, него и у напредним европским економијама, као што је Немачка [3]

Значај индустрије једноставне технологије запажен је и у комисији ЕУ. [4]

Примена једноставне технологије и екологија[уреди | уреди извор]

Одрживи развој и екологија све више фаворизују старе технике градње и материјале из пре-индустријског доба. Тако се непечена опека, блато, слама и комбинација глине, песка, сламе, воде и земље предлажу као одрживи и обновљиви материјали. Износи се мишљење да би то могли бити материјали будућности [5]

Поновно откриће ових традиционалних земљаних материјала може и у неразвијаним и развијеним земљама, смањити негативан утицај високог коришћења енергије какав захтева савремена грађевинска пракса. [5] И у нашој земљи постоји оживљени интерес за овај вид архитектуре, који чак представља тему пројеката ЕУ„Leonardo PIRATE” [6] )."Leonardo PIRATE" је едукативни европски пројект које је главна сврха да обучи заинтересоване о грађењу земљом и он окупља 18 фирми из 7 европских земаља. На листи земаља се нашла и Србија [7] У осавремењавању овога типа градње одмакло се веома далеко, о чему сведочи пример немачких компанија које су напредовале у стандардизацији грађевинских материјала од земље. [7] Један од античких облика градње присутан и развијеним европским земљама је и градња набијеном земљом ( набој ), која се користила у градњи познатог кинеског зида.[5] Највећа зграда од овога материјала у Европи, налази се у Швајцарској [8]

Градња на бази сламе ( Straw-bale construction ) је такође метода са дугом историјом и новијом применом као еколошког материјала.Поједини елементи оваквих грађевина могу бити од других еколошких материјала.Пројекти еко-села грађених од овога материјала, са детаљним анализама утицаја на околину и уштеда енергије, спроводе се у развијеним земљама Европе. [9] Највиша грађевина овога типа се налази у Француској и има осам спратова [10]

Коришћење енергије ветра у производњи енергије  из обновљивог  извора, има дугу традицију у пре-индустријском периоду.Спој старог и новог би био ветрогенератор направљен од дрвета. [11]

Вертикалне баште би биле још једна нова примена старије технологије и старијег решења гајења биљака у урбаном окружењу.

Значај овог и других традиционалног знања је препознао и УНЕСКО, па тако постоји и банка светског традиционалног знања( Traditional Knowledge World Bank ). [12] Наглашава се повезаност ових традиционалних знања са екологијом и циљевима одрживог развоја. Постоји и посебно тело које се бави земљаном архитектуром [13]

Једноставна технологија у традиционалној градњи на нашим просторима[уреди | уреди извор]

Градња земљаних кућа и пећи представља традицију у Војводини. Већина људи је самоуко и самостално градила себи од земљаних материјала [14]

У ову категорију би се могла додати градња динарске брвнаре, присутне у обновљеним етно-селима [15]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „ВЕЧНИ РИМСКИ БЕТОН | Galaksija Nova”. Galaksija Nova (на језику: српски). 10. 7. 2017. Приступљено 4. 6. 2018. 
  2. ^ а б в „Sustainable house”. www.gf.uns.ac.rs. Приступљено 4. 6. 2018. 
  3. ^ „Evidence of Innovation in Lithuanian Low-tech Sector: Case Study Analysis” (PDF). Приступљено 4. 6. 2018. [мртва веза]
  4. ^ „Policy and innovation in the Low-tech” (PDF). Приступљено 4. 6. 2018. [мртва веза]
  5. ^ а б в „Ancient solutions for future sustainability :Building with adobe, rammed earth and mud” (PDF). Приступљено 4. 6. 2018. 
  6. ^ „Predavanje-Zemljana arhitektura”. Приступљено 4. 6. 2018. 
  7. ^ а б „Earthcrafts oživljava tradicionalnu vojvođansku arhitekturu”. Приступљено 4. 6. 2018. 
  8. ^ „Hala od blata najveća zgrada od naboja u Evropi”. Приступљено 4. 6. 2018. 
  9. ^ „Ecovillage Sieben Linden with Straw-bale construction” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 08. 09. 2017. Приступљено 4. 6. 2018. 
  10. ^ „Straw houses in the front line of sustainable construction”. Приступљено 4. 6. 2018. 
  11. ^ „Prva drvena vetrenjača na svetu”. Приступљено 4. 6. 2018. 
  12. ^ „Traditional Knowledge World Bank”. Приступљено 4. 6. 2018. 
  13. ^ „The UNESCO chair of earthen architecture”. Архивирано из оригинала на датум 24. 02. 2020. Приступљено 4. 6. 2018. 
  14. ^ „Израда пећи од блата у Бегечу” (PDF). Приступљено 4. 6. 2018. 
  15. ^ „Етно село Сирогојно”. Приступљено 4. 6. 2018. 

Литература[уреди | уреди извор]