Једрилци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Једрилци
Papilio machaon2.jpg
Таксономија
Царство: Animalia
Тип: Arthropoda
Класа: Insecta
Ред: Lepidoptera
Подред: Ditrysia
Натпородица: Papilionoidea
Породица: Papilionidae
Latreille, 1802
Тип врсте
Papilio machaon
(Обични ластин репак)
потфамилије и родови

Постоји 26 родова и око 605 врста:

Једрилци је назив за лептире из породице Papilionidae.[1][2]

Изглед[уреди]

Назив су добили по начину лета једног од представника, пругастог једрилца (Iphiclides podalirius). Kрила су им на карактеристичан начин одмакнута од тела.[3] Обојени су најчешће тамноплаво, зелено или црно са жутим, наранџастим, црвеним или плавим шарама. Тропске врсте често имају метални сјај. Често је изражен полиморфизам у обојености. Ларве (гусенице) су им средње до крупне, са наизглед голим телом јер су чекиње веома мале. Глава је мања од предњих груди и често у њих увучена. На њима се налази мирисна жлезда (осметеријум) која може да се увлачи, а када је избачена има облик латиничног слова „В“.[4] Избацује се када је ларва узнемирена, а има мирис попут биљке којом се та гусеница храни.[5] Гусенице имају пет пари лажних ногу.[4]

Начин живота[уреди]

Одлични су летачи, а постоје врсте које су територијалне и простор на коме обитавају бране од других лептира, али и од пчела, бумбара, па чак и од мањих птица.[3]

Угроженост[уреди]

Већина врста је због своје лепоте веома занимљива истраживачима и зато су добро проучене, али и колекционарима који плаћају велике своте новца за уловљене примерке, што је допринело да буду угрожене.[3]

Извори[уреди]

  1. Popović, M. & Đurić, M. 2011. Dnevni leptiri Srbije - priručnik. HabiProt, 198 str.
  2. Jakšić, P., Nahirnić, A. & Petrović, S. 2013. Compendium of Serbian Butterflies with vernacular names. Bulletin of the Natural History Museum 6: 75-88.
  3. 3,0 3,1 3,2 Павковић, В. 2007. Упознај наше дневне лептире. Завод за уџбенике: Београд. ISBN 978-86-17-14865-0.
  4. 4,0 4,1 Симова - Тошић, Д. & Спасић, Р. 1995. Практикум из посебне ентомологије. Пољопривредни факултет. Београд - Земун.
  5. Маркон Е, Монђини М. 2000. Све животиње света. ИКП Евро, Београд.

Спољашње везе[уреди]