Једро (једрилица)

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Једро (вишезначна одредница).
Латинско једро

Једро је тканина разапета на броду и изложена ветру да би покретала брод. Може да се прави од пластичне материје, платна, плетера или коже.

Историја[уреди | уреди извор]

Најстарије познате слике једара потичу из Египта око 3200. пре Н. Е.[1] Египћани су имали мале једрилице са једним крстастим једром које је израђивано од папируса.

Феничани су такође на својим бродовима разапињали једно крстасто једро. За разлику од Египћана, они су градили поморске бродове са крстастим једром велике површине. Једра су израђивали од ланеног платна. Најстарија слика брода са 2 једра потиче из 1009.[2] То је био велики феничански брод са 2 јарбола.

Византијски дормони су били први бродови са два велика крстаста једра, разапета на 2 јарбола. У 12. веку крстаста једра су достигла највећу површину и остала су до данас у употреби. Од 10. века почињу се израђивати и уздужна (латинска) једра. Латинско једро је троугластог облика и разапиње се на дугој косој латини. Сматра се да су га први употребљавали Арапи.

Томо Скалица је у својим путописима записао: ...разапевши јадра заједрисмо... и ...узвучена су на нашем броду јадра...[3], а Мијат Стојановић је записао: ...увукав јадро на веслих...неразвивши јадро веслајућ...[4]

Врсте једара[уреди | уреди извор]

Свако једро има, према свом положају, облику и сврси, своје посебно име. Углавном се деле у две врсте:

  • Уздужна једра, разапета паралелно са уздужницом брода
  • Попречна (крстаста) једра, разапета попреко

На модерним једрилицама разликују се 3 основна типа једра:

  • Главно једро
  • Предње једро
  • Спинакер

Материјал[уреди | уреди извор]

Једра се могу правити од различитих материјала. Једра су некада била од најјачег платна - ланеног. Ланене стабљике дају чврста влакнва дуга до 10 цм. Од тих се влакана добије чврст конац и грубо ланено платно. Оваква једра имају добру чврстоћу, али је постојаност облика једра у ветру слаба.[5]

Модерна једра се углавном израђују од полиестера или најлона. Полиестерска влатна настала су 1941. у Енглеској. Она има скоро сва тражена својства за једра: не упијају влагу, врло су чврста мало еластична и неосетљива на гљивице. Осетљива су на сунчеву светлост. Најлон је јако еластичан. Од њега се углавном израђују само спинакери и друга лагана једра за крмене ветрове.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ The sea-craft of prehistory. pp. 76, by Paul Johnstone, Routledge, 1980
  2. ^ Pomorska enciklopedija. Jugoslovenski leksikografski zavod, Zagreb. 1975, tom 3, pp. 281
  3. ^ Скалица, Томо (2007). Галијом око свијета. Славонски Брод: Удруга грађана Баштина. стр. 72, 73. 
  4. ^ Стојановић 2015, стр. 215.
  5. ^ Pomorska enciklopedija. Jugoslovenski leksikografski zavod, Zagreb. 1975, tom 3, pp. 288

Литература[уреди | уреди извор]

  • Стојановић, Мијат (2015). Сгоде и несгоде мога живота. Хрватски институт за повијест, Славонски Брод. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]