Јежеви

Јежеви; Временски распон: еоцен - данас
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Mammalia
Ред:	Eulipotyphla
Породица:	Erinaceidae; G. Fischer, 1814
Потпородице
	Erinaceinae; Galericinae

Јежеви^[1] (лат. Erineaceidae) су породица сисара која садржи две потпородице праве јежеве (лат. Erinaceinae), који имају бодље и гимнуре - чекињаве јежеве (лат. Galericinae), који имају чекиње уместо бодљи.^[2] Оне се даље деле на неколико савремених родова са 24 врсте.

Према традиционалној класификацији јежеви су сврставани у ред бубоједа (лат. Insectivora), међутим након што је утврђено да је тај ред полифилетски.^[3] Јежеви су премештени у монотипични ред Erinaceomorpha, према неким ауторима породица је део реда Eulipotyphla, који чини заједно са породицама из реда Soricomorpha.

Опис[уреди | уреди извор]

Заједничка карактеристика свих јежева је да им је тело покривено бодљама, које су заправо длаке које су кроз еволуцију промениле свој облик и функцију. Изнутра су шупље, а нема их на трбуху, екстремитетима и лицу. У опасности се склупчавају, при чему крију те незаштићене делове тела. Сви јежеви имају мало, здепасто тело, дугачку њушку и мале уши. Екстремитети су им кратки. На њима имају по пет прстију. Имају ситне очи и релативно слабо виде, али им је њух веома осетљив, те се на њега највише ослањају у потрази за храном. Сви су углавном ноћне животиње. Све врсте јежева су првенствено становници тла, међутим постоје ретки изузеци који се пењу по дрвећу и жбуњу у потрази за храном. Већина јежева може и да плива. Ова породица бубоједних сисара је распрострањена свуда у свету, сем већег дела Јужне Америке, а нема их у Аустралији и Новом Зеланду, ни на Антарктику. У погледу исхране могли би се дефинисати као сваштоједи, али преферирају инсекте, глисте, црве и сличне животиње које су нешто храњивије, али једу и биљну храну. Насељавају шуме и поља са жбуњем, степе и пустиње.

Еволуција[уреди | уреди извор]

Еринацеиди су релативно примитивна група плаценталних сисара, који су се мало променили од времена својих раних предака у еоцену. Такозвани џиновски јеж (заправо гимнури) Deinogalerix, из миоцена са острва Гаргано (дела садашње Италије), био је величине великог кунића и могао је да једе кичмењачки плен или лешеве, а не инсекте.^[4]

Систематика[уреди | уреди извор]

Донедавно је ова породица сврставана у ред Erinaceomorpha, али је он спојен са парафилетским редом Soricomorpha, чиме је створен ред Eulipotyphla. Показало се да је ред Eulipotyphla монофилетски.^[5] Ред Soricomorpha био је парафилетски, јер је породица ровчица (лат. Soricidae) у ближем сродству са породицом јежева (лат. Erineaceidae) него са другим породицама које су сврставане у ред Soricomorpha.^[6] Породица јежева (лат. Erineaceidae) данас обухвата 24 врсте, које су груписане у 10 родова и 2 потпородице:

Потпородица прави јежеви (лат. Erinaceinae)
- Род Atelerix
  - Atelerix albiventris
  - Atelerix algirus
  - Atelerix frontalis
  - Atelerix sclateri
- Род Erinaceus
  - Erinaceus amurensis
  - Erinaceus concolor
  - Erinaceus europaeus
  - Erinaceus roumanicus
- Род Hemiechinus
  - Hemiechinus auritus
  - Hemiechinus collaris
- Род Mesechinus
  - Mesechinus dauuricus
  - Mesechinus hughi
- Род Paraechinus
Потпородица гимнури (лат. Galericinae)
- Род Echinosorex
  - Echinosorex gymnura
- Род Hylomys
  - Hylomys megalotis
  - Hylomys parvus
  - Hylomys suillus
- Род Neohylomys
  - Neohylomys hainanensis
- Род Neotetracus
  - Neotetracus sinensis
- Род Podogymnura
  - Podogymnura aureospinula
  - Podogymnura truei

Галерија слика[уреди | уреди извор]

Тамнопрси јеж Erinaceus europaeus
Јежеви када се склупчају сакрију делове тела незаштићене бодљама
Јежеви су углавном ноћне животиње
Врх бодље јежа, снимљен електронским микроскопом
Лобања јежа
Врста Hemiechinus auritus
Врста Atelerix albiventris

Извори[уреди | уреди извор]

^ „Прилог VIII Заштићене дивље врсте на територији Републике Србије”. pravno-informacioni-sistem.rs. Архивирано из оригинала на датум 20. 02. 2020. Приступљено 28. 04. 2020.
^ „Јежеви”. Бионет школа.
^ Hutterer, R. (2005). "Family Erinaceidae". In Wilson, D.E.; Reeder, D.M. "Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference" (3rd ed.).
^ Savage, RJG & Long, MR (1986). Mammal Evolution: an illustrated guide. New York: Facts on File. стр. 48–49. ISBN 978-0-8160-1194-0.
^ Robin MD Beck; Olaf RP Bininda-Emonds; Marcel Cardillo; Fu-Guo Robert Liu; Andy Purvis (2006). „A higher level MRP supertree of placental mammals”.
^ Roca, A.L.; G.K. Bar-Gal; E. Eizirik; K.M. Helgen; R. Maria; M.S. Springer; S.J. O'Brien & W.J. Murphy (2004). „Mesozoic origin for West Indian insectivores”.

Литература[уреди | уреди извор]

Шорић, В. (1997). Морфологија и систематика хордата. Природно-математички факултет Крагујевац.
Robin MD Beck; Olaf RP Bininda-Emonds; Cardillo, Marcel; Fu-Guo Robert Liu; Purvis, Andy (2006). „A higher level MRP supertree of placental mammals”. BMC Evolutionary Biology. 6: 93. PMC 1654192 . PMID 17101039. doi:10.1186/1471-2148-6-93.
Roca, A.L.; G.K. Bar-Gal; E. Eizirik; K.M. Helgen; R. Maria; M.S. Springer; S.J. O'Brien & W.J. Murphy (2004). „Mesozoic origin for West Indian insectivores”. Nature. 429 (6992): 649—651. PMID 15190349. doi:10.1038/nature02597.
Hutterer, R.. "Family Erinaceidae". In Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd ed.). Johns Hopkins University Press. 2005. ISBN 978-0-8018-8221-0. стр. 212–219..

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Бионет школа

Овај чланак везан за сисаре је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[Prilog-1] „Прилог VIII Заштићене дивље врсте на територији Републике Србије”. pravno-informacioni-sistem.rs. Архивирано из оригинала на датум 20. 02. 2020. Приступљено 28. 04. 2020.

[2] „Јежеви”. Бионет школа.

[3] Hutterer, R. (2005). "Family Erinaceidae". In Wilson, D.E.; Reeder, D.M. "Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference" (3rd ed.).

[MamEv-4] Savage, RJG & Long, MR (1986). Mammal Evolution: an illustrated guide. New York: Facts on File. стр. 48–49. ISBN 978-0-8160-1194-0.

[Beck-5] Robin MD Beck; Olaf RP Bininda-Emonds; Marcel Cardillo; Fu-Guo Robert Liu; Andy Purvis (2006). „A higher level MRP supertree of placental mammals”.

[Rocaetal04-6] Roca, A.L.; G.K. Bar-Gal; E. Eizirik; K.M. Helgen; R. Maria; M.S. Springer; S.J. O'Brien & W.J. Murphy (2004). „Mesozoic origin for West Indian insectivores”.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]