Јежеви

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Јежеви
Временски распон: еоцен - данас
Hedgehog-en.jpg
Научна класификација e
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Eulipotyphla
Породица: Erinaceidae
G. Fischer, 1814
Потпородице

Erinaceinae
Galericinae

Јежеви[1] (лат. Erineaceidae) су породица сисара која садржи две потпородице праве јежеве (лат. Erinaceinae), који имају бодље и гимнуре - чекињаве јежеве (лат. Galericinae), који имају чекиње уместо бодљи.[2] Оне се даље деле на неколико савремених родова са 24 врсте.

Према традиционалној класификацији јежеви су сврставани у ред бубоједа (лат. Insectivora), међутим након што је утврђено да је тај ред полифилетски.[3] Јежеви су премештени у монотипични ред Erinaceomorpha, према неким ауторима породица је део реда Eulipotyphla, који чини заједно са породицама из реда Soricomorpha.

Опис[уреди | уреди извор]

Заједничка карактеристика свих јежева је да им је тело покривено бодљама, које су заправо длаке које су кроз еволуцију промениле свој облик и функцију. Изнутра су шупље, а нема их на трбуху, екстремитетима и лицу. У опасности се склупчавају, при чему крију те незаштићене делове тела. Сви јежеви имају мало, здепасто тело, дугачку њушку и мале уши. Екстремитети су им кратки. На њима имају по пет прстију. Имају ситне очи и релативно слабо виде, али им је њух веома осетљив, те се на њега највише ослањају у потрази за храном. Сви су углавном ноћне животиње. Све врсте јежева су првенствено становници тла, међутим постоје ретки изузеци који се пењу по дрвећу и жбуњу у потрази за храном. Већина јежева може и да плива. Ова породица бубоједних сисара је распрострањена свуда у свету, сем већег дела Јужне Америке, а нема их у Аустралији и Новом Зеланду, ни на Антарктику. У погледу исхране могли би се дефинисати као сваштоједи, али преферирају инсекте, глисте, црве и сличне животиње које су нешто храњивије, али једу и биљну храну. Насељавају шуме и поља са жбуњем, степе и пустиње.

Еволуција[уреди | уреди извор]

Еринацеиди су релативно примитивна група плаценталних сисара, који су се мало променили од времена својих раних предака у еоцену. Такозвани џиновски јеж (заправо гимнури) Deinogalerix, из миоцена са острва Гаргано (дела садашње Италије), био је величине великог кунића и могао је да једе кичмењачки плен или лешеве, а не инсекте.[4]

Систематика[уреди | уреди извор]

Донедавно је ова породица сврставана у ред Erinaceomorpha, али је он спојен са парафилетским редом Soricomorpha, чиме је створен ред Eulipotyphla. Показало се да је ред Eulipotyphla монофилетски.[5] Ред Soricomorpha био је парафилетски, јер је породица ровчица (лат. Soricidae) у ближем сродству са породицом јежева (лат. Erineaceidae) него са другим породицама које су сврставане у ред Soricomorpha.[6] Породица јежева (лат. Erineaceidae) данас обухвата 24 врсте, које су груписане у 10 родова и 2 потпородице:

Галерија слика[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Прилог VIII Заштићене дивље врсте на територији Републике Србије”. pravno-informacioni-sistem.rs. Архивирано из оригинала на датум 20. 02. 2020. Приступљено 28. 04. 2020. 
  2. ^ „Јежеви”. Бионет школа. 
  3. ^ Hutterer, R. (2005). "Family Erinaceidae". In Wilson, D.E.; Reeder, D.M. "Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference" (3rd ed.).
  4. ^ Savage, RJG & Long, MR (1986). Mammal Evolution: an illustrated guideНеопходна слободна регистрација. New York: Facts on File. стр. 48–49. ISBN 978-0-8160-1194-0. 
  5. ^ Robin MD Beck; Olaf RP Bininda-Emonds; Marcel Cardillo; Fu-Guo Robert Liu; Andy Purvis (2006). „A higher level MRP supertree of placental mammals”.
  6. ^ Roca, A.L.; G.K. Bar-Gal; E. Eizirik; K.M. Helgen; R. Maria; M.S. Springer; S.J. O'Brien & W.J. Murphy (2004). „Mesozoic origin for West Indian insectivores”.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Шорић, В. (1997). Морфологија и систематика хордата. Природно-математички факултет Крагујевац. 
  • Robin MD Beck; Olaf RP Bininda-Emonds; Cardillo, Marcel; Fu-Guo Robert Liu; Purvis, Andy (2006). „A higher level MRP supertree of placental mammals”. BMC Evolutionary Biology. 6: 93. PMC 1654192Слободан приступ. PMID 17101039. doi:10.1186/1471-2148-6-93. 
  • Roca, A.L.; G.K. Bar-Gal; E. Eizirik; K.M. Helgen; R. Maria; M.S. Springer; S.J. O'Brien & W.J. Murphy (2004). „Mesozoic origin for West Indian insectivores”. Nature. 429 (6992): 649—651. PMID 15190349. doi:10.1038/nature02597. 
  • Hutterer, R.. "Family Erinaceidae". In Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd ed.). Johns Hopkins University Press. 2005. ISBN 978-0-8018-8221-0. стр. 212–219..

Спољашње везе[уреди | уреди извор]