Језеро Манасаровар

С Википедије, слободне енциклопедије
Језеро Манасаровар
Yaks-Kailash-Manasarovar.jpg
Језеро Манасовар са планином Каилаш у даљини
Txu-oclc-10552568-nh44-7.jpg
Земље басена Кина
Површина410 km2
Макс. дубина90 m

Језеро Манасаровар или Манас Саровар, који се такође назива Mapam Yumtso (тибетански མ་ཕམ་གཡུ་མཚོ) је слатководно језеро на високој надморској висини, које напајају глечери Каилаш (Kailash) поред планине Каилаш у области Буранг, Тибет. Језеро се поштује као свето место у четири религије: тибетанској (бон, бонизам), будизму, хиндуизму и ђаинизму.

Етимологија[уреди | уреди извор]

Санскритска реч "Манасаровар" (मानसरोवर)) је комбинација две санскритске речи; „Манас“ (मानस्) што значи „ум (у најширем смислу који се примењује на све менталне моћи), интелект, интелигенција, разумевање, перцепција, смисао, савесност[1] док „саровара“ (सरोवर) значи „ језеро или велики рибњак ".[2]

Географија[уреди | уреди извор]

Планина Naimona'nyi (Гурла Мандата) и језеро Манасаровар
Мапа региона

Језеро Манасаровар лежи на 4.590 м изнад средњег нивоа мора, релативно високој надморској висини за велико слатководно језеро на тибетанској висоравни са углавном сланим језерима.

Језеро Манасаровар је релативно округлог облика са обимом од 88 км. Његова дубина достиже максималну дубину од 90 м а његова површина је 320 км². Повезано је са оближњим језером Ракшастал природним каналом Ганга Чу. Језеро Манасаровар налази се близу извора Сатлеџа, који је најисточнија притока Инда. У близини су извори реке Брамапутра, реке Инд, и Гагре, важне притоке Ганга.

Језеро Манасаровар прелива се у језеро Ракшастал које је језеро слане воде. Када се ниво језера Ракшастал изједначавао са језером Манасаровар, ова језера преливала су се у слив реке Сатлеџ. Наплављене плаже око језера Ракшастал на 4 586 метара указују да су смањење прилива и/или пораст испаравања разлог ове изгубљене везе са сливом Инда, а не тектонске активности.

Клима[уреди | уреди извор]

Клима Lake Manasarovar
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °C (°F) −3,2
(26,2)
−2,0
(28,4)
0,9
(33,6)
6,4
(43,5)
10,2
(50,4)
13,7
(56,7)
13,7
(56,7)
13,1
(55,6)
13,1
(55,6)
11,1
(52)
6,5
(43,7)
1,0
(33,8)
7,04
(44,68)
Просек, °C (°F) −8,9
(16)
−7,6
(18,3)
−4,2
(24,4)
−0,1
(31,8)
3,1
(37,6)
7,1
(44,8)
8,4
(47,1)
8,0
(46,4)
8,0
(46,4)
5,4
(41,7)
−0,2
(31,6)
−5,1
(22,8)
1,16
(34,07)
Минимум, °C (°F) −14,5
(5,9)
−13,1
(8,4)
−9,2
(15,4)
−6,6
(20,1)
−4,0
(24,8)
0,6
(33,1)
3,1
(37,6)
3,0
(37,4)
−0,2
(31,6)
−6,8
(19,8)
−11,1
(12)
−13,3
(8,1)
−6,01
(21,18)
Количина падавина, mm (in) 52
(2,05)
34
(1,34)
52
(2,05)
30
(1,18)
26
(1,02)
40
(1,57)
125
(4,92)
135
(5,31)
66
(2,6)
29
(1,14)
7
(0,28)
18
(0,71)
614
(24,17)
Извор: Climate-Data.org

Религиозни значај[уреди | уреди извор]

Поглед из манастира Чиу Гомпа (Chiu Gompa)
Сателитски поглед на језера Манасаровар (десно) и Ракшастал са планином Каилаш у позадини

У хиндуизму[уреди | уреди извор]

Према хиндуизму, језеро је прво створено у уму Господа Брахме, након чега се манифестовало на Земљи.[3] У хиндуизму, Манасаровар језеро је персонификација чистоће, а онај ко пије воду из језера након смрти отићи ће у пребивалиште Шиве. Сматра се да су он или она очишћени од свих својих греха почињених у чак стотину живота.[4]

Попут планине Каилаш, језеро Манасаровар је место ходочашћа, које привлачи религиозне људе из Индије, Непала, Тибета и суседних земаља. Хиндуси верују да купање у Манасаровару и пијење воде очисти све грехе.[5] Редовно се организују ходочасничке туре, нарочито из Индије, од којих је најпознатија годишња „Каилаш Манасаровар Јатра“. Ходочасници долазе на церемонијалне купке у водама језера.

За језеро Манасаровар ходочасници су дуго сматрали да пошто је близу извора четири велике азијске реке, Брамапутре, Гагре, Инда и Сатлеџа, да је то зато аксијална тачка, коју ходочасници посећују хиљадама година. Регија је била затворена за ходочаснике споља након Кинеске инвазије на Тибет; није било дозвољен долазак странцима између 1951. и 1980. Након 1980-их поново је постао део стазе индијских ходочасника.[4]

Према хиндуизму, језеро је прво створено у глави Брахме, након чега се манифестовало на Земљи.[3] Отуда се назива „Манаса сароварам“, што је комбинација санскритских речи за „ум“ и „језеро“. За језеро се такође претпоставља да је летње пребивалиште птице хамсе. Пошто се сматра светом, хамса је важан елемент у симбологији потконтинента, представља мудрост и лепоту.[6]

Према хиндуистичкој теологији, постоји пет светих језера; колективно званих Панч-Саровар; Мансаровар, Бинду Саровар, Нарајан Саровар, Пампа Саровар и Пушкар Саровар. Помињу се и у Шримад Багавата Пурани.[7][8] [9]

Људи који припадају овом региону зову се Манасароварије. Већина оних који следе хиндуизам припадају племену Коли које се назива Манасароварија Пателс или Мандата Пателс и они тврде да је њихово племе потомак древног краља Мандате из династије Суриаванша или Икшваку. У близини је планина названа по њему. Зове се Гурла Мандата и највиши је врх Налаканкар Химала.

У религији Бон (тибетанска)[уреди | уреди извор]

Бон религија је такође повезана са светим местом светог божанства Чанг Чунг Мери. Када је Тонпа Шенраб, оснивач религије Бон, први пут посетио Тибет - окупао се у језеру.

У будизму[уреди | уреди извор]

Молитвене заставе на обали

Будисти повезују језеро са легендарним језером Анаватапта (санскрит; Пали Анотата) где се верује да је Маја (Будина мајка) зачела Буду. Језеро има неколико манастира на обали, од којих је најистакнутији древни манастир Чиу саграђен на стрмом брду, који изгледа као да је исклесан из стене.

Језеро је веома популарно у будистичкој литератури и повезано је са многим учењима и причама. Како се извештава, Буда је боравио и медитирао у близини овог језера у више наврата. Језеро Манасаровар такође је предмет медитативне тибетанске традиције, "Драгуља Тибета". Роберт Турман је медитацију и опис медитације учинио популарним.[10]

У ђаинизму[уреди | уреди извор]

У ђаинизму је језеро Манасаровар повезано са првим учитељем Тиртханкара, Ришабом. Према ђаинистичким списима, први Тиртханкар, Багван Ришабдев, постигао је нирвану на планини Аштапад. Син Багвана Ришабдева, Чакравати Барат, саградио је палату украшену драгуљима на планини Аштапад која се налази у спокојним Хималајима.[11]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Williams, Monier. „Monier-Williams Sanskrit-English Dictionary”. faculty.washington.edu. Архивирано из оригинала на датум 3. 12. 2012. »mánas n. mind (in its widest sense as applied to all the mental powers), intellect, intelligence, understanding, perception, sense, conscience, will RV. &c. &c. (in phil. the internal organ or antaḥ-karaṇa of perception and cognition, the faculty or instrument through which thoughts enter or by which objects of sense affect the soul IW. 53
    • in this sense manas is always is always regarded as distinct from ātman and puruṣa, 'spirit or soul' and belonging only to the body, like which it is – except in the Nyāya – considered perishable«
     
  2. ^ Williams, Monier. „Monier-Williams Sanskrit-English Dictionary”. faculty.washington.edu. Архивирано из оригинала на датум 20. 5. 2015. »sarovara ○vara n. (accord. to some also m.) a lake or large pond, any piece of water deep enough for the lotus Kāv. Pur. &c« 
  3. ^ а б Charles Allen. (1999). The Search for Shangri-la: A Journey into Tibetan History, p. 10. Little, Brown and Company. Reprint: Abacus, London. 2000. ISBN 0-349-11142-1.
  4. ^ а б In Search of Myths & Heroes By Michael Wood
  5. ^ Kailash Yatra. „About Holy Manasarovar Lake – Kailash Yatra”. www.kailash-yatra.org. Архивирано из оригинала на датум 2. 5. 2016. Приступљено 25. 4. 2016. 
  6. ^ Eckard Schleberger, Die Indische Götterwelt. Eugen Diederich Verlag. 1997 Lua грешка in Модул:In_lang at line 40: attempt to call local 'name_from_tag' (a nil value).
  7. ^ „Narayan Sarovar Temple in Kutch ~ KACHCHH GUIDE”. Kutchguide.blogspot.com. 19. 12. 2010. Архивирано из оригинала на датум 23. 7. 2015. Приступљено 27. 7. 2015. 
  8. ^ „Kutch Visiting Places and Tourist Attraction : Kutch Guide – Gujarat”. Gujaratguideonline.com. Архивирано из оригинала на датум 24. 9. 2015. Приступљено 27. 7. 2015. 
  9. ^ [1] Encyclopaedia of tourism resources in India, Volume 2 By Manohar Sajnani
  10. ^ The Jewel Tree of Tibet – Robert Thurman Архивирано на сајту Wayback Machine (27. новембар 2011). Soundstrue.com. Retrieved on 2013-07-18.
  11. ^ „'Lost' tirth of Jains traced to Himalayas - Latest News & Updates at Daily News & Analysis”. dnaindia.com. 30. 12. 2011. Архивирано из оригинала на датум 15. 8. 2017. Приступљено 29. 4. 2018.