Језеро (кратер)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Кратер Језеро снимљен сондом МГГ.

Језеро је кратер на Марсу, на координатама 18°51′18″ СГШ; 77°31′08″ ИГД / 18.855° СГШ; 77.519° ИГД / 18.855; 77.519.[1] Пречник кратера је око 49 km. На основу података прикупљених летелицама из орбите сматра се да је кратер у далекој прошлости често био плављен, и садржи делту богату наслагама глине.[2]

Кратер је добио назив по изразу за велику водену површину на многим словенским језицимабошњачком, хрватском, чешком, српском, словеначком и словачком.

Ровер 2020.[уреди]

Потенцијално место слетања Ровера 2020. унутар кратера Језеро.

Овај кратер првобитно је предложен као место слетања Марсове научне лабораторије (ровера Кјуриосити), али није изабран. Касније је предложен за место слетања Ровера 2020, који би требало да буде лансиран 2020. године.[3][4] Постоји могућност да је унутар кратера дошло до развоја живих организама, јер се сматра да је језеро постојало у дужем временском периоду; процењује се да је за стварање делте било потребно између милион и десет милиона година.[5] Унутар кратера и у његовој ближој околини су детектовани минерали глине.[6][7][8][9]

У истраживачком чланку објављеном у марту 2015. године научници су описали како је дошло до формирања целог система језера у региону где се налази кратер Језеро. У њему се наводи да је вода у кратер текла у макар два наврата.[10] На северном и западном рубу кратера постоје канали који су га опскрбљивали водом, и на оба места постоји делта која се формирала таложењем материјала који је вода носила низводно.[11] Ударни кратери имају одређену дубину на основу своје величине, а у случају да је дубина мања значи да је дошло до таложења материјала (седимента).[12] На основу спроведених калкулација сматра се да је дебљина седимента у кратеру око хиљаду метара, и да је већину тог талога нанела вода кроз канале.[13] Примарни циљ ровера 2020. је потрага за некадашњим живим организмима, ако их је било. Ровер би прикупио изорке који би се касније на Земљу транспортовали посебном летелицом. За спуштање ровера потребна је релативно равна површина на подручју пречника 19 км, а да је уједно била изложена течној води у дужем временском периоду у прошлости.[14]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Wray, James (6. 06. 2008). „Channel into Jezero Crater Delta”. NASA. Приступљено 6. 03. 2015. 
  2. ^ „Prime landing sites chosen for biggest Martian rover - space - 2 November 2007 - New Scientist Space[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 03. 11. 2007. Приступљено 26. 11. 2015.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  3. ^ Staff (4. 03. 2015). „PIA19303: A Possible Landing Site for the 2020 Mission: Jezero Crater”. NASA. Приступљено 7. 03. 2015. 
  4. ^ http://marsoweb.nas.nasa.gov/landingsites/msl/workshops/2nd_workshop/talks/Fassett_Nili.pdf
  5. ^ Schon, S., J. Head, C. Fassett. 2012. An overfilled lacustrine system and progradational delta in Jezero crater, Mars: Implications for Noachian climate. Planetary and Space Science: 67, 28–45
  6. ^ Bibring, J. et al. 2006. Global mineralogical and aqueous Mars history derived from OMEGA/Mars Express data. Science: 312, 400-404.
  7. ^ Mangold, N., et al. 2007. Mineralogy of the Nili Fossae region with OMEGA/Mars Express data: 2. Aqueous alteration of the crust. Journal of Geophysical Research 112, E08S04. doi:10.1029/2006JE002835.
  8. ^ Poulet, F., et al. 2005. Phyllosilicates on Mars and implications for early martian climate. Nature, 438. doi:10.1038/nature04274.
  9. ^ Murchie, S.; et al. (2009). „A synthesis of Martian aqueous mineralogy after 1 Mars year of observations from the Mars Reconnaissance Orbiter”. Journal of Geophysical Research. 114 (E2). doi:10.1029/2009JE003342. Приступљено 7. 03. 2015. 
  10. ^ http://www.sciencedaily.com/releases/2015/03/150325210744.htm
  11. ^ Ancient Martian Lake System Records Two Water-related Events - SpaceRef
  12. ^ Garvin, J., S. Sakimoto, J. Frawley. 2003. Craters on Mars: Global geometric properties from gridded MOLA topography. In: Sixth International Conference on Mars. Abstract no. #3277
  13. ^ Schon, S., J. Head, C. Fassett. 2012. An overfilled lacustrine system and progradational delta in Jezero crater, Mars: Implications for Noachian climate. Planetary and Space Science: 67, 28–45
  14. ^ Staff (2010). „The Floods of Iani Chaos”. NASA. Приступљено 7. 03. 2015. 

Даље читање[уреди]