Јелашница (Нишка Бања)

Координате: 43° 17′ 14″ С; 22° 03′ 02″ И / 43.287166° С; 22.050666° И / 43.287166; 22.050666
С Википедије, слободне енциклопедије
Јелашница
Јелашница
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округНишавски
ГрадНиш
Градска општинаНишка Бања
Становништво
 — 2011.Пад 1.590
Географске карактеристике
Координате43° 17′ 14″ С; 22° 03′ 02″ И / 43.287166° С; 22.050666° И / 43.287166; 22.050666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина335 m
Јелашница на карти Србије
Јелашница
Јелашница
Јелашница на карти Србије
Остали подаци
Поштански број18206
Позивни број018
Регистарска ознакаNI

Јелашница је насељено место у градској општини Нишка Бања на подручју града Ниша у Нишавском округу. Према попису из 2002. било је 1695 становника (према попису из 1991. било је 1724 становника).

Географија[уреди | уреди извор]

У близини се налази специјални резерват природе Јелашничка клисура.

Историја[уреди | уреди извор]

ОШ Ђура Јакшић у Јелашници

На месту Бара, недалеко од Јелашнице, код ушћа Јелашничке реке (Студене) у Нишаву, откривен је и делимично археолошки истражен вишеслојни локалитет који обухвата праисторијско насеље из старијег и млађег гвозденог доба, као и римску вилу рустику, из античког доба[1].

Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 62 куће, 3 удовичка домаћинства, 15 самачка домаћинства. Те године је било Влашко село.[2]

Пре ослобођења ту праве школе није било. Само би општински писар окупио децу у општинској кући и учио их читању и писању. Плаћали су га родитељи посредно кроз општински прирез.[3]

У Јелашници је радио рудник мрког угља са мањим прекидима током ратова од 1908. године до 1968. године. За транспорт угља коришћена је локомотива и воз уског колесека. Локомотива је популарно названа “Баба Милка” и после затварања налазила се у парку Чаир за играње деце да би се после реновирања нашла на тргу Трг краља Александра Ујединитеља у Нишу.[4]

Овде се налази Црква светих апостола Петра и Павла у Јелашници.

Саобраћај[уреди | уреди извор]

До Јелашнице се може доћи приградским линијама 19 ПАС Ниш - Нишка Бања - Јелашница - Куновица - Банцарево, линијом 21 ПАС Ниш - Нишка Бања - Јелашница - Чукљеник - Доња Студена - Горња Студена и линијом 21Л ПАС Ниш - Нишка Бања - Јелашница.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Јелашница живи 1313 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,5 година (42,7 код мушкараца и 44,4 код жена). У насељу има 553 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,88.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Интересантно је да је после затварања рудника "Јелашница" дошло до наглог смањења броја становника али да се средином седамдесетих број становника "усталио". Од тада је смањење броја становника много мање него у многим другим селима Србије. Узроке треба тражити у томе да се ранијих година један број становника бавио виноградарством (винарством) а да сада велики број становника ради у Нишу и Нишкој бањи и путује до посла и натраг. Овоме погодује близина Нишке Бање (неколико километара) и Ниша (мање од дест километара до предграђа. Задњих година Јелашница је са својом непосредном околином постала својеврсно "викенд насеље".

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 1.817
1953. 2.078
1961. 2.347
1971. 1.853
1981. 1.771
1991. 1.724 1.705
2002. 1.695 1.709
2011. 1.590
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
1.627 95,98%
Роми
  
40 2,35%
Бугари
  
2 0,11%
Хрвати
  
1 0,05%
Словенци
  
1 0,05%
Мађари
  
1 0,05%
Македонци
  
1 0,05%
Албанци
  
1 0,05%
Југословени
  
1 0,05%
непознато
  
10 0,58%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Локомотива која је коришћена у руднику "Јелашница"[уреди | уреди извор]


Галерија: Јелашница[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Откривено праисторијско налазиште код Ниша - и већ мора да буде напуштено”. Блиц. 18. 12. 2011. Архивирано из оригинала 07. 01. 2012. г. Приступљено 18. 12. 2011. 
  2. ^ Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“ Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2012), Приступљено 4. 5. 2013.
  3. ^ "Просветни гласник", Београд 1880. године
  4. ^ Стаменковић Ђорђе, Кључ Старе Србије, Ниш Просвета. 1979. ISBN 978-86-7455-343-5., Приступљено 31. 01. 2014.
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]