Јелашница (Нишка Бања)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јелашница
Jelašnica (Niš).jpg
Јелашница
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Нишавски
Град Ниш
Градска општина Нишка Бања
Становништво
Становништво
 — (2011) Раст 1751
Географске карактеристике
Координате 43°17′14″ СГШ; 22°03′02″ ИГД / 43.287166° СГШ; 22.050666° ИГД / 43.287166; 22.050666Координате: 43°17′14″ СГШ; 22°03′02″ ИГД / 43.287166° СГШ; 22.050666° ИГД / 43.287166; 22.050666
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 335 м
Јелашница на мапи Србије
Јелашница
Јелашница
Остали подаци
Поштански број 18206
Позивни број 018
Регистарска ознака NI

Јелашница је насељено место у градској општини Нишка Бања на подручју града Ниша у Нишавском округу. Према попису из 2002. било је 1751 становника (према попису из 1991. било је 1724 становника).

Географија[уреди]

У близини се налази специјални резерват природе Јелашничка клисура.

Историја[уреди]

ОШ Ђура Јакшић у Јелашници

На месту Бара, недалеко од Јелашнице, код ушћа Јелашничке реке (Студене) у Нишаву, откривен је и делимично археолошки истражен вишеслојни локалитет који обухвата праисторијско насеље из старијег и млађег гвозденог доба, као и римску вилу рустику, из античког доба[1].

Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 62 куће, 3 удовичка домаћинства, 15 самачка домаћинства. Те године је било Влашко село.[2]

Пре ослобођења ту праве школе није било. Само би општински писар окупио децу у општинској кући и учио их читању и писању. Плаћали су га родитељи посредно кроз општински прирез.[3]

У Јелашници је радио рудник мрког угља са мањим прекидима током ратова од 1908. године до 1968. године. За транспорт угља коришћена је локомотива и воз уског колесека. Локомотива је популарно названа “Баба Милка” и после затварања налазила се у парку Чаир за играње деце да би се после реновирања нашла на тргу Трг Краља Александра Ујединитеља у Нишу.[4]

Овде се налази Црква светих апостола Петра и Павла у Јелашници.

Саобраћај[уреди]

До Јелашнице се може доћи приградским линијама 19 ПАС Ниш - Нишка Бања - Јелашница - Куновица - Банцарево, линијом 21 ПАС Ниш - Нишка Бања - Јелашница - Чукљеник - Доња Студена - Горња Студена и линијом 21Л ПАС Ниш - Нишка Бања - Јелашница.

Демографија[уреди]

У насељу Јелашница живи 1430 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (40,4 код мушкараца и 42,1 код жена). У насељу има 610 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,87.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Интересантно је да је после затварања рудника "Јелашница" дошло до наглог смањења броја становника али да се средином седамдесетих број становника "усталио". Од тада је смањење броја становника много мање него у многим другим селима Србије. Узроке треба тражити у томе да се ранијих година један број становника бавио виноградарством (винарством) а да сада велики број становника ради у Нишу и Нишкој бањи и путује до посла и натраг. Овоме погодује близина Нишке Бање (неколико километара) и Ниша (мање од дест километара до предграђа. Задњих година Јелашница је са својом непосредном околином постала својеврсно "викенд насеље".

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 1.817
1953. 2.078
1961. 2.347
1971. 1.853
1981. 1.771
1991. 1.724 1.705
2002. 1.695 1.709
2011. 1.751
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
1.627 95,98 %
Роми
  
40 2,35 %
Бугари
  
2 0,11 %
Хрвати
  
1 0,05 %
Словенци
  
1 0,05 %
Мађари
  
1 0,05 %
Македонци
  
1 0,05 %
Албанци
  
1 0,05 %
Југословени
  
1 0,05 %
непознато
  
10 0,58 %


Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Откривено праисторијско налазиште код Ниша - и већ мора да буде напуштено”. Блиц. 18. 12. 2011. Архивирано из оригинала на датум 07. 01. 2012. Приступљено 18. 12. 2011. 
  2. ^ Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“ Архивирано на сајту Wayback Machine (март 15, 2012) (на језику: енглески), Приступљено 4. 5. 2013.
  3. ^ "Просветни гласник", Београд 1880. године
  4. ^ Стаменковић Ђорђе, Кључ Старе Србије, Ниш Просвета 1979. ISBN 978-86-7455-343-5., Приступљено 31. 01. 2014.
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]