Јеленак

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Јеленак
Cerf-volant MHNT male et femelle.jpg
Lucanus cervus
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Род:
Врста:
L. cervus
Биномијално име
Lucanus cervus
Linnaeus, 1758

Јеленак (лат. Lucanus cervus) је врста тврдокрилца из породице јеленака (Lucanidae). У народу је такође познат под називом буба љељен. Тамносмеђе је боје (скоро црне) и веома је крупан (дужина тела је 3-8 cm). Мужјак и женка се разликују по томе што мужјак има велика клешта („рогове“) која му служе за борбу са супарницима. Клешта мужјака могу бити дугачка скоро колико и читаво тело. На Црвеној листи IUCN је наведен као таксон за који постоји мали ризик од изумирања.

Име[уреди | уреди извор]

Назив потиче од сличности са јеленом, тј. због „рогова“ које има мужјак.

Таксономија[уреди | уреди извор]

Јеленак спада у род Lucanus у оквиру породице Lucanidae. У роду постоје два подрода: Lucanus Scopoli, 1763. и Pseudolucanus Hope i Vestvood, 1845. Врста L. cervus садржи четири подврсте. Номинална подврста L. cervus cervus (Linnaeus, 1758) успостављена је првобитним описом врсте 1758. Постоје још три подврсте, а то су L. cervus judaicus, Planet, 1900, L. cervus laticornis Deirolle, 1864 и L. cervus turcicus Sturm, 1843. [2]

Опис[уреди | уреди извор]

Значајно је изражен полни диморфизам, при чему мужјаци имају проширене мандибуле које су упадљиво веће од мандибула женки. Иако мандибуле мужјака изгледају претеће, оне су преслабе и не могу нанети бол. Ипак, женке могу нанети болан угриз. Ова врста је научно и народно име добила захваљујући сличности мандибула мужјака са роговима јелена као и због сличне употребе ових структура.[3] Величина одраслих јединки варира између различитих подручја дистрибуције, на пример јединке из Шпаније, Немачке и Холандије су веће од оних из Белгије или Велике Британије. Мужјаци су дугачки око 3,5 до 8 cm, а женке око 3 до 5 cm.[4]

Распрострањење[уреди | уреди извор]

Јеленак је распрострањен широм Европе. [1] У Немачкој је распрострањен углавном на југу, а одсутан је са територије Ирске. У Мађарској је ова врста распрострањена у брдовитим и планинским пределима. У Румунији је распрострањена, посебно у брдовитим пределима са падинама изложеним сунцу. Јавља се и у европском делу Турске. У Италији је углавном распрострањена у северном и централном региону. [5] У Шпанији и Португалу присутан је само на северу.[6] У Британији је распрострањење ове врсте углавном ограничено на југоисток државе. Ова врста је данас изумрла у Данској и Летонији. [7] Такође се налази на Kавказу, Малој Азији, Сирији и западном Kазахстану. Ареал врсте се тренутно повећава на територији Хрватске и Словачке.

Животни циклус[уреди | уреди извор]

Одрасле јединке се јављују крајем маја све до почетка августа, а најактивнији су у вечерњим сатима. Женке полажу јаја у комад трулог дрвета дубоко у земљи. Ларве које су слепе и имају облик слова "С", хране се трулим дрветом на разним местима, пањевима, старом дрвећу и грмљем, трулим оградама, компостним хрпама и лишћем. Ларве имају мекано, провидно тело кремасте боје са шест наранџастих ногу и наранџастом главом. На ногама имају чешљеве које користе за комуникацију са другим ларвама. Ларве пролазе кроз неколико стадијума развића, па им је потребно 4 до 6 година да постану лутке. [8] Одрасли живе само неколико недеља, хранећи се нектаром и соком дрвећа. Њихов спор, лепршав лет, обично у сумрак, ствара карактеристичан звук зујања. Мужјаци лете чешће у односу на женке.


Слике[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Lucanus cervus. The IUCN Red List of Threatened Species. 2017. Приступљено 23. 1. 2017. 
  2. ^ „Genus. Lucanus Scopoli, 1763”. BioLib.cz. Приступљено 5. 7. 2017. 
  3. ^ Harvey, D.J.; Gange, A.C.; James, C. J.; Rink, M (2011). „Bionomics and distribution of the stag beetle, Lucanus cervus (L.) across Europe”. Insect Conservation and Diversity. 4: 23—38. 
  4. ^ „Ein Steckbrief”. hirschkaefer-suche.de. Приступљено 22. 2. 2019. 
  5. ^ Bartolozzi L.; Maggini L. (2006). „Insecta Coleoptera Lucanidae”. Ур.: S. Ruffo; F. Stoch. Checklist and distribution of the Italian fauna. Museo Civico di Storia Naturale di Verona. стр. 191—192. 
  6. ^ López-Colón, J. I. (2000). „Familia Lucanidae”. Ур.: Martín-Piera, F.; López-Colón, J. I. Fauna Iberica Vol. 14: Coleoptera, Scarabaeoidea I. CSIC. 
  7. ^ „About stag beetles”. People's Trust for Endangered Species. 2017. Приступљено 24. 2. 2017. 
  8. ^ Lucanus cervus. Encyclopedia of life. Приступљено 24. 2. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]