Јелена Ћирић

С Википедије, слободне енциклопедије
Јелена Ћирић
Jelena Ćirić.jpg
Пуно имеЈелена М. Ћирић
Датум рођења(1973-11-15)15. новембар 1973.
Место рођењаСмедерево,  СФР Југославија
Образовањедипломирани правник
УниверзитетУниверзитет у Београду,
Правни факултет
Занимањекњижевник, културни радник
Најважнија дела
Жар
Наискап
Мушке песме
Награде„Златна значка” Културно-просветне заједнице Србије (2014),
„Растко Петровић” Матице исељеника и Срба у региону (2016)

Јелена М. Ћирић (Смедерево, 15. новембар 1973) српска је књижевница и културна радница, која живи и ради у Прагу. Пише поезију и кратке приче и песме су јој превођене на чешки, енглески, немачки, словеначки, македонски, хрватски, арапски и италијански језик.[1][2][3][4]

Биографија[уреди | уреди извор]

Јелена је рођена у породици Митковић, од оца Мирослава и мајке Милице. Основно и гимназијско образовање стекла је у Пожаревцу, граду у којем је и одрасла. Дипломирала је 1999. на Правном факултету у Београду, а потом до 2002. радила у својству стручног сарадника у пожаревачком Окружном суду. Исте године се преселила у главни град Чешке, где је једно време радила као правник, а касније се ангажовала на пољу културе.[5]

Литерарни рад Јелене Ћирић заступљен је у многим зборницима, антологијама и на веб-порталима. Објавила је три самосталне књиге поезије: „Жар”, „Наискап” и „Мушке песме”.[6] Осим тога, коауторка је у неколико збирки песама и прича, међу којима је и „Антологија савременог стваралаштва за децу српских писаца у расејању”. Њена биографија увршћена је у „Биографски лексикон Српски писци у расејању 1914–2014”.[7]

Често учествује у културним догађајима, приређује промоције, неретко преводећи са чешког језика на српски и обратно.[8][9][10] Извештавала је за емисију „Србија на вези” Сателитског програма Радио-телевизије Србије као сарадница из Чешке, а 2019. је глумила Клару Линхард у документарно-играном филму „Седам хиљада душа” редитеља Сањина Мирића, на којем је радила и као организатор продукције. Филм говори о страдању Срба у аустроугарским логорима Јиндриховице и Броумов за време Првог светског рата.[11][12][13]

Председница је прашког удружења грађана „Ластавица”,[14] које се бави организацијом културних и хуманитарних делатности,[15] те чланица Удружења књижевника Србије, удружења „Српски кривак”, Удружења чешко-српског пријатељства „Родољуб” и редакције часописа за културу, науку и уметност „Жрнов”.[16]

У оквиру едиције „Парфеми познатих”, Јелена је 2018. креирала парфем који носи њено име.

Живи и ради у Прагу. Удата је за Мирослава Ћирића, са којим има две ћерке, Марију и Тамару.[17][18][19]

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • Песничка награда „Поет” за дебитантску збирку песама „Жар” (2011)
  • Годишња награда уметничке групе „Арте” за најбољу књигу поезије у 2011.
  • Признање „Књижевница године” за 2012, према гласовима аутора уметничке групе „Арте”
  • Признање „Златна значка” Културно-просветне заједнице Србије (2014)[20]
  • Признање „Најуспешнија и најпопуларнија песникиња Србије и дијаспоре за 2015. годину”, на основу анкете на интернету и путем педесет регионалних и локалних телевизија у Србији које емитују забавно-едукативну емисију „Под сјајем звезда”[5]
  • Признање „Њака крчединска” на Међународној уметничкој колонији у Крчедину (2016)[21]
  • Годишње признање „Новосадског књижевног клуба” за најбоље поетско остварење у 2016. за збирку „Мушке песме”
  • Награда „Растко Петровић” Матице исељеника и Срба у региону за збирку „Мушке песме” (2016)[22]
  • Плакета за неговање савремене српске љубавне поезије на Међународним песничким сусретима „Орфеј на Дунаву” (2017)

Остале награде[уреди | уреди извор]

  • Друга награда на „Европском Фејсбук песничком фестивалу” у организацији Банатског културног центра из Новог Милошева (2011)[23]
  • Tрећа награда на „Књижевним сусретима” у организацији Књижевног клуба 21 из Смедеревске Паланке (2011)[24]
  • Трећа награда на Међународној уметничкој колонији у Крчедину 2011.
  • Друга награда по оцени публике на „Књижевним сусретима” у организацији Књижевног клуба 21 из Смедеревске Паланке (2012)[25]
  • Трећа награда на Међународном фестивалу поезије на дијалекту „Преображењско појање” у Нишу (2014)[5]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Аутор[уреди | уреди извор]

  • Ћирић, Ј. (2011). Жар. Београд: Арте. ISBN 978-86-87133-23-5. 
  • Ћирић, Ј. (2013). Жар (друго издање). Београд: Арте. ISBN 978-86-87133-23-5. 
  • Ћирић, Ј. (2013). Наискап. Београд: Арте. ISBN 978-86-87133-76-1. 
  • Ћирић, Ј. (2016). Мушке песме. Београд: Арте. ISBN 978-86-6415-069-9. 
  • Ћирић, Ј. (2018). Жар (треће издање). Београд: Арте. ISBN 978-86-87133-23-5. 
  • Ћирић, Ј. (2018). Наискап (друго издање). Београд: Арте. ISBN 978-86-87133-76-1. 
  • Ћирић, Ј. (2018). Мушке песме (друго издање). Београд: Арте. ISBN 978-86-6415-069-9. 

Коаутор[уреди | уреди извор]

  • Миловановић, С. Ж. (аутор); Ћирић, Ј. (коаутор) (2012). Ја, ти, он и она. Београд: Арте. ISBN 978-86-87133-39-6. 
  • Јакшић, М. (аутор); Ћирић, Ј. (коаутор) (2014). Не знам шта би друго могло да нас веже. Београд: Арте. ISBN 978-86-6415-071-2. 

Рецензент[уреди | уреди извор]

  • Чотрић, А. (2013). Добре вибрације – афоризми о женама и мушкарцима. Београд: Биндер. ISBN 978-86-89259-09-4. 
  • Бундало, С. (2013). Подршка неба. Београд: Нова поетика. ISBN 978-86-6317-019-3. 
  • Благојевић, Р. (2013). Шапат сопства. Београд: Арте. ISBN 978-86-87133-62-4. 
  • Манојловић, Ж. (2015). Моравске кошаве из моега краја или Смеј. Крушевац/Београд: Културни центар/Soho Graph. ISBN 978-86-83987-46-7. 
  • Крстић, С. (аутор); Сакић, М. (коаутор) (2015). Наше нешто: „Соба загубљених љубавника”. Београд/Смедеревска Паланка: Арте/Starprint plus. ISBN 978-86-6415-014-9. 
  • Јанковић, Б. (2017). Фебруарски бродови. Ниш: Вране. ISBN 978-86-80620-06-0. 
  • Чотрић, А. (2018). Љубав на речима – афоризми о женама и мушкарцима. Београд: Српска реч. ISBN 978-86-491-0088-6. 
  • Чотрић, А.; Недучић, С. (превод на мађарски) (2018). Szerelmes szavak – aforizmák nőkről és férfiakról(Љубав на речима – афоризми о женама и мушкарцима). Будимпешта: Самоуправа Срба у Мађарској. ISBN 978-86-491-0088-6. 
  • Дениса, К. (2019). Одрон сећања. Београд/Будимпешта: Просвета/Круг. ISBN 978-86-07-02247-2. 
  • Чотрић, А. (уредник) (2020). Кнедла у грлу – aнтологија чешког афоризма. Београд: Српска реч. ISBN 978-86-491-0094-7. 

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Поетско вече Јелене М. Ћирић из Прага”, Данас, 24. април 2014. Посећено: 8. новембра 2021.
  2. ^ „Антологија песника: Јелена Ћирић”, Радио Београд 2, 28. септембар 2015. Посећено: 8. новембра 2021.
  3. ^ „Јелена Ћирић, српска искра у Чешкој”, Balkan In, 15. октобар 2016. Посећено: 8. новембра 2021.
  4. ^ „Антологија песника: Јелена Ћирић”, Радио Београд 2, 19. јун 2017. Посећено: 8. новембра 2021.
  5. ^ а б в Милановић, М. (2015). Биографски лексикон Српски писци у расејању 1914–2014. Београд: Милена Милановић, стр. 397–398.
  6. ^ „Стане Рибич и Јелена Ћирић”, Радио Београд 2, 11. март 2021. Посећено: 9. новембра 2021.
  7. ^ „Српски писци у расејању – Азбучник: Ћ”, Wayback Machine. Посећено: 9. новембра 2021.
  8. ^ Жар поезије греје срце и душу”, Културни центар Крушевац, 13. фебруар 2012. Посећено: 9. новембра 2021.
  9. ^ „Вече љубавне и еротске поезије у Врању”, ЈуГмедиа, 23. јул 2014. Посећено: 9. новембра 2021.
  10. ^ „Дијалектика ума и срца Јелене М. Ћирић, српске песникиње из Прага”, ЈуГмедиа, 6. август 2016. Посећено: 9. новембра 2021.
  11. ^ „Како су се Чеси и Срби волели и помагали”, Наши у свету, 1. јул 2020. Посећено: 9. новембра 2021.
  12. ^ Češi v Srbsku – Srbi u Češkoj – Разговор са Јеленом Ћирић, песникињом из Прага”, Geopolitikon, 15. јун 2021. Посећено: 9. новембра 2021.
  13. ^ „Београдска премијера филма Седам хиљада душа у Дому Војске”, РТС, 10. новембар 2021. Посећено: 10. новембра 2021.
  14. ^ Тим удружења „Ластавица”, Ластавица. Посећено: 10. новембра 2021.
  15. ^ „Дух Прага у Шапцу”, РТС, 29. октобар 2019. Посећено: 10. новембра 2021.
  16. ^ Редакција часописа „Жрнов”, Жрнов. Посећено: 10. новембра 2021.
  17. ^ „Јелена М. Ћирић: Морамо да будемо искрене према себи”, Жена, 23. септембар 2012. Посећено: 10. новембра 2021.
  18. ^ „Јелена М. Ћирић, песникиња еротске поезије из Прага, о греху и вољи за животом”, Она магазин, 28. август 2017. Посећено: 10. новембра 2021.
  19. ^ „Јелена Ћирић, песникиња из Прага: Не будите са женом у вама на ви”, Драга моја, 22. новембар 2019. Посећено: 10. новембра 2021.
  20. ^ „Додела признања Златна значка, РТВ, 23. октобар 2014. Посећено: 10. новембра 2021.
  21. ^ „Завршена девета Међународна уметничка колонија Крчедин 2016”, Општина Инђија, 27. јул 2016. Посећено: 10. новембра 2021.
  22. ^ „Матица исељеника додељује награду Растко Петровић за 2016”, РТС, 25. април 2017. Посећено: 10. новембра 2021.
  23. ^ „Проглашени победници Европског Фејсбук песничког фестивала, Банатски културни центар, 28. фебруар 2011. Посећено: 10. новембра 2021.
  24. ^ „Други Књижевни сусрети – Смедеревска Паланка 2011”, Књижевни клуб 21, 24. јул 2011. Посећено: 10. новембра 2021.
  25. ^ „Трећи Књижевни сусрети – Смедеревска Паланка 2012”, Књижевни клуб 21, 24. јул 2012. Посећено: 10. новембра 2021.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Милановић, М. (уредник) (2015). Биографски лексикон Српски писци у расејању 1914–2014. Београд: Милена Милановић. стр. 397–398. ISBN 978-86-906569-1-2. 
  • Симић, Љ. (уредник); Чотрић, А. (уредник) (2015). Антологија савременог стваралаштва за децу српских писаца у расејању. Чачак: Пчелица. ISBN 978-86-6089-561-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]