Јелена Бујевич
Јелена Бујевич | |
|---|---|
 Јелена Бујевич | |
| Датум рођења | 9. јун 1968. |
| Место рођења | Смила, Черкашка област, Украјина СССР |
Јелена Ивановна Бујевич (рус. Елена Ивановна Буевич, укр. Олена Іванівна Буєвич; 9. јун 1968, Смила, Черкашка област, Украјина) је украјинска песникиња и преводилац.
Биографија[уреди | уреди извор]
Завршила је Музичку академију у Черкасију и Литературни институт Максима Горког у Москви. Предавала је у дечјој музичкој школи у Черкасију, радила као новинар у прес центру MУП-а и као уредник одељења „Друштво“ у листу „Акцент“ (Черкаси). Била је редактор књижевног алманаха „Нове странице“ у Черкасију, и поетских зборника обласних аутора, учестваовала као суорганизатор и члан жирија књижевних фестивала у Черкасију „Летающая Крыша“ и „Пушкинское кольцо“. Своје стихове и преводе објављивала је у листовима и часописима: „Новый мир“, „Наш Современник“, „Дружба народов“ и „Российский колокол“ (Москва), „Парус“ (Минск), „Радуга“ и „Византийский Ангел“ (Кијев), „Четвер“ (Ивано-Франкивск), „Нана“ (Чеченска република), „Странник“ (Саранск), „Введенская сторона“ (Стара Руса), „Эмигрантская лира“ (Бельгия), у алманаху „Истоки-90“ и „Никитские ворота“ (Москва), „Бийский Вестник“ (Алтајски крај), „Вітрила“ (Кијев), „Лава“ (Харков). У преводу на српски у часопису „Траг“ (Врбас), „Руски Алманах 21“ (Београд), часопису „Ријеч“ но. 3-4, 2016 (Књижевни клуб Брчко, Босна и Херцеговина) а на енглеском у САД.
Члан је Националног савеза новинара Украјине (од 1995), Асоцијације украјинских писаца (од 1997) и Савеза писаца Русије од 2007. године.
Живи у Черкасију, ради као новинар, пише на руском и украјинском језику и преводи са српског и пољског језика.
Године 2019. књига Jелениних превода песама српског песника Данила Јокановича „Мастило и вино“ постала је победник Архивирано на сајту Wayback Machine (4. децембар 2019) (Сребрни Витез) јубиларног Међународног славенског књижевног форума «Золотой Витязь» — 2019.
Награде и признања[уреди | уреди извор]
- Лауреат Међународне књижевне награде у име Фазила Искандера 2020. године за књигу песама „Остаться в Евпатории“[2],
- Диплома Међународне Бунинске награде у 2017. години „За поетско мајсторство и очување руског језика у Украјини“[3],
- Златна диплома IV Међународног књижевног форума „Златни витез“[1],
- Лауреат књижевне награде им. Татјане Снежине за поезију;
- Диплома 6. међународног Волошинског конкурса за превод поезије савремних аутора с украјинског језика [2],
- Лауреат фестивала православне песме „Милостиво небо“ у Кијеву – Пећарске Лаври;
- Признање Митрополита Кијевског и целе Украјине Владимира на конкурсу „Православна моја Украјина“ 2009, поводом 1020. године од христијанизације Руса.
- Специјална Похвала Трећег конкурса „Пјесме Андрићграду 2017“, Република Српска, Боснија и Герцеговина [4].
Библиографија[уреди | уреди извор]
Поезија[уреди | уреди извор]
- Душа скитница („Странница-душа“), Москва, 1994,
- Мој наивни речник („Нехитрый мой словарь“), Москва, 2004,
- Ти си у средини („Ты — посредине“), Нижний Новгород, 2004,
- Јелица („Елица“), Черкаси, 2011,
- Две душе, песме у преводу на српски, Граматик, Београд, 2016,
- «Остаться в Евпатории» («Остати у Еупаторији») (Воронеж, Центральное Чернозёмное книжное издательство, 2019).
Превод[уреди | уреди извор]
- «Мастило и вино — Чернила и вино». Данило Јокановић. Књига песама / Превод на руски — Jелена Бујевич (Кијев, Издавачка кућа Дмитриjя Бураго, 2018),
- «Повторное путешествие — Поновно путовање». Данило Jокановић. Књига песама / Превод на руски — Jелена Бујевич (Москва — Тверь, Издавачка кућа «СТиХи», 2020,
- «Окно, в котором течет Дунай». Савремена српска поезија у преводима Jелене Бујевич (Красноярск, Издавачка кућа "День и ночь", 2021).
Заступљена у антологији[уреди | уреди извор]
- Молитве руских песника 20. и 21. столећа („Молитвы русских поэтов XX – XXI вв., второе издание“), Москва.
Линкови[уреди | уреди извор]
Стихови на сајтовима[уреди | уреди извор]
- «Нева»
- „Новый мир“
- „Эмигрантская лира“
- „Поэзия.ру“,
- „Введенская сторона“[3]
- „Камертон“[4],
- „Камертон“[5],
- Стихови на украјинском језику[6]
- Преводи са српског језика[7]
- Песме на српском jезику[8]
- Преводи на руски песама Вери Србиновић[9]
Критички текстови о поезији Јелене Бујевич[уреди | уреди извор]
- Владимир Коларић,ЈЕЛЕНА БУЈЕВИЧ: Две душе (Граматик, 2016)[10]
- Сергей Алиханов. "Елена Буевич: "А в воздухе, как взвесь, плывут слова и строчки..." [5],
- Кудимова Марина Владимировна. „ВАЗДУХ У ПАУЗАМА“ о књизи J. Бујевич „Остаться в Евпатории“ [6]
- Михаил Хлебников. „ТРЕЋИ КРИМ" о књизи J. Бујевич „Остаться в Евпатории“. [7]
- Кондакова Надежда Васильевна. "НАПИТАТЬ И СОГРЕТЬ: О творчестве Елены Буевич". [8],
- Милославский Юрий Георгиевич. "НЕИЗБЕЖНЫЙ ПОЛЕТ: О стихах Елены Ивановны Буевич". [9],
- Литературная газета, Станислав Минаков о книзи Е. Буевич „Елица“[11],
- Схiд.info „Луганск в очередной раз прославился. Теперь... в песне“[12]
- Вячеслав Памурзин "Проснутся древние славяне…" [10].
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ ,Лауреаты IV Международного Славянского литературного форума „Золотой Витязь“ | Международный Кинофорум „Золотой Витязь“ Архивирано на сајту Wayback Machine (1. фебруар 2014)
- ^ Журнальный зал |
- ^ Номер 04/2010 | Введенская сторона
- ^ „„На небесные пасеки…“ „ Камертон”. Архивирано из оригинала 04. 09. 2014. г. Приступљено 01. 09. 2014.
- ^ „Нет смысла опасаться вечной тьмы (околовоенные хроники) „ Камертон”. Архивирано из оригинала 04. 09. 2014. г. Приступљено 01. 09. 2014.
- ^ „Олена БУЄВИЧ”. Архивирано из оригинала 13. 04. 2013. г. Приступљено 01. 09. 2014.
- ^ „Всё вернётся на круги своя „ Камертон”. Архивирано из оригинала 06. 09. 2014. г. Приступљено 05. 09. 2014.
- ^ Песме, Јелена Бујевич
- ^ [1]
- ^ Јелена Бујевич: Две душе (Граматик, 2016)
- ^ „Литературная газета, о газете, Сайт "Литературной газеты", Издательский дом "Литературная газета", СМИ, статья, репортаж, обзор, новость, новости, интервью, пресса, периодика,...”. Архивирано из оригинала 03. 09. 2014. г. Приступљено 01. 09. 2014.
- ^ Луганск в очередной раз прославился. Теперь... в песне (видео) - Новости Луганска