Јелена Живановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јелена Живановић
Јелена Живановић Зана и Горан.jpg
Јелена и Горан
Основне информације
Пуно име Јелена Галонић
Датум рођења (1970-05-09)9. мај 1970.(47 год.)
Место рођења Београд
СР Србија, Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФРЈ
Активни период 1990—данас
Занимање певачица
Жанр(ови) поп-рок, поп-фолк
Веб-сајт http://www.zana.rs/

Јелена Живановић (рођ. Галонић) (Београд, 9. мај 1970) је српска певачица, музичар и текстописац данашњег популарног поп састава Зана.

Биографија[уреди]

Јелена Живановић је завршила средњу музичку школу Мокрањац, одсек клавир и соло певање. Са својих 19. година постаје вокални солиста групе Зана, а шест година касније почиње да се бави и писањем текстова што за своју групу, што за своје колеге.

Рад у групи[уреди]

После много отпеваних пратећих вокала највећим звездама ex YU естраде, на препоруку Горана Бреговића, улази у групу крајем 1990. и снима први ЛП „Нисам, нисам“ са насловном нумером која постаје велики хит. Године 1992. излази и други албум „Тражим“ уједно и последње музичко издање на винилу са великим хитом „Прича се, прича да Руси долазе“. Почетком 1996. године на компилацији „Златни хитови 1980-1995." снимљене су две нове песме „Модрице“ и „Гушти, гушти“, за које су спотови снимани на Тајланду. На албуму „Заноманија“ који је објављен у пролеће 1997. године, написала је текстове за три песме „Бајо, Бајо“, „Не могу више“ и „D.I.S.C.O“. Након албума „Пријатељи“ 1999. године, Радован Јовићевић је напустио групу, а Јелена Галонић постаје осовина бенда уз Зорана Живановића. Јелена се 2008. удала за свог колегу из бенда Зорана Живановића.

Дискографија[уреди]

Спољашње везе[уреди]