Јелена Тинска
| Јелена Тинска | |
|---|---|
 Јелена Тинска | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Јелена Петровић |
| Датум рођења | 25. април 1953. |
| Место рођења | Земун, ФНРЈ |
| Супружник | Драгослав Лутовац Горан Милошевић Мића Узелац Игор Первић |
| Деца | Зелда Тинска Љубица Тинска |
| Родитељи | Александар Петровић |
| Веза до IMDb-а | |
Јелена Тинска (Земун, 25. април 1953) српска је глумица, балерина, плесачица, списатељица, колумниста и водитељка.
Биографија
[уреди | уреди извор]
Рођена као Јелена Петровић од оца Александра Петровића књижевника и преводиоца. Завршила је Пету београдску гимназију и Средњу балетску Лујо Давичо. Студирала је историју уметности на Филозофском факултету[1] и Апсолвирала је глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду и историју уметности на Филозофском факултету у Београду.[2]
Две деценије је била члан Малог позоришта "Душко Радовић". Одиграла 23 главне улоге у представама за децу.[3] Неке од њих су:
- Аска и вук, 1979.
- Снежна бајка, 1981.
- Позориште Ка-Ри-Ко, 1985.
- Учитељ плеса, 1986.
- Тигар са супер поврћем, 1989[1] и друге.
Била је чланица плесне групе "Локице".[3]
Њена ћерка Милица Зелда Тинска је глумица, а ћерка Љубица Јентл Тинска балерина.
Филмографија
[уреди | уреди извор]| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1950.-те | |||
| 1956. | Ципелице на асфалту | ||
| 1960.-те | |||
| 1968. | Има љубави, нема љубави | Љиљана | |
| 1970.-те | |||
| 1970. | Максиметар | студенткиња | |
| 1970. | Седморица младих | ||
| 1976. | Два другара | ||
| 1977. | Професионалци | ||
| 1978. | Недељом по подне | ||
| 1978. | Седам плус седам (ТВ серија) | ||
| 1979. | Пјевам дању, пјевам ноћу | ||
| 1980.-те | |||
| 1980. | Снови, живот, смрт Филипа Филиповића | ||
| 1980. | Било, па прошло | девојка | |
| 1980. | Подијум | Милица, Аска, Јелена | |
| 1981. | Сок од шљива | Милена | |
| 1982. | Смрт господина Голуже | ||
| 1983. | Нешто између | ||
| 1984. | Не тако давно | ||
| 1984. | Формула 1 (ТВ серија) | ||
| 1986. | Смешне и друге приче | секретарица | |
| 1986. | Фрка (ТВ серија) | Јелена | |
| 1987. | Бригада неприлагођених | пријатељица ноћи | |
| 1987. | И то се зове срећа | ||
| 1989. | Шведски аранжман | ||
| 1990.-те | |||
| 1987—1990. | Бољи живот | Љубица/Мила | |
| 1994. | 7+7 | ||
| 2010.-те | |||
| 2010. | Шесто чуло (ТВ серија) | Лела | |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Jovanović, Raško V.; Jaćimović, Dejan (2013). Leksikon drame i pozorišta. Beograd: Prosveta. ISBN 978-86-07-01999-1.
- ^ „Jelena Tinska”. glas-javnosti.rs. Архивирано из оригинала 07. 10. 2017. г. Приступљено 5. 4. 2013.
- ^ а б „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2024-07-14.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Јелена Тинска на веб-сајту IMDb (језик: енглески)
- Званични сајт
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
