Јелоосвећење

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Јелеосвећење)

Јелоосвећење или Јелеосвећење је једна од седам Светих Тајни у Црквеном богослужењу. Болесник се помазује претходно посебно припремљеним јелејем (уљем), и призива се благодат Божија која исцељује душевне и телесне немоћи.

Света Тајна Јелеосвећења у Цркви је установљена на основу речи светог апостола Јакова: „Болује ли ко међу вама? Нека дозове презвитере црквене, и нека се моле над њим, помазавши га уљем у име Господње. И молитва вере ће спасити болесника, и подигнуће га Господ; и ако је грехе учинио, опростиће му се“ (Јак. 5, 1415), као и због речи Исуса Христа из Јеванђеља по Матеју упућених Његовим ученицима када их је послао на проповед: „Болесне исцељујте, губаве чистите...“(Мт. 10, 8). По Црквеном предању Света Тајна Јелеосвећења над болесницима обављана још од првих векова нове епохе.

Света тајна јелеосвећења састоји се из молитава свештеника и помазивања болесника освећеним уљем, кроз које делује Божија благодат за оздрављење болесника. Под болешћу се подразумева обољење душе или тела.

Света тајна јелеосвећења врши се, не само над тешким болесницима и онима који умиру, него се ова чудотворна Света тајна врши и над онима који су лакше болесни. За ову Свету Тајну болесник се припрема покајањем и исповешћу својих грехова, а после или пре Јелеосвећења се причешћује.

Понављање свете тајне[уреди]

Света тајна јелеосвећења може се понављати више пута. По пореби и више пута годишње. На њој могу учествовати сви верници, а освештано уље и брашно може користити сваки православно крштен и Миропомазање верник.

Сви верни који учествују у Светој тајни јелеосвећења могу донети спискове укућана и сродника које предају свештенику, а своје уље и брашно стављају испод стола на коме се налази Свето Јеванђеље, као и брашно и јелеј који користе свештеници за помазивање болесника у току Свете тајне.

Остатак освештаног уља употребљава се стављањем неколико капи у јело, а ако је потребно и може се помазивати оболели део тела.

Извори[уреди]

Књига Српске славе и верски обичаји - Посебно издање;"Глас цркве" ("Александрија" Ваљебво) - Љубомир Ранковић, протођакон - Шабац, 2003.

Спољашње везе[уреди]