Пређи на садржај

Јереванска опера

Координате: 40° 11′ 9″ N 44° 30′ 54″ E / 40.18583° С; 44.51500° И / 40.18583; 44.51500
С Википедије, слободне енциклопедије
Јереванска опера
Јереванско оперско позориште
ЛокацијаУлица Таманијан 36[1]
Јереван
 Јерменија
Макс. број гледалаца2.600
Конструкција
Отворено20. јануар 1933.. (1933.-01-20)
Реновирано/обновљено1953, 2002.
1939.
АрхитектаАлександар Таманијан
Веб-сајт
opera.am

Јерменско национално академско оперско и балетско позориште Александар Спендиарјан (јерм. Ալեքսանդր Սպենդիարյանի անվան օպերայի և բալետի ազգային ակադեմիական թատրոն; Aleksandr Spendiaryani anvan ōperayi yev baleti azgayin akademiakan t'atron) у Јеревану је званично отворено 20. јануара 1933. године опером Алмаст Александра Спендиарјана. Зграду опере дизајнирао је јерменски архитекта Александар Таманијан. Састоји се од две концертне хале: концертне хале Арам Хачатуријан са 1.400 седишта и Националног оперског и балетског позоришта Александар Спендиарјан са 1.200 седишта.[2]

Историја

[уреди | уреди извор]

Оперско позориште основано је 28. новембра 1930. године, током прославе десетогодишњице Совјетске Јерменије. Дана 20. јануара 1933. године, зграда је званично отворена. Убрзо након оснивања позоришта, основана је и балетска трупа. Лабудово језеро Петра Иљича Чајковског био је први балетски перформанс изведен 1935. године.

На основу Таманијановог дизајна и под надзором његовог сина, дворана је завршена 1939. године и названа је по Александру Спендиарјану.[2] Обимни грађевински радови настављени су до 1953. године, када је коначно завршена цела зграда и када је добила данашњи изглед.

Отварање позоришта довело је до повећаног стварања нових националних оперских и балетских дела, а први јерменски балет било је дело Срећа Арама Хачатуријана. На основу овог балета Хачатуријан је убрзо створио и дело Гајане које је извођено широм света. Поред њега, бројни други јерменски композитори су писали опере и балете, а велики број њих је радио и у самом позоришту: певачи Гохар Гаспарјан, Татевик Сазандарјан, Михран Јеркат, Павел Литицијан, Хајкануш Даниелјан, Нар Ховханисјан, Гегам Григорјан, Анахит Мекитаријан; диригенти Константин Сарајев, Мишел Тавризјан, Арам Катанјан, Јури Давтјан; балет-мајстори А. Петросјан, М. Чмскјан, Вануш Канамирјан, Вилен Галстјан; сликари Мартинос Сарјан, Минас Аветисјан и други.

Од 1935. године се у Јереванској опери изводи јединствена јерменска опера Ануш Армена Тигранијана, која представља велики корак у јерменској оперској историји, а и дан-данас се често налази на репертоару.

Од када је отворена, у Јереванској опери је приказано више од 200 различитих опера и балета јерменских, руских и западноевропских композитора. Позоришна трупа наступала је у преко 20 земаља света, између осталих, у Русији, Шпанији, Либану, Сједињеним Државама, Грчкој и Немачкој. Године 1956. добила је статус Националног академског оперског и балетског позоришта.[2]

Личности

[уреди | уреди извор]

Диригенти

[уреди | уреди извор]

Режисери

[уреди | уреди извор]

Уметници

[уреди | уреди извор]

Балет-мајстори

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Monuments database”. tools.wmflabs.org. Приступљено 24. 6. 2018. 
  2. ^ а б в Музыкальная энциклопедия. Гл. ред. Ю. В. Келдыш. Т 1. А — Гонг. 1072 стб. с илл. М.: Советская энциклопедия, 1973 (стб. 220—222)
  3. ^ Елизавета Дмитриевна Уварова (2004). Эстрада России, XX век: энциклопедия. ОЛМА Медиа Групп. стр. 874. ISBN 9785224044627. Приступљено 24. 6. 2018. 
  4. ^ Юрий Сосудин. Незабываемые певцы. Litres. стр. 479. ISBN 9785040671496. Приступљено 5. 9. 2017. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Юрий Сосудин. Незабываемые певцы. Litres. стр. 479. ISBN 9785040671496. Приступљено 5. 9. 2017. 
  • Елизавета Дмитриевна Уварова (2004). Эстрада России, XX век: энциклопедия. ОЛМА Медиа Групп. стр. 874. ISBN 9785224044627. Приступљено 24. 6. 2018. 
  • Театр оперы и балета Армении. Сборник статей. Москва. 1939. 
  • Шавердян А. (1959). Очерки по истории армянской музыки XIX и XX вв. Москва. 
  • Тигранов Г. (1956). Армянский музыкальный театр. 1. Јереван. 
  • Тигранов Г. (1960). Армянский музыкальный театр. 2. Јереван. 
  • Барсамян А. (1959). «Алмаст» А. Спендиарова. Москва. 
  • Тигранов Г. (1960). Балеты А. Хачатуряна. Москва. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
40° 11′ 9″ N 44° 30′ 54″ E / 40.18583° С; 44.51500° И / 40.18583; 44.51500