Јерерујк

Координате: 40° 26′ 26″ С; 43° 36′ 52″ И / 40.4405452° С; 43.614373500000056° И / 40.4405452; 43.614373500000056
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Јерерук)
Јерерук
Երերույքի տաճար
Остаци базилике Јерерук
Јерерук на карти Јерменије
Јерерук
Јерерук
Локација на мапи Јерменије
Основне информације
ЛокацијаАнипемза, Ширак  Јерменија
Координате40° 26′ 26″ С; 43° 36′ 52″ И / 40.4405452° С; 43.614373500000056° И / 40.4405452; 43.614373500000056
РелигијаХришћанство
ДржаваЈерменија
РуководствоЕпархија ширачка
Оснивање4. или 5. век
Јерерујк
Երերույքի տաճար
Светска баштина Унеска
Званично имеЈерерујк
МестоЈерменија Уреди на Википодацима
Координате40° 26′ 24″ С; 43° 36′ 33″ И / 40.439989° С; 43.609183° И / 40.439989; 43.609183
Укључује
  • Q43091932 Edit this on Wikidata
Критеријумкултурна: iii, iv, vi
Референца10
Упис1995 (10. седница)
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/tentativelists/10/

Јерерујк (јерм. Երերույքի տաճար, Yereruyki tachar) је археолошки локалитет који карактерише присуство древне јерменске цркве. Налази се у близини села Анипемза, у покрајини Ширак у Јерменији. Јерерујк је изграђен на висоравни у близини реке Ахурјан, која дефинише границу између Јерменије и Турске, на 5 километара југоисточно од древног града Ани.[1]

Један је од најстаријих сачуваних хришћанских грађевина у Јерменији и због тога налази се под покровитељством Унеска, као светска баштина.[2]
Ова базилика је један од древних примера јерменске архитектуре у раној хришћанској уметности, а њена градња је започета у 4. веку[3], а након тога прекинута у 5. веку[4], да би базилика коначно била завршена у 6. веку[5].

Иако се ова базилика не помиње не у једним изворима[6], након анализирања архитектонских карактеристика, доказано је да постоји неколико сличних грађевина у Сирији.[7][8][9]

Етимологија и историја[уреди | уреди извор]

На јерменском језику Јерерујк означава тресење. Према традицији, храм је добио име из једног архитектонског решења, на којем је, гледајући у њега из далека, деловало као да се објекат на решењу тресе.
Јерерујк је један од најранијих примера јерменске црквене архитектуре и једна од највећих средњевековних структура која је делимично сачувана. Према истакнутом јерменском архитекти Торосу Тораманиану, Јерерујк је јасан и можда најранији пример базиличког стила јерменских црквених објеката који су изграђени на стубовима.[10]
Црква је била окружена дебелим зидовима, а из околних зграда, подземних просторија и акумулатора воде види се да је ова базилика била центар развијене стамбене заједнице. Није познат податак о оснивачима ове базилике, али се зна да је у 11. веку реновирана трудом супруге Овнанеса III.

Базилика[уреди | уреди извор]

Објекат се састоји од три бочна брода, структурирана са дебелим бочним зидовима. Са западне, северне и јужне стране објеката налазе се аркаде, две мале капеле поред апсида и две абсидалне нише на крају бочних аркада. Базилика је вероватно била покривена дрвеним носачима. Североистична капела држи највећи део два надвишена свода, на којима је један нагнут, већи у близини брода).[11]
Ова базилика има велике сличности у градњи са сиријски базиликама, јер све оне имају торњеве на западној фасади и декоративне траке на прозорима. На источном крају јужне фасаде налази се грчки[12][13][14] натпис сличан оном у сиријској цркви Светог Симеона из 5. века.[15][16][17][18][19]
Заједно са базиликом Текор у Турској[20] и катедралом у Звартноцу, базилика Јерерујк је једна од ретких јерменских цркви изграђена црепоидом. Са јужне и северне стране налази се забат, са везаним венцом на бази две колоне и листовима капитела.[21] Западну фасаду карактеришу два прозора, попут оних на главној фасади, са различитим декоративним елементима и у високом делу фасаде, са прозорима који осветљавају брод.
Базилика је раније била обојена, али данас се боје могу видети само на прозору апсида и на композицији архитрава на јужној фасади.[22][23][24][25][26][27][28][29][30][31][32][33][34][35][36][37][38][39][40][41][42][43][44][45][46][47][48][49][50][51][52][53][54][55][56][57][58]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Patrick Donabédian, Ereruyk: nouvelles données sur l'histoire du site et de la basilique, Mélanges Jean-Pierre Mahé, Travaux et Mémoires 18, Paris, 2014, p. 241-284.
  2. ^ The basilica and archaeological site of Yererouk (#), UNESCO World Heritage Centre, Приступљено 18. 03. 2009 
  3. ^ Ererouk, Armenian Studies Program at California State University, Fresno, Архивирано из оригинала 20. 06. 2008. г., Приступљено 18. 03. 2009 
  4. ^ Murad Hasratian, Early christian architecture of Armenia, Zakneftegazstroy Ed, Mosca, 2000
  5. ^ Patrick Donabédian, Ereruyk: nouvelles données sur l'histoire du site et de la basilique, Centre de Recherche d'Histoire et Civilisation de Byzance
  6. ^ Jean Claude Bessac, Observations sur la construction de la Basilique d'Ererouk en République d'Arménie in Syria, Beirut, Presses de l'Ifpo, 2012, p. 331-336.
  7. ^ H. Abich, Aus dem Kaukasischen Landern: Reisebriefe von Hermann Wien, 1896
  8. ^ H. GH. Alishan, Shirak, Venezia, 1881
  9. ^ T. Thoramanian, Niouter haykakam djhartarapetouthian matmoutian (Tools for the study of Armenian architecture history), Erevan, 1942
  10. ^ Armen, Garbis (1992), An Architecture of Survival. ISBN 978-0-9695988-0-0. стр. 71.
  11. ^ A. Khatchatrian, L'architectture Arménienne du IV au VI siècle, Paris, 1971, pp. 45-48;95-96
  12. ^ H. Manandian, Knnakan tesoutioun Hay zoghovrdi patmouthian (Critical Anthology of the history of Armenian people), vol. III 2^ part, Erevan, 1960, pag.273
  13. ^ H. A. Orbeli, Divan Hay vimagrouthian (Corpus Inscriptionum Armenicarum), vol. I, Erevan, 1966, pag.58
  14. ^ H. Shahkhatouniants, Storahrouthioun Kathoghikè Edchmiatzni yev hing garavatsn Ayrarata (Description of Edchmiatzin convent and the five Regions of Ayrarat), vol. II, Edchmiatzin, 1842, pp. 43-44
  15. ^ K. J. Basmadjian, Les inscriptions arméniennes d'Ani de Bagnair et de Marmachen, Revue de l'Orient chrétien, vol. III
  16. ^ H. H. Eprikian, Patkerazard bnashkharhik bararan (Illustrated Geographic Dictionary), vol. I, Venice, 1900, pag.694
  17. ^ G. Hovsepian, Kartez hay hnagroutian (Atlas of Armenian antiques), Shoghakat, n.1, Vagharshapat, 1913, pag.179
  18. ^ S. Djalaliants, Djhanaparhordouthioun i Metzn Hayastan (Journey to Major Armenia), vol. III, Tiflis, 1858, pag.15
  19. ^ K. Kostaniants, Vimakan Taregirk (Corpus Inscriptionum Annuarum), Biblioteca Armeno-Georgica, St. Petersburg, 1913, pag.21
  20. ^ T. Thoramanian, Patmakan hay djhartarapetouthioun, Tekori dachar(i) (Architettura armena storica; il tempio di Tekor), vol. I, Tiflis, 1911, pp. 50-52
  21. ^ G. Cubinasvili, Razyskanija po armjanskoy achitektury, Tiflis, 1967, pp. 90-94
  22. ^ Aa.Vv., Architettura armena dal IV al XVIII secolo, Milan, 1968
  23. ^ Aa.Vv., Architettura medievale armena, Rome, 1968, pag.78
  24. ^ F. W. Bissing, Der persische Palast und die Turmbasilika, Studien zur Kunst des Ostens, Hellerau, 1923, pp. 40-57
  25. ^ G. N. Cubinasvili, Bolnjskij Sion (Sion of Bolnisi), Tiflis, 1940, pag.149
  26. ^ P. Cuneo, Le basiliche paleocristiane armene, Corsi di cultura sull'arte ravennate e bizantina, Faenza, 1973, pp. 222-233
  27. ^ F. De' Maffei, Armenien, Berlin, 1968, pag.341
  28. ^ S. Der Nersessian, Armenia and the Byzantine Empire, Cambridge, Mass., 1945, pp. 63;86
  29. ^ S. Der Nersessian, The Armenians, London, 1969, pp. 101-102
  30. ^ O. Kh. Ghalpakhtchian, G. A. Sarkisian, A. V. Vlasov, Architektura armenii (Armenian Architecture), vol. III, Moscow, 1966, pp. 208-212
  31. ^ V. M. Haroutiounian, S. A. Safarian, Pamjatniki Armjanskovo zodcestva (The Monuments of Armenian architecture), Moscow, 1951, pp. 35-36
  32. ^ G. Hovsepian, Hay djhartarapetouthioun(i) Strzygowoskou nor ashkhathiamb (Armenian architecture according to Strzygowki studies), vol. I-II, Vagharshapat, 1921-1922, pp. 291-292
  33. ^ A. I. Jakobson, Ocerk istorii zodcestvenii V-XVII vekov (About the history of Armenian architecture from 5th to 17th Century), Moscow, 1950, pp. 12-17
  34. ^ A. Khatchatrian, Annexes des églises byzantines a plan central, Actes du XII° Congrès International des Etudes Byzantines, vol. III, Beograd, 1964
  35. ^ A. Khatchatrian, L'architecture arménienne, Vostran vol. I, Paris, 1948-1949, pp. 35-51
  36. ^ H. Koepf, Armenische Architektur, Vienna, 1969
  37. ^ D. K. Kouymjian, Armenian Architecture (IVth-VIIth Centuries): A Reassessment on the Occasion of an Exhibition, Beirouth, 1973, pag.15
  38. ^ R. Krautheimer, Early Christian and Byzantine Architecture, Baltimore, 1965, pp. 213-214
  39. ^ N. Ja. Marr, Ererujkskaja bazilika, armjanskij chram V-VI vv. (Ererouk Basilica, an Armenian temple in 5th-6th centuries), vol. XVIII, St. Petersburg, 1907
  40. ^ N. Ja. Marr, Materialy k istorii amjanskovo iskusstva v Sirake, Kamsarakanovskij period. Ererukskaja bazilika (Tools for the study of art history of Shirak Province. Period of Kamsarakan. Ererouk Basilica), vol. III, St. Petersburg, 1909, pag. 1091
  41. ^ N. Ja. Marr, Novije archeologiceskije dannye o prostrojkach tipa Ererujskoj baziliki (New documents about the structure of Ereouk Basilica), vol. XIX, St. Petersburg, 1909, pp. 64-68
  42. ^ N. Ja. Marr, Ereruiskaja bazilika, armyanskij chram V-VI vv. v okrestnostjach Ani (Ererouk Basilica, the Armenian temple of 5th-6th century near Ani), Erevan, 1968
  43. ^ St. Mnatsakanian, Nikoghayos Mar(i) yev haykakan djhartarapethoution(i) (Nicola Marr and Armenian architecture), Erevan, 1969, pp. 57-65
  44. ^ S. Mnatsakanian, N. Stepanian, Architectural monuments in the Soviet Republic of Armenia, St. Petersburg, 1971, pag.46
  45. ^ E. Neubauer, Armenische Baukunst vom vierten bis vierzehnten Jahrhundert, Dresda, 1970, pp. 12-14
  46. ^ A. Sahinian, Isskustvo Armenii (Armenian art), vol. II, Moscow, 1973, pp. 97-98
  47. ^ A. Sahinian, Kasakhi Bazilikayi djhartarapetoutioun(i) (The architecture of Kasakh Basilica), Erevan, 1955, pp. 87-99
  48. ^ A. Sahinian, Haykakan djhartarapetouthioun(i) vagh feodalizmi darashrdchanoum, IV-VI dd. (Armenian architecture in the first era of feudalism, 4th-6th centuries), vol. II, Erevan, 1964, pp. 105-110
  49. ^ A. Sahinian, Les basiliques a trois nefs de l'époque paleochrèttienne de l'Arménie, Bergamo, 1975
  50. ^ J. Schwieger, Neue Wege zur Erforschung von Ursprungsfragen altarmenischer Kirchenbauten, Vienna, 1927, pag.253
  51. ^ V. V. Sleev, Iskusstvo Armenii (Armenian art), vol. II, Moscow, 1960, pag.77
  52. ^ J. Strzygowski, Die Baukunst der Armenier und Europa, Vienna, 1918
  53. ^ j. Strzygowski, Origin of Christian Church Art, Oxford, 1923, pag.69
  54. ^ M. Thierry, L'architecture arménienne du IV au VI siècle, Paris, 1971, pp. 457-458
  55. ^ N. M. Tokarskij, Architektura drevnej Armenji (Ancient Armenian architecture), Erevan, 1946, pp. 49-53
  56. ^ N. M. Tokarskij, Po stranicam istotij Armjanskoj architektury (Along the pages of Armenian architecture history), Erevan, 1973
  57. ^ E. Utudjian, Mission technique en Arménie, Paris, 1962, pp. 101-108
  58. ^ E. Utudjian, Armenian Architecture 4th to 17th Century, Paris, 1967, pag.35

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Јерерујк на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јерерујк&oldid=26797504”