Јерерујк

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Јерерук
Երերույքի տաճար
Երերույքի Տաճար 05.jpg
Остаци базилике Јерерук
Јерерук на мапи Јерменије
Јерерук
Јерерук
Локација на мапи Јерменије
Основне информације
Локација Анипемза, Ширак  Јерменија
Координате 40°26′26″ СГШ; 43°36′52″ ИГД / 40.4405452° СГШ; 43.614373500000056° ИГД / 40.4405452; 43.614373500000056Координате: 40°26′26″ СГШ; 43°36′52″ ИГД / 40.4405452° СГШ; 43.614373500000056° ИГД / 40.4405452; 43.614373500000056
Религија Хришћанство
Држава Јерменија
Руководство Епархија ширачка
Оснивање 4. или 5. век
Јерерујк
Ереруйк.jpg
Светска баштина Унеска
Званично име Јерерујк
Место Anipemza, Јерменија Уреди на Википодацима
Координате 40°26′24″ СГШ; 43°36′33″ ИГД / 40.439989° СГШ; 43.609183° ИГД / 40.439989; 43.609183
Критеријум културна: iii, iv, vi
Референца 10
Упис 1995 (10. седница)
Веб-сајт http://whc.unesco.org/en/tentativelists/10/

Јерерујк (јерм. Երերույքի տաճար, Yereruyki tachar) је археолошки локалитет који карактерише присуство древне јерменске цркве. Налази се у близини села Анипемза, у покрајини Ширак у Јерменији. Јерерујк је изграђен на висоравни у близини реке Ахурјан, која дефинише границу између Јерменије и Турске, на 5 километара југоисточно од древног града Ани.[1]

Један је од најстаријих сачуваних хришћанских грађевина у Јерменији и због тога налази се под покровитељством Унеска, као светска баштина.[2]
Ова базилика је један од древних примера јерменске архитектуре у раној хришћанској уметности, а њена градња је започета у 4. веку[3], а након тога прекинута у 5. веку[4], да би базилика коначно била завршена у 6. веку[5].

Иако се ова базилика не помиње не у једним изворима[6], након анализирања архитектонских карактеристика, доказано је да постоји неколико сличних грађевина у Сирији.[7][8][9]

Етимологија и историја[уреди]

На јерменском језику Јерерујк означава тресење. Према традицији, храм је добио име из једног архитектонског решења, на којем је, гледајући у њега из далека, деловало као да се објекат на решењу тресе.
Јерерујк је један од најранијих примера јерменске црквене архитектуре и једна од највећих средњевековних структура која је делимично сачувана. Према истакнутом јерменском архитекти Торосу Тораманиану, Јерерујк је јасан и можда најранији пример базиличког стила јерменских црквених објеката који су изграђени на стубовима.[10]
Црква је била окружена дебелим зидовима, а из околних зграда, подземних просторија и акумулатора воде види се да је ова базилика била центар развијене стамбене заједнице. Није познат податак о оснивачима ове базилике, али се зна да је у 11. веку реновирана трудом супруге Овнанеса III.

Базилика[уреди]

Објекат се састоји од три бочна брода, структурирана са дебелим бочним зидовима. Са западне, северне и јужне стране објеката налазе се аркаде, две мале капеле поред апсида и две абсидалне нише на крају бочних аркада. Базилика је вероватно била покривена дрвеним носачима. Североистична капела држи највећи део два надвишена свода, на којима је један нагнут, већи у близини брода).[11]
Ова базилика има велике сличности у градњи са сиријски базиликама, јер све оне имају торњеве на западној фасади и декоративне траке на прозорима. На источном крају јужне фасаде налази се грчки[12][13][14] натпис сличан оном у сиријској цркви Светог Симеона из 5. века.[15][16][17][18][19]
Заједно са базиликом Текор у Турској[20] и катедралом у Звартноцу, базилика Јерерујк је једна од ретких јерменских цркви изграђена црепоидом. Са јужне и северне стране налази се забат, са везаним венцом на бази две колоне и листовима капитела.[21] Западну фасаду карактеришу два прозора, попут оних на главној фасади, са различитим декоративним елементима и у високом делу фасаде, са прозорима који осветљавају брод.
Базилика је раније била обојена, али данас се боје могу видети само на прозору апсида и на композицији архитрава на јужној фасади.[22][23][24][25][26][27][28][29][30][31][32][33][34][35][36][37][38][39][40][41][42][43][44][45][46][47][48][49][50][51][52][53][54][55][56][57][58]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Patrick Donabédian, Ereruyk: nouvelles données sur l'histoire du site et de la basilique, Mélanges Jean-Pierre Mahé, Travaux et Mémoires 18, Paris, 2014, p. 241-284.
  2. ^ The basilica and archaeological site of Yererouk (#), UNESCO World Heritage Centre, Приступљено 2009-03-18 
  3. ^ Ererouk, Armenian Studies Program at California State University, Fresno, Приступљено 2009-03-18 
  4. ^ Murad Hasratian, Early christian architecture of Armenia, Zakneftegazstroy Ed, Mosca, 2000
  5. ^ Patrick Donabédian, Ereruyk: nouvelles données sur l'histoire du site et de la basilique, Centre de Recherche d'Histoire et Civilisation de Byzance
  6. ^ Jean Claude Bessac, Observations sur la construction de la Basilique d'Ererouk en République d'Arménie in Syria, Beirut, Presses de l'Ifpo, 2012, p. 331-336.
  7. ^ H. Abich, Aus dem Kaukasischen Landern: Reisebriefe von Hermann Wien, 1896
  8. ^ H. GH. Alishan, Shirak, Venezia, 1881
  9. ^ T. Thoramanian, Niouter haykakam djhartarapetouthian matmoutian (Tools for the study of Armenian architecture history), Erevan, 1942
  10. ^ Armen, Garbis (1992), An Architecture of Survival, p. 71, ISBN 0-9695988-0-7
  11. ^ A. Khatchatrian, L'architectture Arménienne du IV au VI siècle, Paris, 1971, pp.45-48;95-96
  12. ^ H. Manandian, Knnakan tesoutioun Hay zoghovrdi patmouthian (Critical Anthology of the history of Armenian people), vol. III 2^ part, Erevan, 1960, pag.273
  13. ^ H. A. Orbeli, Divan Hay vimagrouthian (Corpus Inscriptionum Armenicarum), vol. I, Erevan, 1966, pag.58
  14. ^ H. Shahkhatouniants, Storahrouthioun Kathoghikè Edchmiatzni yev hing garavatsn Ayrarata (Description of Edchmiatzin convent and the five Regions of Ayrarat), vol. II, Edchmiatzin, 1842, pp.43-44
  15. ^ K. J. Basmadjian, Les inscriptions arméniennes d'Ani de Bagnair et de Marmachen, Revue de l'Orient chrétien, vol. III
  16. ^ H. H. Eprikian, Patkerazard bnashkharhik bararan (Illustrated Geographic Dictionary), vol. I, Venice, 1900, pag.694
  17. ^ G. Hovsepian, Kartez hay hnagroutian (Atlas of Armenian antiques), Shoghakat, n.1, Vagharshapat, 1913, pag.179
  18. ^ S. Djalaliants, Djhanaparhordouthioun i Metzn Hayastan (Journey to Major Armenia), vol. III, Tiflis, 1858, pag.15
  19. ^ K. Kostaniants, Vimakan Taregirk (Corpus Inscriptionum Annuarum), Biblioteca Armeno-Georgica, St. Petersburg, 1913, pag.21
  20. ^ T. Thoramanian, Patmakan hay djhartarapetouthioun, Tekori dachar(i) (Architettura armena storica; il tempio di Tekor), vol. I, Tiflis, 1911, pp.50-52
  21. ^ G. Cubinasvili, Razyskanija po armjanskoy achitektury, Tiflis, 1967, pp.90-94
  22. ^ Aa.Vv., Architettura armena dal IV al XVIII secolo, Milan, 1968
  23. ^ Aa.Vv., Architettura medievale armena, Rome, 1968, pag.78
  24. ^ F. W. Bissing, Der persische Palast und die Turmbasilika, Studien zur Kunst des Ostens, Hellerau, 1923, pp.40-57
  25. ^ G. N. Cubinasvili, Bolnjskij Sion (Sion of Bolnisi), Tiflis, 1940, pag.149
  26. ^ P. Cuneo, Le basiliche paleocristiane armene, Corsi di cultura sull'arte ravennate e bizantina, Faenza, 1973, pp.222-233
  27. ^ F. De' Maffei, Armenien, Berlin, 1968, pag.341
  28. ^ S. Der Nersessian, Armenia and the Byzantine Empire, Cambridge, Mass., 1945, pp.63;86
  29. ^ S. Der Nersessian, The Armenians, London, 1969, pp.101-102
  30. ^ O. Kh. Ghalpakhtchian, G. A. Sarkisian, A. V. Vlasov, Architektura armenii (Armenian Architecture), vol. III, Moscow, 1966, pp. 208-212
  31. ^ V. M. Haroutiounian, S. A. Safarian, Pamjatniki Armjanskovo zodcestva (The Monuments of Armenian architecture), Moscow, 1951, pp.35-36
  32. ^ G. Hovsepian, Hay djhartarapetouthioun(i) Strzygowoskou nor ashkhathiamb (Armenian architecture according to Strzygowki studies), vol. I-II, Vagharshapat, 1921-1922, pp.291-292
  33. ^ A. I. Jakobson, Ocerk istorii zodcestvenii V-XVII vekov (About the history of Armenian architecture from 5th to 17th Century), Moscow, 1950, pp.12-17
  34. ^ A. Khatchatrian, Annexes des églises byzantines a plan central, Actes du XII° Congrès International des Etudes Byzantines, vol. III, Beograd, 1964
  35. ^ A. Khatchatrian, L'architecture arménienne, Vostran vol. I, Paris, 1948-1949, pp.35-51
  36. ^ H. Koepf, Armenische Architektur, Vienna, 1969
  37. ^ D. K. Kouymjian, Armenian Architecture (IVth-VIIth Centuries): A Reassessment on the Occasion of an Exhibition, Beirouth, 1973, pag.15
  38. ^ R. Krautheimer, Early Christian and Byzantine Architecture, Baltimore, 1965, pp.213-214
  39. ^ N. Ja. Marr, Ererujkskaja bazilika, armjanskij chram V-VI vv. (Ererouk Basilica, an Armenian temple in 5th-6th centuries), vol. XVIII, St. Petersburg, 1907
  40. ^ N. Ja. Marr, Materialy k istorii amjanskovo iskusstva v Sirake, Kamsarakanovskij period. Ererukskaja bazilika (Tools for the study of art history of Shirak Province. Period of Kamsarakan. Ererouk Basilica), vol. III, St. Petersburg, 1909, pag. 1091
  41. ^ N. Ja. Marr, Novije archeologiceskije dannye o prostrojkach tipa Ererujskoj baziliki (New documents about the structure of Ereouk Basilica), vol. XIX, St. Petersburg, 1909, pp.64-68
  42. ^ N. Ja. Marr, Ereruiskaja bazilika, armyanskij chram V-VI vv. v okrestnostjach Ani (Ererouk Basilica, the Armenian temple of 5th-6th century near Ani), Erevan, 1968
  43. ^ St. Mnatsakanian, Nikoghayos Mar(i) yev haykakan djhartarapethoution(i) (Nicola Marr and Armenian architecture), Erevan, 1969, pp.57-65
  44. ^ S. Mnatsakanian, N. Stepanian, Architectural monuments in the Soviet Republic of Armenia, St. Petersburg, 1971, pag.46
  45. ^ E. Neubauer, Armenische Baukunst vom vierten bis vierzehnten Jahrhundert, Dresda, 1970, pp.12-14
  46. ^ A. Sahinian, Isskustvo Armenii (Armenian art), vol. II, Moscow, 1973, pp.97-98
  47. ^ A. Sahinian, Kasakhi Bazilikayi djhartarapetoutioun(i) (The architecture of Kasakh Basilica), Erevan, 1955, pp.87-99
  48. ^ A. Sahinian, Haykakan djhartarapetouthioun(i) vagh feodalizmi darashrdchanoum, IV-VI dd. (Armenian architecture in the first era of feudalism, 4th-6th centuries), vol. II, Erevan, 1964, pp.105-110
  49. ^ A. Sahinian, Les basiliques a trois nefs de l'époque paleochrèttienne de l'Arménie, Bergamo, 1975
  50. ^ J. Schwieger, Neue Wege zur Erforschung von Ursprungsfragen altarmenischer Kirchenbauten, Vienna, 1927, pag.253
  51. ^ V. V. Sleev, Iskusstvo Armenii (Armenian art), vol. II, Moscow, 1960, pag.77
  52. ^ J. Strzygowski, Die Baukunst der Armenier und Europa, Vienna, 1918
  53. ^ j. Strzygowski, Origin of Christian Church Art, Oxford, 1923, pag.69
  54. ^ M. Thierry, L'architecture arménienne du IV au VI siècle, Paris, 1971, pp.457-458
  55. ^ N. M. Tokarskij, Architektura drevnej Armenji (Ancient Armenian architecture), Erevan, 1946, pp.49-53
  56. ^ N. M. Tokarskij, Po stranicam istotij Armjanskoj architektury (Along the pages of Armenian architecture history), Erevan, 1973
  57. ^ E. Utudjian, Mission technique en Arménie, Paris, 1962, pp.101-108
  58. ^ E. Utudjian, Armenian Architecture 4th to 17th Century, Paris, 1967, pag.35

Спољашње везе[уреди]