Јерес

С Википедије, слободне енциклопедије
Галилео Галилеи осуђен за јеретика
Спаљивање јеретика

Јерес (грч. αἵρεσις [haíresis], од αἱρέομαι [hairéomai] — „изабрати“) или кривоверје у хришћанству, а посебно у католичкој и православној цркви, означава сва мишљења о верским догмама, која се разликују од званичног учења цркве.[1] У ширем значењу, јерес је учење у филозофији, политици или науци, које се разликује од оног које је опште прихваћено као ауторитет. Лична мишљења о хришћанским догмама, а посебно о Исусу Христу, се називају „христолошке јереси“. Број гледишта која су током историје одликована као јеретичка је поприличан. Јеретика, човека који о верским питањима друкчије мисли, вековима је осуђивала званична црква. Увек се о јеретицима ширила застрашујућа, одбојна представа. Већ се и сама оптужба за јерес у историји цркве показала као ужасно оружје, којим је сваки неугодан противник могао да буде уништен. Црква никада имала благонаклон став према слободи избора у питањима вере. Тертулијан истиче да избор не ваља јер уништава јединство групе. Јеретик је онај који бира. Верници не смеју постављати питања јер „питања чине људе јеретицима“.[2]

У почецима хришћанства су главни јеретици били људи који су читали грчке филозофе. Тертулијан је то прецизно одредио: „филозофи су патријарси јеретика“, а његов став је кроз историју цркве био широко прихваћен. Ј. Мајендорф доказује да су, по оценама првих сабора, „класични филозофи били јересиарси“, односно да су све главне хришћанске јереси исход њиховог утицаја.[3] Јеретик је по правилу човек истрајаван у свом уверењу, који се пре окреће против црквене заједнице него што ће се одрећи властитог убеђења. Због смелог и често јуначког залагања за друкчија схватања вере, јеретици се убрајају у велике претече нових идеја. Како је Христово учење одступало од званичног тока јеврејске религије, он је био доживљен као реформатор и, коначно, као јеретик. Јеретик има сличности са пророком, са свецем, jep жртвује све и испуњен је вером. Он је највећа супротоност религиозно равнодушном, црквенополитички окренутом човеку. Јеретик одлучно прихвата последице свог делања, а његова унутрашња животност претпоставља постојање изузетно снажног религиозног интересовања, које је код јеретика натпросечно. Архангел Михаило се сматра борцем против јереси.

Јерес се разликује од апостасије, што је изразито одрицање од вере, начела или узрока,[4] и богохуљења, што је безбожна изрека или дело у вези с Богом или светим стварима.[5] Термин јерес се обично користи за кршења важних религиозних техника, али се користи и за ставове који се снажно противе било каквим опште прихваћеним идејама.[6] Користи се посебно у контексту хришћанства, јудаизма, и ислама.[7]

Списак људи који су сматрани јеретицима[уреди | уреди извор]

Августин је говорио: „Не верујте да неколико малих, случајно залуталих душа могу да створе јерес“. Велики јеретици су религиозни ствараоци, који су оставили неизбрисив траг у историји хришћанства. Они су створили ново и непролазно, и хришћанство их се, упркос почетном саблажњавању, више не може одрећи. Данас се за јеретике који су оснивачи новог учења користи појам јересијарси.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Heresy | Define Heresy at Dictionary.com”. Dictionary.reference.com. Приступљено 15. 4. 2013. 
  2. ^ Tertulian, Prescriptions Against Heretics
  3. ^ Византијско богословље, 77.
  4. ^ „Apostasy | Learn everything there is to know about Apostasy at”. Reference.com. Архивирано из оригинала на датум 17. 7. 2013. Приступљено 15. 4. 2013. 
  5. ^ „Definitions of "blasphemy" at Dictionary.com”. Dictionary.reference.com. Приступљено 27. 11. 2015. 
  6. ^ „heresy - definition of heresy in English from the Oxford dictionary”. oxforddictionaries.com. 
  7. ^ Glaser, Daryl; Walker, David M. (12. 9. 2007). Twentieth-Century Marxism: A Global Introduction. Routledge. стр. 62. ISBN 978-1-135-97974-4. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]