Пређи на садржај

Јерменска црквена архитектура

С Википедије, слободне енциклопедије
Црква Светог Хрипсима, 618. године нове ере, са каснијим изменама, важна рана црква.

Јерменска црквена архитектура је архитектонски стил јерменских црквених грађевина насталих од апостолске ере хришћанства у Јерменској висоравни током 1. века. Развијен је током последњих 1900 година. Према професору Дикрану Кујмџијану (докторат арменских студија са Универзитета Колумбија), [1] јединствени национални стил јерменске црквене архитектуре настао је крајем 6. или почетком 7. века, вероватно поставши први национални стил у хришћанској архитектури, много пре него што су византијски, романички и готски или мање познати скандиначки стил од бетона и етиопског бетона постали етиопски.[2]

Карактеристике

[уреди | уреди извор]

Институција хришћанства као званичне религије Јерменије 300. године омогућила је нови развој јерменске архитектуре. Прве јерменске цркве изграђене су по наређењу Светог Григорија Просветитеља, и често су биле подигнуте на врху паганских храмова, имитирајући неке аспекте јерменске прехришћанске архитектуре. Јерменске цркве посебно имају неколико карактеристичних карактеристика са заједничким карактеристикама:

  • Шиљате куполе, које подсећају на вулкански конус Великог Арарата. Конична или полуконична радијално сегментирана купола или купола постављена је изнад засвођених плафона на цилиндрични бубањ (обично полигонални споља, најчешће осмоугаони)
  • Вертикални нагласак целе структуре, са висином која често прелази дужину цркве
  • Појачање вертикалности високим, уским прозорима
  • Камени сводови.
  • Састоји се скоро у потпуности од камена, обично вулканске седре или базалта.
  • Композитни кров састављен од фино резане шиндре од седре.
  • Фреске и резбарије, ако постоје, обично су китњасти и укључују усковитлане преплетене винове лозе и лишће.
  • Велика употреба високих структуралних лукова, како за подупирање куполе као дела бубња, засвођеног плафона, тако и за вертикалне зидове.
  • Кровови који се укрштају да подржавају куполу, како у базиликама, тако иу црквама централно планираним.
  • Скулптурална декорација спољашњих зидова, укључујући фигуре.

Референце

[уреди | уреди извор]