Јернеј Копитар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Јернеј Копитар
Датум рођења (1780-08-21)21. август 1780.
Место рођења Репње
Хабзбуршка монархија
Датум смрти 11. август 1844.(1844-08-11) (63 год.)
Место смрти Беч
Аустријско царство

Јернеј Копитар (Репње, 21. август 1780Беч, 11. август 1844) је био словеначки лингвиста и слависта.

Биографија[уреди]

Био је члан бечке дворске библиотеке и цензор словенских и новогрчких књига. Радио је на стварању заједничког књижевног језика Словенаца, а помогао је и пројекту Вука Караџића у обликовању српског књижевног језика темељеног на народном говору. Наиме, Јернеј Копитар је превео (истолковао) речи на немачки и латински језик. Када је Вук Караџић дошао у Беч 1813. након Првог српског устанка, написао је књигу о пропасти тог устанка. Замолио је Јернеја, као цензора словенских књига у Бечу да му је објави. Јернеј то није учинио али се заинтересовао за рад Вука Караџића, па му је већ наредне године објавио

  • „Писменицу сербскога језика по говору простога народа написану“ као и
  • „Малу просто-народњу славеносербску пјеснарицу“.

До краја Копитаревог живота, међу њима је владало изузетно пријатељство и борба за народни српски језик као званичан у Србији.

Гроб Јернеја Копитара у Љубљани

Као Вуков сарадник Јернеј га је саветовао:

  1. да објави прву граматику српског језика
  2. да прикупља а затим објави народне умотворине
  3. да прикупља речи народног говора како би издао Први српски речник

Политички циљеви[уреди]

Српској јевности слабо је позната конспиративна делатност, Јернеја Копитара, за кога се у српској историјографији веома често истицало да је био про српски настројен и да је због тога помагао рад Вука Стефановића Караџића, истина је међутим била другачија. Наиме, он је са Вуком Караџићем и нашим језиком водио анти-српску и анти-православну а у крајњем случају по налогу Бечког двора и анти-руску игру са Тарасом Шевченком кога многи сматрају украјинским Вуком Караџићен. Знања стечена у раду са Вуком Караџићем током реформе српског језика које нису дале значајнијих резултата у утицају на спски језик, Копитар ће овога пута са много више успеха применити на стварању Украјинског језика за шта му је послужио руски писац Тарас Шевченко кога данас многи сматрају творцем модерног украјинског језика. Творац модерног украјинског језика Тарас Шевченко, и сам по националности Рус, за време стварања украјинског језика у својим интимним препискам из тога времена писао је искључиво на руском језику и живео је у Санкт Петербургу.[тражи се извор]

По наредби Бечког двора Копитар је спроводио деловање на словенске језике из геополитичких разлога који су ишли у корист Аустријског царства. У то време јавила се зебња због јачања словенских народа, стварањем устаничке Србије на југу и јачањем Руске Империје на истоку. Као више национална држава са значајним бројем словенског становништва које је у значајном делу било православне вероисповести и стога наклоњено својој браћи у суседним државама. Како би спречило мешање у своје унутрашње ствари и уједно ослабило своје словенске суседе Аустријско царатво је започело са цепањем постојећих словенских језика и идентитета како би од њих створила нове, које би супротставило онима из којих су настали и уједно ослабило словенске народе њиховим дељењем на мање делове.Оваква политика ће на крају довести до стварања низа под-ентитета и језика међу којима су украјински, хрватски, бошњачки итд.


Касније ће са радом Јернеја Копитара наставити Људевит Гај који ће присвојити стандард српског језика који је установио Вук Караџић, ради постизања политичких циљева уједињења свих јужнословенских католика око Загреба и Бењамин Калај који се залагао за стварање бошњачке нације.

Занимљивости[уреди]

Био је кум Вука Караџића на његовом венчању када се он оженио у католичкој цркви за католкињу, прешавши на унијатство.[1]

Литература[уреди]

Марио Грчевић. Јернеј Копитар као стратег Караџићеве књижевно-језичне реформе[1]. Филологија 53, 2009.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]