Јернеј Копитар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јернеј Копитар

Пошаљи фотографију

Општи подаци
Датум рођења 21. август 1780.
Место рођења Репње (Хабзбуршка монархија)
Датум смрти 11. август 1844.(1844-08-11)(63 год.)
Место смрти Беч (Аустријско царство)
Рад

Јернеј Копитар (Репње, 21. август 1780Беч, 11. август 1844) је био словеначки лингвиста и слависта.

Биографија[уреди]

Био је члан бечке дворске библиотеке и цензор словенских и новогрчких књига. Радио је на стварању заједничког књижевног језика Словенаца, а помогао је и пројекту Вука Караџића у обликовању српског књижевног језика темељеног на народном говору. Наиме, Јернеј Копитар је превео (истолковао) речи на немачки и латински језик. Када је Вук Караџић дошао у Беч 1813. након Првог српског устанка, написао је књигу о пропасти тог устанка. Замолио је Јернеја, као цензора словенских књига у Бечу да му је објави. Јернеј то није учинио али се заинтересовао за рад Вука Караџића, па му је већ наредне године објавио

  • „Писменицу сербскога језика по говору простога народа написану“ као и
  • „Малу просто-народњу славеносербску пјеснарицу“.

До краја Копитаревог живота, међу њима је владало изузетно пријатељство и борба за народни српски језик као званичан у Србији.

Као Вуков сарадник Јернеј га је савјетовао:

  1. да објави прву граматику српског језика
  2. да прикупља а затим објави народне умотворине
  3. да прикупља речи народног говора како би издао Први српски речник

Литература[уреди]

Марио Грчевић. Јернеј Копитар као стратег Караџићеве књижевно-језичне реформе[1]. Филологија 53, 2009.

Спољашње везе[уреди]