Јеромонах Пахомије
Пахимије | |
|---|---|
| Датум рођења | 15. век |
| Датум смрти | после 1544. године |
| Занимање | јеромонах и штампар |
Јеромонах Пахомије био је српски православни јеромонах и један од првих штампара књига на српском језику.[1] Технике штампања научио је од стране јеромонаха Макарија у штампарији Црнојевића у периоду од 1494—1496. године. Од стране Божидара Вуковића, 1518. године добио је позив да дође у Венецију у Вуковићеву штампарију, где је био штампар и уредник у периоду од 1519—1521. године.
Рад[уреди | уреди извор]
Прва штампарија у којој је Пахомије радио била је штампарија Црнојевића, где је радио у периоду од 1494—1496. године.[2] Након што је научио технике штампања од јеромонаха Макарија и праксирао се у штампарији Црнојевића, радио је у Вуковићевој штампарији. Пахомије је био један од осам штамапра који су радили у штампарији Црнојевића.[3]
Године 1518. Божидар Вуковић позвао је Пахомија да дође у Венецију и буде уредник и штампар у његовој штампарији.[4][5] Пахомије је био руководилац штампарије у Венецији, где је такође радио као уредник.[6][7] Штамарија је била активна у периоду од 1519—1521 и 1536—1540. године. У првом периоду Пахомије је штампао три књиге (Часловац или Плсалтир) 1519. године, Литургијар и Молитвеник.[2][8]
У марту 1520. године на једној од књига коју је штампао, Пахомије је написао да је са Диклоклитског језера.[9] У документу из 1544. године написао је река уместо Ријека Црнојевића, што говори да је Пахомије био родом из данашње Србије, регије где је заступљен екавски изговор, међутим у неким каснијим радовима та претпоставка је одбачена.[10][11]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Petrović 1941, стр. 817.
- ^ а б Đorđević 1987, стр. 72.
- ^ Немировски 1996, стр. 57.
- ^ Bošnjak 1968, стр. 95.
- ^ Sakcinski 1858, стр. 329.
- ^ Biblioteka 1995, стр. 27.
- ^ Radojičić 1952, стр. 18.
- ^ Историски 1986, стр. 119.
- ^ Марковић 1969, стр. 188.
- ^ Stanojević & Vasić 1975, стр. 8.
- ^ Prilozi 1955, стр. 171.
Литература[уреди | уреди извор]
- Sakcinski, Ivan Kukuljević (1858). Slaovnik umjetnikah jugoslavenskih. Tiskom narode tiskarne Ljudevita Gaja.
- Petrović, Mihailo (1941). Đerdapski ribolovi u prošlosti i u sadašnjosti. Izd. Zadužbine Mikh. R. Radivojeviča.
- Serbia), Muzej primenjene umetnosti (Belgrade; Radojičić, Đorđe Sp (1952). Rukopisna i štampana knjiga. Stamparija "Jugoslavija".
- Prilozi (1955). Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor. Државна штампарија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
- Bošnjak, Mladen (1968). A study of Slavic incunabula. Mladost.
- Марковић, Томаш (1969). Историја школства и просвјете у Црној Гори. Завод за издавање уџбеника Социјалистичке Републике Србије.
- Stanojević, Gligor; Vasić, Milan (1975). Istorija Crne Gore (3): od početka XVI do kraja XVIII vijeka. Titograd: Redakcija za istoriju Crne Gore. OCLC 799489791.
- Историски (1986). Историски записи. с.н.
- Aćimović, Dragoljub; Đorđević, Milivoje (1987). Štamparstvo u Užičkom kraju, 1537-1987: povodom 450 godina Rujanske štamparije. Dimitrije Tucović.
- Biblioteka, Matica Srpska (Novi Sad) (1995). Godǐsnjak Biblioteke Matice srpske za ... Biblioteka Matice srpske.
- Немировски, Евгениј Љвович (1996). Почеци штампарства у Црној Гори, 1492-1496. ЦНБ "Ђурђе Црнојевић".
- Ćirković, Sima (2004). The Serbs. Malden: Blackwell Publishing.
- Ivić, Pavle; Pešikan, Mitar (1995). „Serbian Printing”. The History of Serbian Culture. Project Rastko.
- Б. Сп. Радојичић, Пахомије „от Црније Гори от Реке", Историски записи, књ. X, Цетиње, год. VII, 1954, св. 1, 225—227