Пређи на садржај

Јетији (Доктор Ху)

С Википедије, слободне енциклопедије
Јетији
Јети у Мрежи страха (1968)
Подаци о креацији
Прво прик.Ужасни Снежни људи (1. део) (5х5, 30. септембар 1967)
Последње прик.Застој (2. септембар 1995)
ИзмислиоХенри Линколн и Мервин Хајсман

Јетији (енгл. Yeti) су измишљени роботи у британској научнофантастичној телевизијској серији Доктор Ху. Осмислили су их Хенри Линколн и Мервин Хајсман, а први пут су се појавили у серијалу Ужасни Снежни људи 1967. где су наишли на Другог Доктора и његове сапутнике Џејмија и Викторију.

Јетији личе на криптозоолошка створења која се такође зову Јетији, са изгледом који је часопис Radio Times описао као „умиљат, али свиреп”,[1] прикривајући мали лоптасти уређај који обезбеђује његову покретачку снагу. Јетији служе Великој интелигенцији, бестелесном ентитету из друге димензије који се први пут појавио покушавајући да формира физичко тело како би освојио Земљу. Јетији су у почетку коришћени као обмана да би уплашили радознале људе, али су на крају постају војска Велике интелигенције.

Неспоразуми између Линколна и Хајсмана са BBC-ом 1968. године око серијала који би представио још једно ново чудовиште, Владари, довео је до одласка сценариста из серије и пензионисања Јетија као антагониста.[2] Јетији су се од тада ретко појављивали, само у флешбековима или у камео улогама. Један је учествовао у специјалу поводом 20. годишњице, Пет Доктора. Такође се појављују у романима Невиних несталих пустоловина из 1990-их и спиноф продукцији Downtime из 1995. године. Велика интелигенција се потом вратила у 7. серијалу оживљене серије, у ком су је тумачили сер Ијан Мекелен и Ричард Е. Грант, без помоћи својих слугу Јетија.

Креација

[уреди | уреди извор]

Јетији, заједно са негативцима који су настали у слично време (као што су Киберљуди и Ледени ратници), осмишљени су како би се пронашла створења која би могла да замене Далеке, а које је њихов творац и сувласник ауторских права, Тери Нејшн, желео да искористи у америчкој спиноф серији.[3] Зло Далека, последњи серијал четврте сезоне Доктора Хуа, било је замишљено као коначан обрачун између Доктора и Далека.[4] Продуцент Инес Лојд је већ надгледао стварање Киберљуди, које су осмислили Џери Дејвис и Кит Педлер, и видео је та чудовишта као замену за Далеке. Лојд је касније изјавио да је потреба за заменом Далека утицала и на одлуку да се Јетији уведу као чудовишта која ће се понављати у серији[5]

Након што су Хенри Линколн и Мервин Хајсман разговарали са Патриком Траутоном, који је изразио разочарање због недостатка прича смештених на Земљу током своје прве сезоне у улози Доктора, Линколн је изабрао легенде о јетијима као погодну тему око које би се могао развити серијал.[2] Линколн и Хајсман су представили идеју челницима Доктора Хуа, који су је званично одобрили. Лојд и уредник сценарија Питер Брајант били су одушевљени причом Ужасни снежни људи и ангажовали су Хајсмана и Линколна за другу причу са Јетијима.

Физичке карактеристике

[уреди | уреди извор]
Јети из серијала Ужасни снежни људи (1967)

Мартин Бо је израдио костим Јетија;[6] он је такође био одговоран за костиме у њиховом другом серијалу, Мрежа страха. У том серијалу су коришћени другачији костими Јетија него у њиховом првом појављивању, јер се претходни нису сматрали довољно застрашујућим и били су у лошем стању.[7] Јети роботи који се појављују у серијалу Ужасни снежни људи су крупни, са смеђим крзном и затамњеним лицем. Ови костими такође имају шаке и стопала са канџама, а у грудима им се налази контролна сфера којом Велика интелигенција управља њима на даљину.

Оригинални костими су оцењени као „помало превише умилни”, па су, када су се роботи вратили у Мрежи страха, били редизајнирани.[7] Ови нови Јети роботи били су компактнијег изгледа и имали су светлеће очи. Брајан Хоџсон из BBC Radiophonic Workshop-а је за овај серијал такође развио рику Јетија, тако што је успорио снимак звука водокотлића који се испира.[8] Један од оригиналних Јетија из серијала Ужасни снежни људи накратко се појављује као музејски експонат и, када га активира контролна сфера, претвара се у новију верзију модела.

У Ужасним Снежним људима контролне сфере су приказане као способне да пронађу неактивне Јетије и саме се увуку у њихова тела како би их активирале, испуштајући серију звиждућих тонова док то раде. Ако је отвор предвиђен за сферу блокиран — као што је то Џејми Макримон (Фрејзер Хајнс) урадио каменом — сфера игнорише тог Јетија и утишава се.[9] Серијал Мрежа страха је проширио концепт ових сфера, где професор Едвард Траверс, а потом и Доктор, спроводе експерименте над њима. Истраживања Траверса и Доктора на крају омогућавају протагонистима да управљају сфером — и самим тим било којим Јетијем у коме се она налази — помоћу даљинског управљача кратког домета.[10]

Историја

[уреди | уреди извор]

Јетији су се појавили два пута у петој сезони серије као противници друге Докторове инкарнације (Патрик Траутон). Они су представљени у серијалу из 1967. Ужасни Снежни људи, где чувају пећину у близини будистичког манастира на Хималајима, плашећи или убијајући путнике. Јети роботи штите пирамиду сфере у којој се налази Велика интелигенција, ентитет који је запосео тело сисоког ламе Падмасамабаве (Волф Морис) након што га је човек срео на астралној равни пре неколико векова. Користећи Падмасамбаву, Велика интелигенција помера мале Јети фигуре по шаховској мапи манастира и планинског подручја. Велика интелигенција намерава да створи физичко тело за себе, али ове планове осујећују Доктор и његови сапутници.[11] Када је Интелигенција протерана назад у астралну раван, Јетији се деактивирају. Траверс (Џек Вотлинг), који је дошао у нади да ће срести правог јетија, враћа неколико фигута Јетија у Енглеску.

У Мрежи страха, емитованој 1968. и смештеној четрдесет година након Ужасних Снежних људи, артефакти Јетија које је Траверс донео у Енглеску поново се буде због повратка Велике интелигенције.[12] Јетији тада покоравају Лондон и обавијају лондонски метро паучином. Једини отпор пружа група војника коју предводи најпре капетан Најт (Ралф Вотсон), а затим пуковник Летбриџ-Стјуарт (Николас Кортни), уз научну подршку Траверса, његове ћерке Ен (Тина Пекер) и касније Доктора. Испоставља се да је инвазија на лондонски метро у ствари замка којом Велика интелигенција жели да намами Доктора и исцрпи му ум, али је поново поражена и протерана.[12]

Током догађаја на Докторовом суђењу у завршници шесте сезоне, у десетоделном серијалу Ратне игре, Доктор спомиње Јетије као једну од многих претњи које је победио током својих путовања.[13] Када је у серијалу Модрин немртви из 1983. Пети Доктор наишао на пензионисаног Летбриџ-Стјуарта, који болује од амнезије, он помиње Јетије као једну од успомена којима покушава да му поврати сећање.[14] Исечци из Мреже страха су такође приказани у флешбековима током овог серијала.[14] Јети је такође једно од створења приказаних у специјалу „Пет Доктора” и на њега су наишли Други Доктор и бригадир док су пролазили кроз Зону смрти.[15] Бригадир касније спомиње Јетије у серијалу Бојно поље из 1989. као једно од многих ванземаљских противника за које је UNIT спреман.[16] Докторови сусрети са Јетијима су такође поменути у ТВ епизоди из 2012. „Снежни људи”, када је Доктор користио карту лондонског метроа из 1960-их да би доказао поенту пред млађом верзијом Велике интелигенције, позивајући се на њену каснију инвазију у Мрежа страха из 1968. године. Ова прича је такође послужила као преднаставак Ужасних Снежних људи.[17]

Друга појављивања

[уреди | уреди извор]

Као популарна чудовишта, Јетији су се појављивали у спиноф медијима Доктора Хуа. Међутим, канонски статус прича које нису емитоване на телевизији остаје неизвестан.[18] Јетији и Велика интелигенција су се појавили у спиноф филму Downtime из 1995. године, који је продуцирао Reeltime и у ком се појављују Викторија Вотерфилд (Дебора Вотлинг), бригадир Летбриџ-Стјуарт (Николас Кортни) и Сара Џејн Смит (Елизабет Слејден), док преминули професор Траверс (Џек Вотлинг) служи као носилац за Интелигенцију. У овој причи, Велика интелигенција планира да зарази интернет како би га искористила као ново тело, користећи контролне сфере за претварање људи у Јети слуге.[19] Downtime је 1996. године новелизовао Марк Плат као део Virgin-ове едиције Missing Adventures.

Јети се такође појављују у роману Millennial Rites из 1995. године, који је написао Крејг Хинтон, где призивање створења из универзума који тек долази пође наопако, па се Велика интелигенција споји са тим ентитетом.[20] Ово ствара измењени Лондон заснован на контрадикторним физичким законима и насељен демонима и чаробњацима, приморавајући измењене верзије Шестог Доктора и његове сапутнице Мел (претворене у Долина и техномансера по имену Мелафир) да обнове Лондон пре него што се стварност распадне. У роману се појављује и лик Ен Траверс из Мреже страха. Роман Millennial Rites прати књига All-Consuming Fire, аутора Ендија Лејна, објављена 1994. године, која изједначава Велику интелигенцију са Јог-Сототом Х. Ф. Лавкрафта, бићем из универзума који је постојао пре овог.[21] Велика интелигенција се такође појавила у пратећем стрипу у часопису Doctor Who Weekly #31–#34. Јети роботи су били међу чудовиштима која се појављују у видео игри Doctor Who: Destiny of the Doctors из 1997. године.

Пријем и наслеђе

[уреди | уреди извор]
Реквизит Јетија изложен на Доктор Ху изложби.

Након смрти ко-креатора Мервина Хајсмана, читуља The Guardian-а назвала је Јетије његовим „трајним наслеђем” у серији, уз напомену како су чудовишта брзо стекла популарност међу гледаоцима.[2] Њихово друго појављивање у Мрежи страха је продукцијска екипа сматрала таквим успехом да је серијал са Киберљудима из шесте сезоне, Инвазија, замишљен и као наставак друге пустоловине Јетија и као пробни телевизијски пилот за нови земаљски формат серије. Трећи Доктор (Џон Пертви) је познат по коментару да ништа не уплаши публику више него „Јети у твом тоалету у Тутинг Беку”, мислећи на успех тог новог, земаљског правца серије и снажну повезаност ових створења са њим.[22]

Пол Корнел, коментаришући фортовске теме у оквиру серијала, помиње да је Доктор Ху популистичка серија која истражује јавну перцепцију фантастичног и да су приче о Јетијима рани пример Доктора Хуа који истражује такве концепте који су касније истражени у неколико серијала Берија Летса почетком 1970-их.[23] Историчар медија Џејмс Чепман слаже се да су Ужасни Снежни људи први серијал из Доктора Хуа који истражује криптозоологију или митологију са ванземаљским основама, такође наводећи да је то извучено из атмосфере готичког хорора и заплета Hammer-овог филма The Abominable Snowman из 1957. године.[24] Он је сматрао да је њихово друго појављивање, у Мрежи страха, претворило оно што је у Хималајима било тек још једно чудовиште у праву ноћну мору, смештајући га у препознатљиво окружење лондонског метроа. Чепман закључује да је серијал Мрежа страха, тиме што је усредсредио претњу Јетија у лондонски метро, постао део хорор традиције у којој се „свет хаоса” налази испод површине обичног живота.[24]

Грејем Слејт је прокоментарисао да су Јети роботи без гласа, као и слична чудовишта попут Отонаца и црва из серијала Зелена смрт, под контролом неког другог ентитета и служе само као претња — што их чини мање занимљивим од чудовишта која могу да говоре или размишљају у интеракцији са ликовима.[25] Насупрот томе, Фрејзер Макалпајн и Ник Пејџ сматрали су да управо чињеница да су Јетији под контролом даје њиховом присуству већу језивост. Макалпајн истиче да то Јетијима даје претњу зато што, као створења под контролом, немају сопствена осећања или мржњу, већ делују искључиво као снажни физички извршиоци онога ко их контролише.[26] Пејџ је додао да је „Велика интелигенција... увек искључивала њихову снагу када им није била потребна”, што је стварало напетост у тренуцима када су се ликови сусретали са наизглед неактивним Јетијима.[27]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Mulkern, Patrick (25. 12. 2012). „Doctor Who – The Snowmen review”. Radio Times. Приступљено 16. 3. 2013. 
  2. ^ а б в Hayward, Anthony (9. 12. 2010). „Mervyn Haisman obituary”. The Guardian. Приступљено 16. 3. 2013. 
  3. ^ Chapman, James (19. 9. 2006). Inside the TARDIS: The Worlds of Doctor Who. I B Tauris. стр. 53. ISBN 184511163X. 
  4. ^ Jeffery, Morgan (31. 8. 2012). „Doctor Who's Greatest Dalek Episodes: Friday Fiver”. Digital Spy. Приступљено 16. 3. 2013. 
  5. ^ „Innes Lloyd (1980's)”. Приступљено 16. 3. 2013. 
  6. ^ Britton, Piers (1. 6. 2003). Reading Between Designs: Visual Imagery and the Generation of Meaning in The Avengers, The Prisoner, and Doctor WhoСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. University of Texas Press. стр. 136. ISBN 0292709277. 
  7. ^ а б „The Web of Fear: Introduction”. BBC. Приступљено 15. 3. 2013. 
  8. ^ Kevin Davies (director) (1993). Doctor Who: Thirty Years in the TARDIS (Documentary).  Звучни запис
  9. ^ „The Abominable Snowmen Photonovel”. BBC. Приступљено 17. 3. 2013. 
  10. ^ „The Web of Fear Photonovel”. BBC. Приступљено 17. 3. 2013. 
  11. ^ Writer Mervyn Haisman and Henry Lincoln, Director Gerald Blake, Producer Innes Lloyd (30. 9. — 4. 11. 1967). „The Abominable Snowmen”. Doctor Who. London. BBC. 
  12. ^ а б Writer Mervyn Haisman and Henry Lincoln, Director Douglas Camfield, Producer Peter Bryant (3. 2. — 3. 9. 1968). „The Web of Fear”. Doctor Who. London. BBC. 
  13. ^ Writer Terrence Dicks and Malcolm Hulke, Director David Maloney, Producer Derrick Sherwin (19. 4. 1967 — 21. 5. 1969). „The War Games”. Doctor Who. London. BBC. 
  14. ^ а б Writer Peter Grimwade, Director Peter Moffatt, Producer John Nathan-Turner (1—9. 2. 1983). „Mawdryn Undead”. Doctor Who. London. BBC. 
  15. ^ Writer Terrence Dicks, Director Peter Moffatt, Producer John Nathan-Turner (1. 2. — 25. 11. 1983). „The Five Doctors”. Doctor Who. London. BBC. 
  16. ^ Writer Ben Aaronovitch, Director Michael Kerrigan, Producer John Nathan-Turner (6—27. 9. 1989). „Battlefield”. Doctor Who. London. BBC. 
  17. ^ Writer Steven Moffat, Director Saul Metzstein, Producer Marcus Wilson (25. 12. 2012). „The Snowmen”. Doctor Who. London. BBC. BBC1. 
  18. ^ Cornell, Paul (10. 2. 2007). „Canonicity in Doctor Who”. PaulCornell.com. Архивирано из оригинала 13. 04. 2013. г. Приступљено 17. 3. 2013. 
  19. ^ „Downtime”. Doctor Who Guide. Приступљено 16. 3. 2013. 
  20. ^ „Millennial Rites”. Doctor Who Guide. Приступљено 16. 3. 2013. 
  21. ^ „All-Consuming Fire”. Doctor Who Guide. Приступљено 17. 3. 2013. 
  22. ^ Smurthwaite, Nick (21. 5. 1996). „Obituary: Jon Pertwee”Неопходна новчана претплата. The Independent. Архивирано из оригинала 7. 5. 2022. г. Приступљено 16. 3. 2013. 
  23. ^ „Paul Cornell on The Fortean Times UnConvention”. Den of Geek. 10. 10. 2010. Архивирано из оригинала 10. 04. 2013. г. Приступљено 16. 3. 2013. 
  24. ^ а б Chapman, James (19. 9. 2006). Inside the TARDIS: The Worlds of Doctor Who. I B Tauris. стр. 67. ISBN 184511163X. 
  25. ^ Sleight, Graham (30. 10. 2012). The Doctor's Monsters: Meanings of the Monstrous in Doctor Who. I B Tauris. стр. 6, 7. ISBN 978-1848851788. 
  26. ^ McAlpine, Fraser (13. 4. 2012). „Doctor Who Rouges Gallery: The Yeti”. BBC America. Приступљено 15. 3. 2013. 
  27. ^ „The Abominable Snowmen Episode Guide”. BBC. Приступљено 15. 3. 2013. 
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јетији_(Доктор_Ху)&oldid=31725371”