Јефтимије II Цариградски

Јефтимије II Цариградски (грч. Εὐθύμιος Β΄; умро 29. марта 1416) био је васељенски патријарх Цариграда од 1410. до 1416. године.

Замонашио се у младости и убрзо након тога је рукоположен за свештеника. Истицао се својим теолошким и реторичким способностима, које је користио у одбрани паламизма и против уније Источне православне цркве са Католичком црквом, због чега му је додељена почасна титула „Црквени учитељ“.^[1] Упркос томе што је био ватрени антиунијат, послао га је византијски цар Манојло II Палеолог (в. 1391–1425) да учествује у разговорима о будућој унији са папом Урбаном VI (в. 1378–1389). Мисија је постигла известан успех, али без чврстих обавеза ни са једне стране и по повратку у Цариград је унапређен у архимандрита и постао игуман престижног Студитског манастира.^[1]

На крају, Јефтимије II је напредовао до места протосинђела, након чега је постао патријарх цариградски. Током свог мандата, настојао је да Цркву уклони из царске контроле и да делује аутономно. Од његових списа сачувани су само филозофски трактат „О бићу и небићу“ и два писма.^[1] Јефтимије II је умро 29. марта 1416. године.

Напомене и референце

[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б ^в Εὐθύμιος Β´ (на језику: грчки). Ecumenical Patriarchate of Constantinople. Приступљено 22. 4. 2014. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „EC” је дефинисано више пута с различитим садржајем

Матеј I	Цариградски патријарси (1410-1416)	Јосиф II

Васељенски патријарси

Епископи
(до 330)

Архиепископи
(330—451)

Патријарси

Источно римско царство (451—1453)	Анатолије Генадије I Акакије Фравита Јефимије Македоније II Тимотеј I Јован II Епифаније Антим Мина Евтихије Јован III Јован IV Киријак II Тома Сергеј I Пир Павле II Петар Тома II Јован V Константин I Теодор I Георгије I Павле III Калиник I Кир Јован VI Герман I Анастасије Константин II Никита I Павле IV Тарасије Нићифор I Теодот I Антоније I Јован VII Методије I Игњатије I Фотије I Стефан I Антоније II Никола I Јефтимије I Стефан II Трифун Теофилакт Полиевкт Василије I Антоније III Никола II Сисиније II Сергеј II Јевстатије Алексије Михајло I Константин III Јован VIII Козма I Евстратије Никола III Јован IX Лав Михајло II Козма II Никола IV Теодот II Неофит I Константин IV Лука Михајло III Харитон Теодосије I Василије II Никита II Леонтије Доситеј Георгије II Јован X Михајло IV Теодор II Максим II Манојло I Герман II Методије II Манојло II Арсеније Нићифор II Герман III Јосиф I Јован XI Григорије II Атанасије I Јован XII Нифонт I Јован XIII Герасим I Исак Јован XIV Исидор I Калист I Филотеј Макарије Нил Антоније IV Калист II Матеј I Јефтимије II Јосиф II Митрофан II Григорије III Атанасије II
Османско царство (1453—1923)	Генадије II Исидор II Јоасаф I Софроније I Марко II Симеон I Дионисије I Рафаило I Максим III Нифонт II Максим IV Јоаким I Пахомије I Теолепт I Јеремија I Јоаникије I Дионисије II Јоасаф II Митрофан III Јеремија II Пахомије II Теолепт II Матеј II Гаврило I Теофан I Мелетије I Неофит II Рафаило II Кирило I Тимотеј II Григорије IV Антим II Кирило II Атанасије III Неофит III Партеније I Партеније II Јоаникије II Кирило III Пајсије I Партеније III Гаврило II Партеније IV Дионисије III Климент Методије III Дионисије IV Герасим II Атанасије IV Јаков Калиник II Неофит IV Гаврило III Неофит V Кипријан Атанасије V Кирило IV Козма III Јеремија III Калиник III Пајсије II Серафим I Неофит VI Кирило V Калиник IV Серафим II Јоаникије III Самуило Мелетије II Теодосије II Софроније II Гаврило IV Прокопије Неофит VII Герасим III Григорије V Калиник V (IV) Јеремија IV Кирило VI Евгеније II Антим III Хрисант I Агатангел I Констанције I Констанције II Григорије VI Антим IV Антим V Герман IV Мелетије III Антим VI Кирило VII Јоаким II Софроније III Јоаким III Јоаким IV Дионисије V Неофит VIII Антим VII Константин V Герман V Мелетије IV
Турска Република (од 1923)	Григорије VII Константин VI Василије III Фотије II Венијамин I Максим V Атинагора Димитрије I Вартоломеј I