Јехова

Јехова је латинизација хебрејске ријечи יְהֹוָה, вокализација тетраграматона יהוה (YHWH), властитог имена Бога Израиља у Хебрејској Библији. Овом вокализацијом настала је ријеч Јехова, док YHWH транслитерацијом даје Јахве.

יְהֹוָה се спомиње 6.518 пута у преводу Масоретског текста, уз додатак од 315 помињања יֱהֹוִה (Јехови). Најранији доступни латински тексти користи вокализацију сличну Јехови у 13. вијеку.

Већина научника вјерује да је ријеч Јехова настала комбиновањем латиничних слова JHVH са самогласницима ријечи Адонај, али постоје докази да је можда већ био у употреби у касној антици (5. вијек). Постоји консенсуз међу научницима да је вокализација тетраграматона у вријеме историјске редакције Торе (6. вијек п. н. е.) најсличнија Јахвеу, али постоје неслагања. Историјска волализација је нестала јер се у Другом храму, између 3. и 2. вијека п. н. е., почео избјегавати изговор тетраграматоном, а почео користи Адонај (Мој Господ).

Корен речи

Име Јехова представља транскрипт хебрејског тетраграматона (без самогласника, пошто их у хебрејском писму нема) JHVH (у преводу на латинично писмо) и има значење: „Он проузрокује да постаје“. י (yodh) ה (heh) ו (vav) ה (heh) тј. יהוה (читано здесна на лево) = YHVH, односно како се у нашем језику чешће пише: JHVH.

хебр. језик	хебр. језик	хебр. језик	хебр. језик
יְהוָה	יְהוִה	יְהֹוָה	יְהֹוִה
Jehwáh	Jehwíh	Jehowáh	Jehowíh

Референце

Литература

Gill, John (1778). „A Dissertation Concerning the Antiquity of the Hebrew Language, Letters, Vowel-Points, and Accents”. A collection of sermons and tracts ...: To which are prefixed, memoirs of the life, writing, and character of the author. 3. G. Keith.
Duane A. Garrett, A Modern Grammar for Classical Hebrew (Broadman & Holman 2002 ISBN 978-0-8054-2159-0)
Liverpoole: Peter Whitfield, 1748), Whitfield's critical texts
VanderKam, James C. (1994). The Dead Sea Scrolls Today. Wm. B. Eerdmans Publishing. ISBN 978-0-281-04774-1.

Спољашње везе