Јоаким Трир
Јоаким Трир | |
|---|---|
.jpg) | |
| Датум рођења | 1. март 1974. |
| Место рођења | Копенхаген, Данска |
| Занимање | филмски режисер, сценограф |
| Активни период | 2001- |
Јоаким Трир (норв. Joachim Trier; Копенхаген, 1. март 1974) је норвешки филмски режисер и сценариста. Режирао је шест дугометражних филмова који су му донели бројна признања на међународним фестивалима, укључујући и награде на Канском филмском фестивалу.[1] Филму Сентиментална вредност (2025) додељен је Оскар за најбољи међународни филм у 2025. години.[2]
Биографија
[уреди | уреди извор]Трир је рођен у Копенхагену, а одрастао је у Ослу, где је провео већи део живота. Иако поседује и данско и норвешко држављанство, јавно се идентификује као Норвежанин. Потиче из породице заинтересоване за филм и уметност - његов отац радио је као продуцент звука на више култних норвешких филмова, док је деда био џез музичар и редитељ познат по свом експерименталном филму Опомена из 1997. године, састављеног од пет секвенци које су могле да се приказују у било ком редоследу остварујући 120 могућих верзија филма.[3]
Образовање и рани рад
[уреди | уреди извор]Трир је студирао у Ебелтофту, у Данској у Европској филмској школи, као и у Великој Британији у Националној школи филма и телевизије. [4] Након завршетка школовања, започео је каријеру снимањем краткометражних филмова. Његов први краткометражни филм Проктер (2002), трилер о мушкарцу који након одгледаног видео снимка почињеног самоубиства одлучује да истражује мистерију везану за неминовни догађај, приказан је по први пут на Единбуршком међународном филмском фестивалу, где је награђен и примећен од разних критичара.
Каријера
[уреди | уреди извор]Продор и Осло трилогија
[уреди | уреди извор]Први Триров дугометражни филм Реприза, који говори о двојици аутора у успону и њиховом ривалском односу, премијерно је приказан 2006. године након чега је добио бројне награде на фестивалима у Норвешкој, Канади, Турској, Холандији, Италији и Чешкој. Овај филм представља први од три самостална филма у Осло трилогији, који су повезани градом Ослом и тематским бављењем младима, идентитетом, љубављу и егзистенцијалним питањима.[5] Други филм у трилогији, Осло, 31. август (2011) говори о младом зависнику од дроге на рехабилитацији који користи слободан дан како би посетио своје старе пријатеље лутајући Ослом. Последњи филм у трилогији, Најгора особа на свету (2021) је први Триров филм номинован за две награде на 94. додели Оскара и тематизује живот девојке у касним двадесетим годинама која покушава да изгради каријеру, изађе на крај са љубавним турбуленцијама и пронађе себе. Трирови филмови описани су као „меланхоличне медитације које се баве егзистенцијалним питањима љубави, амбиције, сећања и идентитета”. [6]
Остали филмови
[уреди | уреди извор]Поред Осло трилогије, Трир је режирао још три дугометражна филма. 2015. године режира филм Гласније од бомби (2015), који тематизује смрт ратне фотографкиње, те 2017. године почиње да експериментише режирајући хорор филм са фантастичним елементима под називом Телма. Триров последњи дугометражни филм Сентиментална вредност (2025) бави се породичном драмом и компликованом односу две сестре са оцем. Овај филм освојио је бројне награде, између осталог Оскара за најбољи међународни филм 2025. године. [7]
Филмографија
- 2006: Реприза
- 2011: Осло, 31. август
- 2015: Гласније од бомби
- 2017: Телма
- 2021: Најгора особа на свету
- 2025: Сентимелнтална вредност
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Film i Väst”. filmivast.com (на језику: енглески). Приступљено 2026-04-03.
- ^ Vivarelli, Nick (2026-03-16). „Norway Cheers Its First Oscar for Best International Feature Film With Joachim Trier's 'Sentimental Value' as 'Historic Moment'”. Variety (на језику: енглески). Приступљено 2026-04-03.
- ^ „Remonstrance”. Film at Lincoln Center (на језику: енглески). Приступљено 2026-04-03.
- ^ „Joachim Trier”. europeanfilmcollege.com (на језику: енглески). Приступљено 2026-04-03.
- ^ Aguilar, Carlos (2022-02-01). „How Joachim Trier's Unplanned Oslo Trilogy Became a Cinematic Masterpiece in Three Distinct Parts”. IndieWire (на језику: енглески). Приступљено 2026-04-03.
- ^ Weston, Hillary. „The Art Form of Memory: A Conversation with Joachim Trier”. The Criterion Collection (на језику: енглески). Приступљено 2026-04-03.
- ^ Pulver, Andrew; Shoard, Catherine (2026-03-16). „Sentimental Value becomes first Norwegian film to win best international feature Oscar”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2026-04-03.