Јоаникије I Липовац

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Јоаникије Липовац)
Јоаникије I Липовац
Иоанникий (Липовац).jpg
Датум рођења(1890-02-16)16. фебруар 1890.
Место рођењаСтолив
 Аустроугарска
Датум смрти18. јун 1945.(1945-06-18) (55 год.)
Место смртиАранђеловац
 ДФ Југославија

Свети свештеномученик Јоаникије I Липовац (Столив, 16. фебруар 1890Аранђеловац, 18. јун 1945) је био митрополит црногорско-приморски од 1940. до 1945. године. Проглашен је за свештеномученика Српске православне цркве.

Животопис[уреди | уреди извор]

Живопис Свештеномученика Јоаникија Липовца у копији Његошеве капеле, поред Саборне цркве у Бару.

Рођен је 16. фебруара 1890. године у Столиву у Боки Которској од родитеља Шпира Липовца и Марије Дамјановић. Његови преци су се почетком 18. вијека доселили у Боку из Цуца.

Основну школу завршио је у Прчњу, класичну гимназију са матуром у Котору, Православни богословски завод у Задру и Филозофски факултет у Београду. У Београду је положио и професорски испит из богословских предмета.

Рукоположен је у чин ђакона и чин презвитера дана 8. и 10. новембра 1912. године од епископа бококоторског и дубровачког Владимира Боберића. Од 1912. до 1918. године био је протски капелан у Котору, а потом парох у Ластви. Од фебруара 1916. до новембра 1918. служио је као резервни војни свештеник.

Од 1919. до 1925. године био је суплент гимназије на Цетињу, нижој женској школи, женској учитељској школи и Цетињској богословији. Био је и хонорарни професор Цетињске богословије. Од 1925. до 1940. године био је професор Прве мушке гимназије у Београду. Као удов протојереј изабран је за викарног епископа будимљанског дана 8. децембра 1939.[1] године. Замонашен је у манастиру Раковици од митрополита скопског Јосифа 1. фебруара 1940.[2] и произведен у чин игумана. Хиротонисан је за епископа у београдској Саборној цркви дана 11. фебруара 1940. године од патријарха српског Гаврила, митрополита скопског Јосифа и епископа зворничко-тузланског Нектарија. Исте године 10. децембра на ванредном засједању Светог архијерејског сабора, изабран је за митрополита црногорско-приморског.[3][4] Патријарх Гаврило га је одликовао црвеним појасом.

Други свјетски рат[уреди | уреди извор]

Бајо Станишић, италијански заповједник Црне Горе Алесандро Пирцио Бироли и митрополит Јоаникије

Митрополит Јоаникије је управљао Црногорско-приморском епархијом за вријеме Другог свјетског рата. Историјске прилике на простору Митрополије биле су веома сложене гдје су се са једне стране нашли окупатор који су СПЦ сматрали за антиосовински фактор[5], режим Секуле Дрљевића који је Митрополију доживљавао као просрпски елемент, партизана који су, у зависности од периода, били у мањем или већем сукобу са Митрополијом.

Сарађивао је са италијанским и њемачким окупатором и подржавао активно четнички покрет.[6]

Митрополит Јоаникије је најзаслужнији што је Цетињска богословија једина радила од свих пет богословија у Српској патријаршији. Покушао је да избјегне из Југославије заједно са седамдесет својих свештеника, али није успио. Свештеници су стријељани у Зиданом мосту, а митрополит Јоаникије је пребачен у Аранђеловац, гдје је мучен и убијен[7] 18. јуна 1945. године. Гроб му је до данас остао непознат. Три дана пред погубљење, 15. јуна 1945. године, рекао је мајору ОЗНЕ Радојици Раки Ивановићу да зна да одатле неће жив изаћи и видјети своје најближе и Црну Гору, Српску Спарту, зрно слободе. Рекао му је да је био бранилац српског народа, да је штитио људе од зла и да су за њега заповијести Божије закон, као и да мирно предаје душу Богу јер никога није издао, руке окаљао, а Бог му је свједок колико је људи спасио. Дао је мајору један прстен, који је он требао предати његовој родбини у Црној Гори.[8]

Посљедње богослужење које је обавио, било је у новосаграђеној цркви Преображења Господњег у Стапарима.[9]

Објављивао је бесједе, расписе и посланице.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Политика", 9. дец. 1939
  2. ^ "Политика", 2. феб. 1940
  3. ^ Маркуш 2006, стр. 79.
  4. ^ "Политика", 12. јан. 1941
  5. ^ „Milan Ristović: the Third Reich and Orthodox Churches in the Balkans in the Second World War”. Приступљено 9. 2. 2016. [мртва веза]
  6. ^ Историјски лексикон Црне Горе, том 4, К - Пер, група аутора, Подгорица 2006.
  7. ^ Перо Симић: "Тито и Срби", Београд 2016.
  8. ^ Српско Коло, бр. 64, за мај-јун, Мајор Удбе о посљедњиманима митрополита Јоаникија Липовца (PDF). Београд. 2021. стр. 11. 
  9. ^ Дринић, Дарио (2022). Православље, бр. 1321. од 1. априла, Крајишке проте - Рувим Бубњевић, стапарски парох и задругар. Београд: СПЦ. стр. 32. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Претходник:
Николај (Јокановић)
викарни епископ будимљански
19391940.

Наследник:
Валеријан (Стефановић)
Претходник:
Гаврило (Дожић)
митрополит црногорско-приморски
19401945.
Наследник:
Арсеније (Брадваревић)