Јоахим Франк

С Википедије, слободне енциклопедије
Јоахим Франк
Joachim Frank.jpg
Јоахим Франк
Рођење(1940-09-12)12. септембар 1940.
Зиген,  Немачка
Пољеструктурална биологија, крио-електронска микроскопија
ШколаУниверзитет Алберт Лудвигс у Фрајбургу, Универзитет у Минхену
ИнституцијаУниверзитет Албанија, Југозападни медицински центар универзитета Тексаса,
Универзитет Колумбија
НаградеНобелова награда за хемију (2017)

Јоахим Франк (рођен 12. септембра 1940) је немачко-амерички биофизичар на Универзитету Колумбија и Нобеловац. Сматра се оснивачем једно-честичне крио-електронске микроскопије (крио-ЕМ), за коју је 2017. поделио Нобелову награду за хемију са Жаком Дубошеом и Ричардом Хендерсоном.[1] Такође је дао значајан допринос структури и функцији рибозома од бактерија и еукариота.

Живот и каријера[уреди | уреди извор]

Франк је рођен у месту Зиген у Вајденау. Дипломирао је физику на Универзитету у Фрајбургу (1963)[2] под менторством Валтера Ролвагена на Лудвиг Максимилијан Универзитету у Минхену са тезом "Untersuchung der Sekundärelektronen-Emission von Gold am Schmelzpunkt„ (Истраживање емисије секундарних електрона злата на тачки топљења) (1967). Франк је докторирао на Техничком универзитету у Минхену са дисертацијом Untersuchungen von elektronenmikroskopischen Aufnahmen hoher Auflösung mit Bilddifferenz- und Rekonstruktionsverfahren[3] (Истраживање електронских микрофотографија високе резолуције применом разлике у слици и метода реконструкције) (1970). У дисертацији се истражује употреба дигиталне обраде слике и оптичке дифракције у анализи електронских микрофотографија и подешавање слика помоћу функције унакрсне корелације.

Као Харкнесов постдокторант, имао је прилику да две године студира у Сједињеним Државама: са Робертом Натаном у Лабораторији за млазни погон, Калифорнијски технолошки институт; са Робертом М. Глесером из Донер Лаб-а, Универзитет у Калифорнији, Беркли и са Бенџамином М. Сигелом на Универзитету Корнел, Итака, Њујорк.[4] [5] [6] У јесен 1972. накратко се вратио на Институт за биохемију Макс Планк у Мартинсрајду као истраживач, радећи на теорији делимичне кохеренције у електронској микроскопији[7] затим се 1973. придружио лабораторији Кевендиш на Универзитету у Кембриџу као виши асистент за истраживање, Вернона Елиса Кослета.

1975. године Франку је понуђено место старијег истраживачког научника у Одељењу за лабораторије и истраживања (данас Центар Водсворт), у Министарству здравља државе Њујорк,[8] [9] где је почео да ради на приступима једноструких честица у електронској микроскопији.[10] 1985. именован је за ванредног, а затим (1986) за редовног професора на новоформираном Одељењу за биомедицинске науке Универзитета у Албанију, Државног универзитета у Њујорку. 1987. и 1994. године радио је са Ричардом Хендерсоном, Лабораторија за медицинска истраживања молекуларне биологије у Кембриџу, и са Кенетом К. Холмсом, Макс Планк Институт за медицинска истраживања у Хајделбергу. Франк је 1998. именован за истражитеља Медицинског института Хауард Хјуз. Од 2003. године био је и предавач на Универзитету Колумбија, а Универзитету Колумбија придружио се 2008. године као професор биохемије и молекуларне биофизике и биолошких наука.

Награде и признања (избор)[уреди | уреди извор]

  • Хамболтова награда за истраживање 1994. године Фондације Александер фон Хамболт[6]
  • 2006. члан Америчке академије уметности и науке[11]
  • 2006. члан Националне академије наука[12]
  • 2014. медаља Бенџамин Френклин, Френклин института[13]
  • Награда Вилеј за биомедицинске науке за 2017.[14]
  • Нобелова награда за хемију за 2017.[15]
  • Почасни докторат 2018, Универзитет у Зигену (Немачка)[16]
  • 2018 Почасни члан Краљевског микроскопског друштва

Одабране публикације[уреди | уреди извор]

Књиге[уреди | уреди извор]

  • Frank, Joachim (2014), Found in Translation – Collection of Original Articles on Single-Particle Reconstruction and the Structural Basis of Protein Synthesis, Singapore: World Scientific Press, ISBN 978-9814522809 .
  • Herman, Gabor T.; Frank, Joachim (2014), Computational Methods for Three-Dimensional Microscopy Reconstruction, springer, ISBN 978-1461495208 .
  • Frank, Joachim (2011), Molecular Machines in Biology: Workshop of the Cell, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-19428-0 .
  • Glaeser, Robert M.; Downing, Ken; Chiu, Wah; Frank, Joachim; DeRosier, David (2007), Electron Crystallography of Biological Macromolecules, Oxford: Oxford University Press, ISBN 978-0-19-508871-7 .
  • Frank, Joachim (2006), Electron Tomography (2nd изд.), New York: Springer, ISBN 978-0387312347 .
  • Frank, Joachim (2006), Three-Dimensional Electron Microscopy of Macromolecular Assemblies (2nd изд.), Oxford: Oxford University Press, ISBN 978-0195182187 .

Чланци[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „The Nobel Prize in Chemistry 2017”. The Nobel Foundation. 4. 10. 2017. Приступљено 6. 10. 2017. 
  2. ^ Entry in the University Archive Freiburg, Prüfungsausschuss für Diplom-Physiker B 11/593
  3. ^ Entry in the catalogue of the Deutsche Nationalbibliothek: DNB 482124628
  4. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала на датум 9. 10. 2017. Приступљено 5. 10. 2017. 
  5. ^ Mossman, Kaspar (11. 12. 2007). „Profile of Joachim Frank”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 104 (50): 19668—70. Bibcode:2007PNAS..10419668M. PMC 2148354Слободан приступ. PMID 18056798. doi:10.1073/pnas.0710323105. 
  6. ^ а б http://franklab.cpmc.columbia.edu/franklab/wp-content/uploads/2016/09/Joachim-Frank-Long-CV-Sep-2016_complete1.pdf
  7. ^ Frank, Joachim (1973), „The envelope of electron microscopic transfer functions for partially coherent illumination”, Optik, 38: 519—539 .
  8. ^ Mossman, Kaspar (11. 12. 2007). „Profile of Joachim Frank”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 104 (50): 19668—70. Bibcode:2007PNAS..10419668M. PMC 2148354Слободан приступ. PMID 18056798. doi:10.1073/pnas.0710323105. Mossman, Kaspar (11 December 2007). "Profile of Joachim Frank". Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 104 (50): 19668–70. Bibcode:2007PNAS..10419668M. doi:10.1073/pnas.0710323105. PMC 2148354. PMID 18056798.
  9. ^ Wicher, Konrad (2006). History of the electron microscope: the high voltage electron microscope and beyond at the Division of Laboratories and Research/Wadsworth Center. Albany, New York: Wadsworth Center, New York State Department of Health. стр. 149. 
  10. ^ Frank, Joachim (1975). „Averaging of low-exposure electron micrographs of non-periodic objects”. Ultramicroscopy. 1 (2): 159—162. PMID 1236029. doi:10.1016/s0304-3991(75)80020-9. 
  11. ^ Book of Members 1780–present (PDF, 878 kB) at American Academy of Arts and Sciences (amacad.org); Retrieved February 23, 2017.
  12. ^ „Joachim Frank”. nasonline.org. 12. 1. 2006. Приступљено 23. 2. 2017. 
  13. ^ „Joachim Frank”. fi.edu. 12. 12. 2014. Приступљено 23. 2. 2017. 
  14. ^ „The 16th Annual Wiley Prize in Biomedical Sciences Awarded for Pioneering Developments in Electron Microscopy”. newsroom.wiley.com. 22. 2. 2017. Архивирано из оригинала на датум 04. 10. 2017. Приступљено 23. 2. 2017. 
  15. ^ „Nobel Prize in Chemistry Awarded for Cryo-Electron Microscopy”. The New York Times. 4. 10. 2017. Приступљено 4. 10. 2017. 
  16. ^ „Respect and Recognition”. uni-siegen.de. 17. 4. 2018. Приступљено 2. 10. 2018. 

 

Додатна литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]