Јована Балашевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Јована Балашевић
Лични подаци
Датум рођења(1980-12-03)3. децембар 1980.(43 год.)
Место рођењаБудимпешта, Народна Република Мађарска
Занимањеглумица
Породица
РодитељиЂорђе Балашевић
Оливера Балашевић
Рад
Активни период2002 – данас
Веза до IMDb-а

Јована Балашевић (Будимпешта, 3. децембар 1980) српска је филмска, телевизијска и позоришна глумица.

Биографија[уреди | уреди извор]

Јована Балашевић рођена је у Будимпешти 3. децембра 1980. године као најстарија ћерка познатог кантаутора Ђорђа Балашевића и његове супруге Оливере. Похађала је средњу балетску школу, а после треће године уписала је Академију уметности у Новом Саду. Студирала је у класи Мише Јанкетића. На сцени Српског народног позоришта почела је да игра хонорарно 2000. године, а 2008. је примљена у стални ансамбл.[1]

Улоге[уреди | уреди извор]

Позоришне представе[уреди | уреди извор]

Наслов Улога Редитељ Позориште Премијера
Програм уживо Славенко Салетовић Култ театар 10. октобар 2001.[2]
Dies irae Марта Љубослав Мајера Културни центар Новог Сада 23. децембар 2001.[3]
Казанова Катрин Ђурђа Тешић Српско народно позориште 12. фебруар 2002.[4][5]
Раванград Марица Микошић Дејан Мијач 17. децембар 2002.[6][7]
Џандрљив муж или Која је добра жена? Лепосава (од сезоне 2014/15)[8] Радоје Чупић 4. март 2005.[9][10]
Електра Електра Михаило Јанкетић 4. април 2005.[11][12]
Инстант сексуално васпитање Жак Југ Радивојевић Позориште младих 8. април 2005.[13][14]
Ујкин сан Зинаида Афанасијевна (од сезоне 2014/15)[15] Егон Савин Српско народно позориште 6. октобар 2006.[16][17]
Ја или неко други Кокан Младеновић 23. март 2007.[18][19]
Пепељуга Пепељуга Радоје Чупић Позориште младих 30. септембар 2007.[20][21]
Чекајући Годоа Јелена Балашевић Српско народно позориште 23. октобар 2007.[22][23]
Скочиђевојка Кокан Младеновић 4. новембар 2007.[24][25]
Полиција или чему све ово Жена провокатора Петар Јовановић 14. мај 2008.[26][27]
Је ли било кнежеве вечере? Госпођица Ћирићева Вида Огњеновић 8. октобар 2008.[28][29]
Мирис кише на Балкану Рики Ана Радивојевић Опера и театар Мадленијанум 12. април 2009.[30][31]
Ћелава певачица Као госпођа Смит Јелена Балашевић Српско народно позориште 10. децембар 2009.[32][33]
Зојкин стан Марија Никифоровна Дејан Мијач 20. април 2011.[34][35]
Сеобе Ана Вида Огњеновић 24. новембар 2011.[36][37]
Парастос у белом Петар Јовановић 14. децембар 2011.[38][39]
Тајна Грете Гарбо Линда Ђурђа Тешић Опера и театар Мадленијанум 25. фебруар 2012.[40][41]
Оставите поруку или Бегунци Ана Вида Огњеновић Српско народно позориште 9. мај 2014.[42][43]
Виолиниста на крову Хаве Атила Береш 23. мај 2015.[44][45]
Родољупци Зеленићка Радоје Чупић 12. април 2018.[46][47]
Доплер Разредна Александар Поповски 25. октобар 2018.[48][49]

Филмографија[уреди | уреди извор]

2000 2010 2020 Укупно
Дугометражни филм 1 1 2 4
ТВ филм 0 0 0 0
ТВ серија 2 7 7 16
Кратки филм 0 0 0 0
Укупно 3 8 9 20
Год. Назив Улога
2000-е
2004. Мемо
2007. Наша мала клиника (серија) Лиза Љубић
2008. Заустави време (серија)
2010-е
2010. Као рани мраз Мала Видра
2016. Вере и завере (серија) Мицка
2016. Немој да звоцаш (серија) Ева
2017. Фазони и форе (серија)
2017–2018. Убице мог оца (серија) Ивана Попадић
2018. Ургентни центар (серија) Ана
2019. Синђелићи (серија) Геа
2019–2020. Жигосани у рекету (серија) Менаџерка Емилија Орлић
2020-е
2020. Војна академија (серија) Официр
2020. Име народа Ана Димитријевић
2021. Име народа (серија)
2021. Швиндлери (серија) Антонина
2021. Викенд са ћалетом (серија) Седларка
2021. Радио Милева (серија) Пословна жена
2021. Време зла (серија) Вера Катић
2022. Зборница (серија) Лидија
2022.[50] Либерта – Рађање града

Награде[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Malenica, Branka (20. 5. 2016). „Gradske face | Jovana Balašević, glumica: Ko odraste uz ovdašnju publiku, niko ga neće pokolebati”. Moj Novi Sad. Приступљено 27. 12. 2017. 
  2. ^ Волк 2006, стр. 386.
  3. ^ Miletić, S. (23. 12. 2001). „Znakovi usamljenosti”. Глас јавности. Приступљено 12. 6. 2022. 
  4. ^ M, S. (12. 1. 2002). „Kazanova - vojnik Sergej Trifunović”. Глас јавности. Приступљено 12. 6. 2022. 
  5. ^ Волк 2006, стр. 407.
  6. ^ „Ravangrad”. Српско народно позориште. Архивирано из оригинала 03. 07. 2004. г. Приступљено 12. 6. 2022. 
  7. ^ Волк 2006, стр. 407—408.
  8. ^ Годишњак 37 2016, стр. 158.
  9. ^ „Џандрљив муж”. Српско народно позориште. Приступљено 7. 2. 2023. 
  10. ^ Алманах 39 2014, стр. 75—76.
  11. ^ „Elektra”. Српско народно позориште. Архивирано из оригинала 17. 01. 2006. г. Приступљено 12. 6. 2022. 
  12. ^ „Veliki glumac radio 'Elektru'. Блиц. 4. 4. 2005. Приступљено 12. 6. 2022. 
  13. ^ „Инстант сексуално васпитање”. Позориште младих. Архивирано из оригинала 1. 10. 2006. г. Приступљено 12. 6. 2022. 
  14. ^ Годишњак 28 2007, стр. 129.
  15. ^ Годишњак 37 2016, стр. 158—159.
  16. ^ „Ујкин сан”. Српско народно позориште. Приступљено 7. 2. 2023. 
  17. ^ Пенчић Пољански 2012, стр. 153.
  18. ^ „Ја или неко други”. Српско народно позориште. Архивирано из оригинала 24. 5. 2007. г. Приступљено 12. 6. 2022. 
  19. ^ Годишњак 29 2008, стр. 118.
  20. ^ „Пепељуга”. Позориште младих. Архивирано из оригинала 10. 12. 2009. г. Приступљено 12. 6. 2022. 
  21. ^ Годишњак 30 2009, стр. 109—110.
  22. ^ „"Годо" из породичне радионице Балашевића”. Танјуг. Радио-телевизија Војводине. 23. 10. 2007. Приступљено 12. 6. 2022. 
  23. ^ „Slepstik komedija o ljudskoj prirodi”. Данас. 21. 3. 2008. Приступљено 12. 6. 2022. 
  24. ^ „Скочиђевојка”. Српско народно позориште. Архивирано из оригинала 4. 11. 2007. г. Приступљено 12. 6. 2022. 
  25. ^ Годишњак 30 2009, стр. 121.
  26. ^ „Полиција или чему све ово”. Српско народно позориште. Архивирано из оригинала 13. 6. 2008. г. Приступљено 12. 6. 2022. 
  27. ^ Годишњак 30 2009, стр. 122.
  28. ^ „Је ли било кнежеве вечере?”. Српско народно позориште. Приступљено 12. 6. 2022. 
  29. ^ Годишњак 31 2010, стр. 129—130.
  30. ^ „Miris kiše na Balkanu”. Опера и театар Мадленијанум. Приступљено 12. 6. 2022. 
  31. ^ Годишњак 31 2010, стр. 55.
  32. ^ „Ћелава певачица”. Српско народно позориште. Приступљено 12. 6. 2022. 
  33. ^ Годишњак 32 2011, стр. 131.
  34. ^ „Зојкин стан”. Српско народно позориште. Приступљено 12. 6. 2022. 
  35. ^ Годишњак 33 2012, стр. 143.
  36. ^ „Сеобе”. Српско народно позориште. Приступљено 12. 6. 2022. 
  37. ^ Годишњак 34 2013, стр. 131—132.
  38. ^ „Parastost u belom”. Српско народно позориште. Архивирано из оригинала 28. 11. 2011. г. Приступљено 12. 6. 2022. 
  39. ^ Годишњак 34 2013, стр. 132—133.
  40. ^ „Tajna Grete Garbo”. Опера и театар Мадленијанум. Приступљено 12. 6. 2022. 
  41. ^ Годишњак 34 2013, стр. 55—56.
  42. ^ „Оставите поруку или Бегунци”. Српско народно позориште. Архивирано из оригинала 12. 06. 2022. г. Приступљено 12. 6. 2022. 
  43. ^ Алманах 48 2017, стр. 50.
  44. ^ „Виолиниста на крову”. Српско народно позориште. Приступљено 12. 6. 2022. 
  45. ^ Годишњак 37 2016, стр. 156—157.
  46. ^ „Родољупци”. Српско народно позориште. Приступљено 12. 6. 2022. 
  47. ^ Алманах 52 2019, стр. 60.
  48. ^ „Доплер”. Српско народно позориште. Приступљено 12. 6. 2022. 
  49. ^ Алманах 53 2020, стр. 57.
  50. ^ Bajić, Đorđe (11. 5. 2022). „Na snimanju filma „Liberta – Rađanje grada“ Gvozdena Đurića i Žanka Tomića”. Филмски центар Србије. Приступљено 12. 6. 2022. 
  51. ^ „Јована Балашевић добитница награде "Предраг Пеђа Томановић". Радио-телевизија Војводине. 15. 1. 2015. Приступљено 12. 6. 2022. 
  52. ^ „"Ubice mog oca" najbolja serija, Andrija i Anđelka najbolji glumački par”. espreso.co.rs. 18. 10. 2017. Приступљено 12. 6. 2022. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]