Јована Стојиљковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Јована Стојиљковић
Nečista krv, Narodno pozorište (4).jpg
У подели представе Нечиста крв из 2019, Народног позоришта, Јована Стојиљковић је добила улогу Софке
Пуно имеЈована Стојиљковић
Датум рођења(1992-03-19)19. март 1992.(28 год.)
Место рођењаБеоград,  СФР Југославија
Активни период2004 —
ОбразовањеФакултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду
Занимањеглумица
Битна улогаСамац у браку — Татјана
Панама — Маја Јовановић
Сумњива лица — Маја
Јужни ветар — Софија
Јутро ће променити све — Анђела
Сенке над БалканомБојана Антић
IMDb веза

Јована Стојиљковић (Београд, 19. марта 1992) српска је позоришна, телевизијска и филмска глумица.

Од другог разреда основне ишла је у школу глуме Ненада Ненадовића, а у трећој години средње добија своју прву улогу у филму Клип. Дипломирала је глуму на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Драгана Петровића.

Награђена је за улогу Маје у филму Панама, за најбољу женску улогу нишких филмских фестивала Царица Теодора, фестивала Цинема цитy у Новом Саду и филмском фестивалу ЛИФФЕ у Лесковцу. Такође, Јована је награђена за улогу Дуње у кратком филму Град и најбољу женску улогу на Филмском фестивалу у Сарајеву. Ту је и Башта фест и Студенски фестивал Илиноису (САД). Такође има освојену награду и на фестивалима Факултета драмских уметности, Мата Милошевић и Бранивоје Ђорђевић. Игра главну женску улогу у филму Јужни ветар Милоша Аврамовића.

Биографија[уреди | уреди извор]

Јована Стојиљковић је рођена у Београду, 19. марта 1992. године. Одрасла је у Земуну.[1] Њен отац је био др Владимир Стојиљковић, ванредни професор Правног факултета Универзитета у Београду, а деда Влајко Стојиљковић, председник Привредне коморе Србије и министар унутрашњих послова.[тражи се извор]

Од другог разреда основне школе похађала је часове глуме у школи глуме Ненада Ненадовића,[2] а прву улогу добила је у ТВ драми Радио-телевизије Србије, Мали положајник, са својих 11. година.[3]

Глуму је дипломирала на Факултету драмских уметности Универзитета уметности у Београду, у класи професора Драгана Петровића Пелета и асистента Милоша Биковића, после чега је завршила и постдипломске студије.[4] Са њом су студирали Тамара Алексић, Владимир Вучковић, Анђела Јовановић, Марко Грабеж, Михаило Јовановић, Јована Пантић, Ђорђе Стојковић, Марта Бјелица, Страхиња Блажић, Нина Нешковић и Вучић Перовић.[5] Уз диплому јој је уручена и Награда „Мата Милошевић”, намењена најбољем студенту глуме за 2015. годину.[6]

У јануару 2016. примљена је у стални ансамбл Атељеа 212, где је претходно играла у више представа. Улоге је остварила у још неколико београдских позоришта.[7]

Била је у саставу жирија на 9. Босифесту 2018,[8] као и 25. Сарајевском филмском фестивалу, одржаном 2019. године.[9]

Професионална каријера[уреди | уреди извор]

Прво дугометражно филмско остварење у којем се појавила био је пројекат Клип, редитељке Маје Милош.[4] Јована је тада била ученица треће године средње школе, а филм је премијерно приказан 2012. године.[10] Током студија је добила улоге у представама Ћелава певачица, Казимир и Каролина и Танго, Атељеа 212,[11][12][13] Сан летње ноћи Позоришта „Бошко Буха“,[14] док је у комаду Рођендан господина Нушића Звездара театра била у алтернацији са Тамаром Драгичевић.[15] Улоге је тумачила у филму Кад љубав закасни и телевизијској серији Самац у браку, рађеним по мотивима Мир-Јам, те насловима Бранио сам Младу Босну и Бићемо прваци света. Играла је у неколико кратких филмова.[16] Прву значајнију улогу одиграла је у филму Панама из 2015, где јој је поверен главни женски лик. Њеног партнера у том остварењу тумачио је Славен Дошло. Филм је исте године приказан на Канском фестивалу, а главни јунаци су се појавили међу званицама.[17][18][19]

За улогу у том филму, Јовани Стојиљковић је припало посебно признање на фестивалу Синема сити у Новом Саду.[20] Награда Царица Теодора додељена јој је на Филмским сусретима у Нишу, где је такође проглашена и најбољом глумицом другог дана.[21][22][23] На фестивалу LIFFE у Лесковцу, поделила је награду „Златни лешник” за најбољу женску улогу са словеначком глумицом Инти Шрај.[24] Поред Канског и фестивала фестивала широм Србије, филм је учествовао на 20. Међународном фестивалу у Бусану.[25][26][27]

Касније се појавила у улози Албанке у филму Отаџбина, редитеља Олега Новковића, као и у телевизијској серији Чизмаши. До краја 2015. играла је у премијери представе Чаробњак из Оза, Позоришта „Бошко Буха“,[28] као и Клаустрофобична комедија, Звездара театра.[29] Почетком 2016. примљена је у стални ангажман у Атељеу 212, заједно са још неколико младих глумаца. Исте године је играла у остварењу Sarajevo Songs of Woe,[30] као и у неколико кратких филмова, за које је вишеструко награђена.[31] Тако је за улогу Дуње у краткометражном остварењу Град добила награде на студентском фестивалу у Илиноису,[32] односно на омладинском фестивалу Youth Sarajevo (bs).[33] Такође, на Башта фесту у Бајиној Башти, поред тог, награђена је и за улогу у филму Једна ноћ.[34]

Исте године остварила је запаженију улогу у телевизијској серији Сумњива лица, која је приказивана на Радио-телевизији Србије.[35] Значајно остварње у њеној каријери била је и представа Хамлет, Југословенског драмског позоришта, рађеној по истоименој трагедији Вилијама Шекспира. У поставци тог комада, редитеља Александра Поповског, тумачила је лик Офелије.[36][37][38] Представа је извођена до краја наредне календарске године, током које је глумица остварила још две премијере у свом матином позоришту. На сцени Атељеа 212 добила је улоге у насловима Детроит, односно Урнебесна тама.[39] Радио-телевизија Србије је у оквиру ТВ театра екранизовала представу Казимир и Каролина из 2014.[40] У трилеру Моја ћерка је нестала, Јована Стојиљковић је играла лик Лауре.[41] Запажену улогу током 2017. године тумачила је у серији Драгана Бјелогрлића, Сенке над Балканом, где се појавила као Бојана Антић, која је у том пројекту представљена као једна од првих жена патолога у Србији. Према оцени блога Belgrade Edt Culture, Јована Стојиљковић је одабрана за најбољу младу глумицу у сезони 2016/17,[42] док ју је Татјана Њежић, новинарка листа Блиц, сврстала међу три најзапаженије младе глумице у 2017. години, уз Јовану Гавриловић и Милицу Гојковић.[43]


Улоге[уреди | уреди извор]

Позоришне представе[уреди | уреди извор]

Представа Улога Текст Драматургија
/адаптација/
Режија Позориште Премијера
Ћелава певачица Гђа Мартин Ежен Јонеско Исидора Гонцић и Марија Милосављевић Атеље 212 23. март 2014.[11]
Рођендан господина Нушића Боба, млада
глумица у успону[a]
Душан Ковачевић Небојша Брадић Звездара театар 10. април 2014.[44]
Сан летње ноћи Хермија Вилијам Шекспир Милена Деполо Ђурђа Тешић Позориште „Бошко Буха“ 6. новембар 2014.[14]
Казимир и Каролина Мариа Еден фон Хорват Гордана Гонцић Снежана Тришић и Исидора Гонцић Атеље 212 8. децембар 2014.[12]
Танго Ала Славомир Мрожек Јелена Мијовић Филип Гринвалд 29. април 2015.[13]
Чаробњак из Оза Дороти Л. Френк Баум Милена Деполо Сташа Копривица Позориште „Бошко Буха“ 7. новембар 2015.[28]
Клаустрофобична комедија Весела Крај[b] Душан Ковачевић Дарко Бајић и Марко Сопић Звездара театар 14. децембар 2015.[45]
Хамлет Офелија Вилијам Шекспир Горан Стефановски Александар Поповски Југословенско драмско позориште 17. септембар 2016.[46]
Детроит Шерон Лиса Д Амур Димитрије Коканов Олег Новаковић Атеље 212 9. фебруар 2017.[47]
Урнебесна тама Волфрам Лоц Јована Томић 7. децембар 2017.[39]
Краљ Бејтанове Францка[c] Иван Цанкар Маја Тодоровић Милан Нешковић Југословенско драмско позориште 3. април 2018.[49]
Пет живота претужног Милутина Милена Марковић Димитрије Коканов Александра Милавић Дејвис Атеље 212 10. јун 2018.[50]
Хомо Фабер Сабет Макс Фриш Тамара Барачков Ана Томовић 7. март 2019.[51]
Нечиста крв Софка Борисав Станковић Маја Тодоровић
Молина Удовички Фотез
Милан Нешковић Народно позориште у Београду 12. април 2019.[52]
Бели бубрези Гђа Мартин Ведрана Клепица Димитрије Коканов Исидора Гонцић Атеље 212 29. новембар 2019.[53]
Дабогда те мајка родила Анђео (Мала) Ведрана Рудан Татјана Мандић Ригонат 11. септембар 2020.[d]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Год. Назив Улога
2000.-те
2004. Млади положајник Сања
2010.-те
2012. Клип Тања
2014. Кад љубав закасни Татјана
2014. Самац у браку Татјана
2014. Сама Ана
2014. Ноћас ми срце пати Ива
2014. Бранио сам Младу Босну Јелена
2015. Бранио сам Младу Босну (серија) Јелена
2015. Бићемо прваци света Ксенија
2015. Панама Маја Јовановић
2015. Отаџбина Албанка
2015. Чизмаши Драгиња
2016. Град Дуња
2016. Прваци света Ксенија
2016. Sarajevo Songs of Woe Дуња
2016. Једна ноћ Софија
2016. Тата Азра
2016—2017. Сумњива лица Маја
2017. Моја ћерка је нестала Лаура
2017—2019. Сенке над Балканом Бојана Антић
2018. Шавови
2019. Жмурке Госпођа Зекавица
2018. Јужни ветар Софија
2019. Јутро ће променити све Анђела
2020.-те
2020. Јужни ветар (серија) Софија
2021. Јужни ветар 2 Софија

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ У алтернацији са Тамаром Драгичевић.[15]
  2. ^ У алтернацији са Нином Нешковић.[29]
  3. ^ У алтернацији са Миленом Живановић.[48]
  4. ^ Премијера представе била је заказана за 13. март 2020.[54] Услед ширења вируса корона, Влада Републике Србије донела је одлуку о забрани јавних окупљања у затвореном простору са више од 100 људи.[55] У складу с тим, прво извођење представе одложено је до даљњег.[56] После одлуке о поновном отварању позоришта, нови термин премијере заказан је за 11. септембар.[57][58][59]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Marić, Spomenka (29. 11. 2018). „AAA devojka: Jovana Stojiljković”. cosmopolitan.rs. Приступљено 20. 4. 2020. 
  2. ^ „Божићна представа: Мали положајник”. Радио-телевизија Србије. 7. 1. 2020. Приступљено 22. 4. 2020. 
  3. ^ Janković, Zoran (21. 6. 2019). „Jovana Stojiljković članica žirija Takmičarskog programa – igrani film 25. Sarajevo Film Festival-a”. Филмски центар Србије. Приступљено 22. 4. 2020. 
  4. 4,0 4,1 Ćirić, Sonja. „Jovana Stojiljković: Nova nada glume”. elle.rs. Приступљено 20. 4. 2020. 
  5. ^ Ćirić, Emina (30. 1. 2016). „Tamara Aleksić: Snovi postaju stvarnost”. onamagazin.com. Приступљено 22. 4. 2020. 
  6. 6,0 6,1 „Ово је била њихова година”. Политика. 30. 12. 2015. Приступљено 22. 4. 2019. 
  7. ^ „BIZLife lista “30 ispod 30”: Jovana Stojiljković, umetnost”. bizlife.rs. 27. 7. 2018. Приступљено 22. 4. 2020. 
  8. ^ „Žiri 9. Bosifesta: Goran Marković, Dragan Petrović Pele i Jovana Stojiljković”. 2018.bosifest.rs. 11. 5. 2018. Приступљено 20. 4. 2020. 
  9. ^ „Jovana Stojiljković”. Sarajevski filmski festival. 2019. Приступљено 23. 4. 2020. 
  10. ^ „Prikaz filmova koji učestvuju u takmičarskom programu”. Фестивал филмског сценарија у Врњачкој Бањи. 2012. Приступљено 22. 4. 2020. 
  11. 11,0 11,1 „Ћелава певачица”. Атеље 212. 23. 3. 2014. Приступљено 20. 4. 2020. 
  12. 12,0 12,1 „Kazimir i Karolina”. hocupozoriste.rs. 8. 12. 2014. Приступљено 20. 4. 2020. 
  13. 13,0 13,1 „Танго”. Атеље 212. 29. 4. 2015. Приступљено 20. 4. 2020. 
  14. 14,0 14,1 „Сан летње ноћи”. Позориште „Бошко Буха“. 6. 11. 2014. Приступљено 20. 4. 2020. 
  15. 15,0 15,1 „Rođendan gospodina Nušića”. hocupozoriste.rs. 10. 4. 2014. Приступљено 20. 4. 2020. 
  16. ^ „JOVANA STOJILJKOVIĆ: Gluma je moj način izražavanja i učestvovanja u ovom svetu”. antrfile.com. 1. 10. 2018. Приступљено 22. 4. 2020. 
  17. ^ Janačković, Branko (25. 8. 2015). „Jovana Stojiljković i Slaven Došlo zvezde filma "Panama": Uživali smo u snimanju scena seksa”. Блиц. Приступљено 20. 4. 2020. 
  18. ^ „"Панама" Павла Вучковића приказан у Кану”. Танјуг. Радио-телевизија Војводине. 19. 5. 2015. Приступљено 20. 4. 2020. 
  19. ^ „Jovana je imala scene ŽESTOKOG SEKSA sa čak PET SRPSKIH GLUMACA, a poznata je i kao devojka košarkaša (FOTO)”. srbijadanas.com. 11. 12. 2018. Приступљено 23. 4. 2020. 
  20. ^ „"Ničije dete" najbolji film Cinema City festivala”. Танјуг. Б92. 6. 7. 2015. Приступљено 26. 4. 2020. 
  21. ^ „Jovana Stojiljković glumica druge festivalske večeri”. jugmedia.rs. 24. 8. 2015. Приступљено 24. 4. 2020. 
  22. ^ Milenković, Zorica (24. 8. 2015). „Jovana Stojiljković – glumica druge festivalske večeri”. Ниш: radiocity.rs. Приступљено 26. 4. 2020. 
  23. ^ S, M. (28. 8. 2015). „FS: Gran pri Đuzi Stojiljkoviću- Rakočević i Stojiljkovićeva poneli titule Cara Konstantina i Carice Teodore”. gradjanin.rs. Приступљено 20. 4. 2020. 
  24. ^ Marinković, D. (13. 9. 2015). „“Ničije dete” pobednik ovogodišnjeg “LIFFE-a. Јужне вести. Приступљено 24. 4. 2020. 
  25. ^ Šinković, Norbert (29. 6. 2015). „Počeo je Cinema City”. Радио Слободна Европа. Приступљено 26. 4. 2020. 
  26. ^ Krtinić, Marija (29. 6. 2015). „Zabranjena ljubav više nije pitanje staleža ili nacionalnosti, već moderne konvencije”. Данас. Приступљено 26. 4. 2020. 
  27. ^ „"Panama" nastavlja da osvaja najznačajnije svetske festivale”. Синема сити. 14. 10. 2015. Приступљено 24. 4. 2020. 
  28. 28,0 28,1 „Чаробњак из Оза”. Позориште „Бошко Буха“. 7. 11. 2015. Приступљено 20. 4. 2020. 
  29. 29,0 29,1 „Клаустрофобична комедија”. Звездара театар. 14. 12. 2015. Приступљено 20. 4. 2020. 
  30. ^ „Sarajevo Songs of Woe”. Cineuropa (на језику: енглески). 9. 10. 2016. Приступљено 26. 4. 2020. 
  31. ^ Anastasov, Dusica (7. 7. 2019). „INTERVJU JOVANA STOJILJKOVIĆ: Nisam glumica urbanog repertoara”. ekspres.net. Приступљено 20. 4. 2020. 
  32. ^ „Official Selection” [Званични програм фестивала]. Ilinifest Student Film Festival (на језику: енглески). 2016. Приступљено 26. 4. 2020. 
  33. ^ „Јована Стојиљковић”. Атеље 212, званична презентација. Приступљено 26. 4. 2020. 
  34. ^ Bajić, Đorđe (12. 7. 2016). „Bašta fest 2016 – Utisci i razmišljanja 3/3: „Jedna noć“ i dodela nagrada (treći i četvrti dan)”. Филмски центар Србије. Приступљено 26. 4. 2020. 
  35. ^ Sumnjiva lica“ na ATV-u: Sitkom inspirisan Nušićevim likovima”. Алтернативна ТВ. 1. 8. 2018. Приступљено 27. 4. 2020. 
  36. ^ Nježić, Tatjana (19. 9. 2016). „"Blic" kritika premijere "Hamleta" HRABRO, DUHOVITO, RADIKALNO”. Блиц. Приступљено 27. 4. 2020. 
  37. ^ Бошковић, Драгана (22. 9. 2016). „Позоришна критика: Остало је ћутање...”. Вечерње новости. Приступљено 27. 4. 2020. 
  38. ^ „Gledati ili ne gledati – HAMLET Jugoslovensko dramsko pozorište”. indijankadanka.com. 22. 1. 2017. Приступљено 27. 4. 2020. 
  39. 39,0 39,1 „Urnebesna tama”. hocupozoriste.rs. 7. 12. 2017. Приступљено 20. 4. 2020. 
  40. ^ „ТВ Театар: Казимир и Каролина”. Радио-телевизија Србије. 7. 10. 2017. Приступљено 27. 4. 2020. 
  41. ^ „Synopsis to the movie - ‘My daughter is missing [Синопсис филма „Моја ћерка је нестала”]. ogefash.reviews (на језику: енглески). 20. 9. 2017. Приступљено 27. 4. 2020. 
  42. ^ „Najbolje pozorišne glumice u 2016-2017. sezoni”. bgedtculture@blogspot.com. 12. 9. 2017. Приступљено 20. 4. 2020. 
  43. ^ Nježić, Tatjana (26. 2. 2018). „TALENTOVANE, LEPE I VREDNE Ovo su tri glumice budućnosti”. Блиц. Приступљено 27. 4. 2020. 
  44. ^ Марковиновић, Нина; Баштић, Томислав (мај 2015). „Годишњак позоришта Србије 2013/2014.” (PDF). Стеријино позорје. стр. 82—83. Приступљено 20. 4. 2020. 
  45. ^ Марковиновић, Нина; Баштић, Томислав; Коларић, Александра (мај 2017). „Годишњак позоришта Србије 2015/2016.” (PDF). Стеријино позорје. стр. 27—29. Приступљено 20. 4. 2020. 
  46. ^ „Hamlet”. Југословенско драмско позориште. 17. 9. 2016. Архивирано из оригинала на датум 22. 11. 2017. Приступљено 20. 4. 2020. 
  47. ^ Г. Т, Б. (8. 2. 2017). Детроит” у Атељеу 212”. Политика. Приступљено 20. 4. 2020. 
  48. ^ „Kralj Betajnove”. repertoar.rs. 27. 3. 2020. Приступљено 20. 4. 2020. 
  49. ^ „Краљ Бејтанове”. Југословенско драмско позориште. 3. 4. 2018. Приступљено 20. 4. 2020. 
  50. ^ „Пет живота претужног Милутина”. Атеље 212. 10. 6. 2018. Приступљено 20. 4. 2020. 
  51. ^ „Хомо Фабер”. Атеље 212. 7. 3. 2019. Приступљено 20. 4. 2020. 
  52. ^ „Нечиста крв”. Народно позориште у Београду. 12. 4. 2019. Приступљено 20. 4. 2020. 
  53. ^ „Бели бубрези”. Атеље 212. 29. 11. 2019. Приступљено 20. 4. 2020. 
  54. ^ „Дабогда те мајка родила”. Атеље 212. 13. 3. 2020. Приступљено 20. 4. 2020. 
  55. ^ „Стриктно поштовати забрану окупљања”. Влада Републике Србије. 12. 3. 2020. Приступљено 20. 4. 2020. 
  56. ^ Krtinić, Marija (14. 4. 2020). „Virus je demaskirao mnoge laži i iluzije kao neki pravi opozicionar”. Данас. Приступљено 20. 4. 2020. 
  57. ^ „Atelje 212 otvorio krov: Četiri premijere na jesen”. Нова С. Н1. 14. 8. 2020. Приступљено 11. 9. 2020. 
  58. ^ „Премијера представе "Дабогда те мајка родила" у Атељеу 212”. Танјуг. Дневник холдинг. 10. 9. 2020. Приступљено 11. 9. 2020. 
  59. ^ „Premijera predstave "Dabogda te majka rodila" u Ateljeu 212”. Б92. 10. 9. 2020. Приступљено 11. 9. 2020. 
  60. 60,0 60,1 60,2 „Извештај о раду за школску 2015/2016. годину” (PDF). Универзитет уметности у Београду. 1. 10. 2015. стр. 87—89. Приступљено 30. 9. 2016. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]