Јованка Бјегојевић
Јованка Бјегојевић | |
|---|---|
 Јованка Бјегојевић на поштанској марки из 2019. године | |
| Датум рођења | 28. септембар 1931. |
| Место рођења | Прњавор, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 30. август 2015. (83 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
Јованка Бјегојевић (Прњавор, 28. септембар 1931 — Београд, 30. август 2015[1]) била је примабалерина Народног позоришта у Београду.
Средњу балетску школу, у класи Мила Јовановића, завршила је у Београду 1950. године, када је и дебитовала у Народном позоришту као кнегиња у Балади о једној средњовековној љубави Франа Лотке. На истој сцени играла је велики број улога у класичном и савременом репертоару. Захваљујући врхунској играчкој техници постала је, уз Душанку Сифниос и Лидију Пилипенко, једно од најзначајнијих имена српског балета 60-их и 70-их година XX века. У периоду 1959—1961. као чланица француске балетске групе Жана Бабилеа, и Аустралијског националног балета у Сиднеју (Аустралија), гостовала је у многим земљама.
Као чланица Народног позоришта у више наврата била је шеф Балета. Успешно се бавила и педагошким радом у Глумачко-балетској школи у Београду, а играла је и на филму.
Остварила је значајне креације у балетским представама: Лабудово језеро (Петар Иљич Чајковски), Двобој (Raffaello de Banfield), Пепељуга Сергеј Сергејевич Прокофјев, Птицо не склапај своја крила (Енрико Јосиф) и другим. Добитница је Седмојулске награде.
Референце[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Енциклопедија српског народа, Београд: Завод за уџбенике, 2008, 105.
- Српска породична енциклопедија, књ. 4. Београд; Народна књига ; Политика, 2006, 16.