Јованка Хрваћанин

Јованка Хрваћанин
Лични подаци
Датум рођења	(1899-01-20)20. јануар 1899.
Место рођења	Дубица, Аустроугарска
Датум смрти	1987
Место смрти	Београд, СФР Југославија

Јованка Хрваћанин (Дубица, 20. јануар 1899 — Београд, 1987) била је хрватска и српска књижевница (која је писала на српском језику), романописац, писац за децу и преводилац књижевних дела, највише са словенских језика.

Живот и каријера

Рођена је у Дубици (данашњи назив Хрватска Дубица), 20. јануара 1899. године. Рано детињство провела је у Београду. Након очевог губитка посла у Прес-бироу, и смрти млађег брата 1903, вратила се са породицом у родно место, где је завршила основу школу. Јованкино школовање било је неуредно. Обележено је наглим прекидима и пресељењима, због политичког деловања и ангажовања њеног оца који је био оснивач и организатор првих светосавских беседа у Дубици и Јасеновцу, и члан главног одбора Радикалне странке и ратних прилика на Балканском полуострву.

Гимназију је похађала у Бјеловару и Београду а, након Првог светског рата, дипломирала је на Филолошком факултету (1923) и положила професорски испит (1926).

Познавала је чешки, руски, француски, немачки, словеначки језик, и преводила је бројна књижевна дела, али највише са словенских језика: Карела Чапека, Франа Шрамека, Максима Горког, Вјачеслава Иванова, Франца Бевка, Антона Ашкерца, Игора Шевченка, Ласју Украјинку, Кристину Бренкову, Ивана Цанкара.

Радила је као професорка у Женској гимназији (1923—1931) и Учитељској школи у Новом Саду, Првој женској гиманзији у Београду (1933—1940). У Новом Саду је основала Удружење универзитетски образованих жена и била његов први председник.

После Другог светског рата радила је у Педагошком институту, у секцији за дечју и омладинску књижевност и штампу (1949—1950), потом као уредник Дечје књиге од 1951. до пензионисања 1953.

Преминула је у Београду 1987.

Дело

Јованка Хрваћанин је прве песме објавила још као основац, а значајније се посветила писању у гимназијским данима.

У међуратном периоду написала је збирке песама и кратку лирску прозу:

• Пјесме невиђеном (1926),
• Откинуто лишће (1939)
• Записи (1933) — проза.

Као песник и преводилац објављивала је у скоро свим тадашњим часописима:

• Књижевни југ,
• Књижевна ревија,
• Жена, Светлост,
• Нова светлост,
• Венац,
• Мисли,
• Алманах Записи из Цетиња,
• Књижевни Север из Суботице,
• Дечји лист Мирољуб,
• Дечје новине из Новог Сада,
• Застава,
• Правда.

У периоду после Другог светског рата највише се бави писањем књига за децу, како је сама говорила, подстакнута од Десанке Максимовић, и тада настају збирке:

• Рачунске шале за наше мале и Сабирање за најмлађе (1946),
• Занат је златан (1947),
• И ја рачунам (1951),
• Људи раде (1951),
• Мица с десет лица и њена другарица (1954),
• Под брезом (1955), Трагом срца (1972),
• Птице ме буде (1979).

Написала је кратки епистоларни роман Невиђени (1995) објављен први пут у часопису ПроФемина у три наставка.

Део њеног опуса (Пјесме невиђеном, роман Невиђени, Записи) настао у међуратном периоду, испињен је искуством из година одрастања и открива основна својства њене поетике:

„ језгровитост казивања, склоност интроспекцији, оријентисаност на унутрашња преживљавања. Чежња за идеалом, за љубављу као интегралним искуством и истинским другим, који јесте спиритус мовенс њеног стварања, основа је на којој почива кохерентност написаног. ”

Библиографија

Монографије

• Пјесме невиђеном (1926)
• Записи (1933)
• Сарадња куће у оспособљавању ученика за писмене задатке (1938)
• Откинуто лишће (1939)
• Права вредност књижевности (1941)
• Рачунске шале за наше мале (1946)
• Сабирање за најмлађе (1946)
• Занат је златан (1947)
• И ја рачунам (1951)
• Људи раде (1951)
• Мица с десет лица и њена другарица (1954)
• Под брезом (1955)
• Трагом срца (1972)
• Птице ме буде (1979)

Чланци и други саставни делови

• [Остави нек се лист крај листа слаже…] (1927)
• Р. Ст. Мићић: Животни пут једног просветног радника (1940)
• Десанка Maксимовић, Јованка Хрваћанин: Дечја поезија народа СССР-а (1987).
• Невиђени (1995)

Некњижна грађа

• Аутограф романа Невиђени ()
• Пролетна кишица (1953)

Спољашње везе

• Јованка Хрваћанин Архивирано на сајту Wayback Machine (7. новембар 2017) — knjizenstvo.etf.bg.ac.rs