Јован Јовичић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јован Јовичић
S.Kragujevic, Jovan Jovicic,gitara.JPG
Јован Јовичић - аутор портрета Стеван Крагујевић
Датум рођења (1926-07-05)5. јул 1926.
Место рођења Врдник
 Краљевина СХС
Датум смрти 26. септембар 2013.(2013-09-26) (87 год.)
Место смрти Београд
 Србија

Јован Јовичић (Врдник, 5. јул 1926Београд, 26. септембар 2013) био је истакнути српски гитариста, композитор, педагог и универзитетски професор.

Студије и рани успеси[уреди]

Први инструмент Јована Јовичића је била виолина, коју му је купио отац када је син имао осам година.[1] Гитару је упознао на часовима музике, а коначно се за њу одлучио током Народноослободилачке борбе (био је борац Девете војвођанске бригаде). После мањих наступа на пригодним свечаностима у ослобођеној Југославији одржао је први солистички концерт на Радио Дубровнику 1948. године, а мало затим и на Радио Београду. Већ у тим емисијама је показао широки распон свог репертора, од ренесансних до савремених композиција.[2]

Јован Јовичић је био физичар по струци. Докторску дисертацију је објавио 1964. године на тему „Акустичке особине гитаре и њени звучни спектри“.[1] Био је асистент физике на Медицинском и Фармацеутском факултету, а затим редован професор физике на Електротехничком факултету Универзитета у Београду.[3]

Светска слава[уреди]

На међународном конкурсу гитариста у Москви 1957. године Јован Јовичић добија звање лауреата.[4] То га је охрабрило да се пријави на мајсторску класу гитаре на Музичкој академији Киђијана у Сијени, коју је баш тада отворио светски виртуоз Андрес Сеговија. Ове студије је завршио 1961. године. И пре и после њих наставио је серију концерата, сада већ и у многим земљама Европе, Азије и Африке, којих је у каријери било више од 2200.[4]

У Риму 1958. године Јован Јовичић је добио угледну европску награду При Италије за музику у радио-драми „Птица“.[5] То је само једно од његових многобројних дела за радио, телевизију, позориште и филм. Био је одличан познавалац фолклора и компоновао је многа дела инспирисана мелосом народа бивше Југославије, нпр. „Војвођанска свита“ и „Македонска рапсодија“. Као педагог допринео је увођењу предмета гитаре на музичким школама у Србији. Његов уџбеник „Школа за гитару“ у девет томова (први 1969. године) је стандардно дело из ове области на српском језику. Објавио је и више научних дела о акустичким особинама гитаре.

Признања[уреди]

Дискографија[уреди]

Плоче су у издању ПГП-РТБ ако није другачије назначено. Непотпун списак, према Дискогсу:

Албуми

  • Концерт за гитару (два албума, 1975)
  • Гитара (1979)

Синглови

  • Едита (1962)
  • Љубавна серенада (1962)
  • Тихо ноћи (1968)
  • Гитара (две плоче, 1970)
  • Војвођанска свита (1970)
  • Тема, варијација (Београд диск, 1971)

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]