Јован Бјелић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јован Бјелић
Датум рођења 1931
Место рођења Конатице
 Краљевина Југославија
Датум смрти 2009
Место смрти Београд
 Србија
Институција Војномедицинска академија

Јован Бјелић (Конатице, 1931Београд, 2009) био је, српски гастроенетеролог, доктор медицинских наука, универзитетски професор, санитетски генерал-потуковник, Начелник Војномедицинске академије у Београду. [1]

Живот и каријера[уреди]

Рођен је 1931. године у селу Конатице, општина Обреновац. Основну школу и гимназију за­вршио је у Београду, где је мату­рирао у Првој мушкој гимназији.

По завршетку студије медицине завршио је 1959. године, обавезног лекарског стажа и Школе резервних официра Санитетске службе, до 1963. године радио је у трупи као начелник санитета Првог гардијског пука.

Специјализацију интерне медицине завршио је 1967. са одличним успехом. У оквиру супспецијализације из гастроентеролога, завршио је обуку за све ен­доскопске дијагностичке и терапијске процедуре из области гастроентерологије у Клиници Бишат у Паризу.

Један је од оснивача Института за гастроентерологију ЈНА, касније Клинике за гастроентерологију ВМА, где је био начелник Одељења за функционалну дијагно­стику и хипотермију, а затим начелник Одељења за пробавни тракт.

За доцента интерне медицине Војномедицинске академије изабран је 1974, а реизабран 1980. године. У чин генералмајора унапређен је 1991. године, у чин генерал-пот­пуковника 1995. године.

Заменик начелника Војномедицинске академије био је од 1986. до 1992. године, а начелник Војномедицинске академије од марта 1992. до јуна 1996. године.

Премину је у Београду 2009. године у 78 години живота.

Дело[уреди]

За време студија био је главни и одговорни уредник стручног часописа „Медицински подмладак” и потпредседник Савеза студената Бео­градског универзитета.

Пет година је био је предавач на по­следипломским студијама из гастроентерологије на Медицинском факултету у Београду и члан Државне комисије за гастроентерологију.

Објавио је више од стотину стручних и научних радо­ ва у домаћим и страним часописима.

Извори[уреди]

  1. ^ Начелници Војномедицинске академе од 1949., У: Војномедицинске академија 170 година. Монографија, Београд, Медија центар „Одбрана”

Спољашње везе[уреди]