Јован Вранишковски

С Википедије, слободне енциклопедије
Јован VI
(Вранишковски)
Arhiepiskop ohridski Jovan.jpg
Датум рођења(1966-02-28)28. фебруар 1966.(55 год.)
Место рођењаБитољ
СФРЈ
архиепископ охридски и митрополит скопски
Године(2005-данас)
митрополит велешко-повардарски (канонски)
Године(2002—2005)
митрополит велешко-повардарски (МПЦ)
Године(2000—2002)

Logo-mk.gif
Грб Охридске архиепископије

Јован VI (световно Зоран Вранишковски; Битољ, 28. фебруар 1966) архиепископ је охридски и митрополит скопски и мјестобљуститељ велешко-повардарски.

Након што се 2002. године изјаснио за канонско јединство са Српском православном црквом, више пута му је суђено пред судовима у Македонији. Укупно је осуђен на затворску казну од пет пута, од чега је у затвору провео 5 година и шест месеци.

Биографија[уреди | уреди извор]

Образовање[уреди | уреди извор]

Рођен је у Битољу 28. фебруара 1966. године у српској породици,[1][2] од оца Аргира и мајке Галене, и на крштењу је добио име Зоран. Основну школу и гимназију математичког смера је завршио у родном граду. Након одслужења војног рока у Сарајеву, уписао се на Грађевински факултет у Скопљу и дипломирао 1990. године. Исте године је уписао студије на Богословском факултету у Београду, где је дипломирао 1995. године. Крајем године одлази у Солун и тамо уписује постдипломске студије, паралелно учећи грчки језик.

Дана 31. октобра 2011. архиепископ Јован је одбранио докторску дисертацију на Теолошком факултету Универзитета у Солуну на тему: „Јединство Цркве и савремени црквени проблеми: упоредно излагање теологије Светог Максима Исповедника“.[3]

Године 2016. изабран је за почасног доктора Народног и Каподистријског универзитета у Атини.[4]

Митрополит велешко-повардарски[уреди | уреди извор]

Замонашио се 1998. године и узео име Јован, по Светом Јовану Златоустом. Исте године је рукоположен у јерођакона и јеромонаха, а потом и за архијереја (19. јула), са насловом епископа дремвитског. У том својству, постављен је за помоћног епископа у Преспанско-пелагонијској епархији, а 2000. године је премештен за намесника Брегалничке епархије, одакле је крајем исте године премештен у Велешко-повардарску епархију као пуноправно изабрани епархијски архијереј са насловом митрополита.

Као митрополит велешки и повардарски одговорио је позитивно на апел патријарха српског Павла на канонско јединство са Пећком патријаршијом 22. јуна 2002. године. Као канонски митрополит велешки и повардарски постављен је за патријарашког егзарха аутономне Охридске архиепископије 23. септембра 2002. године. После формирања Светог архијерејског синода Православне охридске архиепископије, дана 25. децембра 2003, изабран је за њеног прелата.

Архиепископ охридски и скопски[уреди | уреди извор]

На празник Светог Методија и Кирила 24. маја 2005. године, патријарх српски Павле је именовао епископа Јована за архиепископа охридског и митрополита скопског. Тога дана је објављен и Патријаршијски и синодални томос за аутономију Православне охридске архиепископије, у складу са Нишким споразумом.

У интервју датом 2020. архиепископ Јован је истакао да се спорна Македонска православна црква лоше стара о црквама и манастирима које су основали српски владари као и да су многе пропали. Понашање МПЦ је окарактерисао као неодговорно.[5]

Епископ Јован се 2021. вакцинисао против вируса Ковид 19 и истакао важност вакцинације.[6]

Прогони и суђења[уреди | уреди извор]

Васељенски патријарх Вартоломеј I и архиепископ охридски Јован

Пошто се изјаснио за канонско јединство са Српском православном црквом, протеран је из седишта митрополије.

Архиепископ Јован VI је први пут осуђен 2004. године условно на годину дана затвора, због уласка у храм ради крштења једне девојчице, који је од државе означен као објекат канонски непризнате Македонске православне цркве. Наредне године га је Апелациони суд у Битољу осудио на 18 месеци затвора због „подстицање националне и верске мржње, раздора и нетрпељивости.“[7] Врховни суд је две од три тачке оптужнице прогласио неуставним и умањио казну на 8 месеци затвора. Одслужио је казну у затвору Идризово код Скопља.

Апелациони суд у Скопљу га је 11. маја 2012. године у поновљеном поступку и без могућности да изнесе одбрану, осудио на 30 месеци затвора због кривичног дела утаје пореза у периоду када је био владика Македонске православне цркве[8], иако га је за исто дело у два наврата ослободио суд у Велесу. Будући од државе Македоније непризната, Православна охридска архиепископија (уједно и једина канонска и од осталих православних цркава призната на територији Македоније) је била принуђена да се финансира искључиво добровољним прилозима, што је македонски суд протумачио као утају пореза.

За време издржавања казне у затвору Идризово код Скопља, покренут је још један судски поступак против њега, заједно са још 18 осумњичених из Православне охридске архиепископије (два епископа, игуманије, лаици). У јулу 2013. године, суд га је осудио на три године и шест месеци затвора, док су остали ослобођени оптужби.[9][10] Пуштен је на условну слободу 2. фебруара 2015. године[11], након молбе патријарха московског и све Русије Кирила.

Између 2005. и 2013. године је осуђен на затворску казну укупно пет пута. У затвору је провео пет година и шест месеци.

Реакције[уреди | уреди извор]

Амнести интернашонал је прогласио архиепископа Јована "затвореником савести".[12]

Америчка мисија при ОЕБС-у је изразила забринутост због притварања и суђења архиепископу Јовану.

Фридом хаус је оптужбе против архиепископа Јована окарактерисао као слабе и Македонију означио као државу са силазним трендом у правосуђу.

Реакције православних цркава[уреди | уреди извор]

Васељенски патријарх Вартоломеј I је писмом затражио од премијера Македоније да архиепископ Јован буде пуштен на слободу. Исто је учинио и патријархи московски и све Русије Алексеј II.

Свети архијерејски синод Грчке православне цркве је протестовао и захтевао ослобођење архиепископа Јована. Игумани свих двадесет манастира са самоуправом на Светој Гори су потписали захтев да архиепископ Јован буде пуштен на слободу.[13]

Подршка архиепископу Јовану је стигла и од митрополита Германа из Православне цркве у Америци.

Дела[уреди | уреди извор]

Књиге[уреди | уреди извор]

  • Brief History of the Ohrid Archbishopric (Ohrid, 2007)
  • The Freedom in the Prison (Skopje, 2007)

Студије и чланци[уреди | уреди извор]

  • Ecclesiological Heresis of the Schismatical Organization in R. Macedonia
  • Contribution of the Church in the Prisons
  • Theological and Historical Aspects of the Church Schism in R. Macedonia and its Overcoming
  • The Educational Character of Orthodox Christianity
  • Theology and Ecology
  • The Theology of St. Theophylact of Ohrid in His Commentaries on the Gospel of Matthew
  • The Holy Relics - A Seal of a Sanctified Life
  • Baptism and Chrismation
  • The One and Many Through an Ecclesiological Aspect
  • The Crisis is to Unite the Christians
  • A Witness
  • A Verdict for the Communism
  • The Church is One
  • Autonomy or Autocephaly

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мајка архиепископа Јована: Само да дочекам његову слободу novosti.rs
  2. ^ Осуда на скандалозна изјава на одродникот и расколникот Зоран Вранишковски за Радио Белград mn.mk
  3. ^ Архиепископ охридски г. Јован одбранио докторску дисертацију на Теолошком факултету у Солуну, Приступљено 4. 5. 2013.
  4. ^ Високо научно признање архиепископу Јовану (СПЦ, 22. септембар 2016)
  5. ^ Баковић, Биљана. „Не брину о светињама, а траже аутокефалност”. Politika Online. Приступљено 2021-01-12. 
  6. ^ A, I. „Arhiepiskop ohridski i mitropolit skopski Jovan PRIMIO VAKCINU: Važno je da sprečimo da se preko nas neko zarazi”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-01-12. 
  7. ^ [1]: Во 2005 година со правосилна пресуда од Апелациониот суд во Битола, осуден е на осумнаесет месеци затворска казна за кривично дело „распалување на национална и верска омраза, раздор и нетрпеливост”
  8. ^ Владика Јован поново добио 2,5 године затвора, Приступљено 4. 5. 2013.
  9. ^ Архиепископ Јован - највећи верски сужањ Европе („Вечерње новости“, 4. јул 2013)
  10. ^ Архиепископ Јован се жалио на пресуду („Вечерње новости“, 30. октобар 2013)
  11. ^ Епископ охридски Јован Вранишковски на условној слободи („Вечерње новости“, 2. фебруар 2015)
  12. ^ „EUROPE AND CENTRAL ASIA: SUMMARY OF AMNESTY INTERNATIONAL'S CONCERNS IN THE BALKANS. JANUARY - JUNE 2005”. Amnesty International. 
  13. ^ „Захтев Свете Горе за ослобођење архиепископа Јована”. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]